Posledice pandemije po radnike u kulturi u regionu
Pandemija korona virusa dovela je do drastičnih poremećaja u oblasti kulture i umetnosti u regionu, uključujući prebacivanje gotovo celokupnih aktivnosti u onlajn okruženje i ogroman pad prihoda radnika u kulturi, posebno onih u vaninstitucionalnom sektoru i bez statusa samostalnih umetnika, pokazuju rezultati istraživanja koja je Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope realizovao u Srbiji, kao i sa partnerima u regionu.
Prema podacima istraživanja “Sada je samo vidljivije: život i rad kulturnih radnika i radnica u vremenu korona pandemije”, koje je CESK realizovao sa regionalnim partnerima od maja do jula 2020. godine, obuhvativši 576 ispitanika u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji, najočiglednije posledice pandemijske krize na život kulturnih radnika su finansijski.
Kulturni radnici u regionu spadaju u grupu slabo plaćenih zanimanja, posebno u slučaju onih koji rade u civilnom sektoru ili spadaju u grupu slobodnih umetnika, napomenuli su u tekstu za novi broj Maneka Predrag Cvetičanin i Jelena Dinić iz CESK-a. U prethodnom istraživanju “Socio-ekonomski status i stilovi života/stilovi rada zaposlenih/angažovanih u civilnom sektoru u kulturi u društvima jugoistočne Evrope”, rađenom 2017. godine, njihovi prosečni mesečni prihodi bili su u Sloveniji 903 evra, u Severnoj Makedoniji 380 evra, u Albaniji 356 evra, u Srbiji 324 evra, u Crnoj Gori 255 evra, a u Bosni i Hercegovini 230 evra. Međutim, niski prihodi su samo jedan aspekt prilično nepovoljnih uslova rada slobodnih umetnika i kulturnih radnika u civilnom sektoru u kulturi u društvima jugoistočne Evrope.
Između 60 i 90 odsto anketiranih izvestilo je da nema fiksno radno vreme, što ne znači da rade manje, već da rade više. Preko polovine anketiranih je često ili uvek radilo više od osam sati dnevno i više od 30 odsto često ili uvek više od 40 radnih sati nedeljno. Pored toga, između 30 i 50 odsto ispitanika je često ili uvek radilo i noću, između 50 i 60 odsto radi i vikendom, od 40 do 50 odsto za vreme godišnjih odmora, a između 40 i čak 70 procenata anketiranih (u Bosni i Sloveniji) za taj prekovremeni rad nije bilo plaćeno. Jedna četvrtina anketiranih u BiH i Crnoj Gori, jedna petina u Severnoj Makedoniji i 16 odsto u Srbiji nije imala zdravstveno osiguranje. Takođe, skoro polovina ispitanika iz BiH nije imala penziono osiguranje, a situacija nije mnogo drugačija u Crnoj Gori (44%), Severnoj Makedoniji (39%) i Srbiji (33%).
Utoliko je kriza izazvana pandemijom korona virusa samo učinila njihov neodrživ položaj očiglednim. Od početka krize u većini zemalja u kojima je rađeno istraživanje prosečni lični mesečni prihod ispitanika se prepolovio i u narednim mesecima nastavio da se smanjuje.
Prema podacima učesnika istraživanja, prosečan mesečni gubitak bio je u Crnoj Gori oko 120 evra, u Srbiji 210 evra, u BiH 260 evra, u Severnoj Makedoniji 280 evra, u Hrvatskoj 470 evra i u Sloveniji 530 evra. Tokom 2020. godine očekuju se gubici u iznosu između 3.000 evra i 5.000 evra (u Sloveniji oko 8.000 evra), što je otprilike polovina njihovih prihoda u 2019.
Neki od ispitanika su u prvim mesecima krize ostali sa minimalnim prihodima ili bez ikakvih prihoda. Tako u martu 2020. godine 15 umetnika nije uspelo da ostvari bilo kakve prihode, a njih 146 (26,8%) je imalo prihode manje od 100 evra. U aprilu 2020. godine, situacija se pogoršala, pa je 28 ispitanika potpuno ostalo bez prihoda, dok su prihodi njih čak 168 (30,9%) bili ispod 100 evra. U Srbiji je u martu 2020. godine 90 ispitanika zarađivalo manje od 100 evra (43,3%), a u aprilu 2020. bila ih je polovina (104). Pritom je relativno mali broj ispitanika pre izbijanja krize imao iole značajniju ušteđevinu koja je mogla bar privremeno da ublaži njene efekte i da im vremena da se preorijentišu. Više od trećine ispitanika (34,7%) nije imalo bilo kakvu ušteđevinu, a ušteđevina još trećine je bila do 1.000 evra, dok je samo četvrtina (24,8%) ispitanika u uzorku imala ušteđevinu od 1.500 evra i veću.
Istovremeno, više od polovine ispitanika (54,5%) do trenutka izbijanja krize otplaćivala je kredit, koji je za više od četvrtine anketiranih (25,9%) bio veći od 150 evra mesečno.
U odnosu na te finansijske probleme, kako je navedeno, kulturni radnici u društvima regiona su razvili različite odgovore/taktike. Jedna trećina ispitanih u uzorku (33,7%) bavi se umetnošću uz drugo, finansijski stabilnije zanimanje. Najveći procenat njih je u Crnoj Gori (56,5%) i BiH (46%), dok ih je najmanje u Sloveniji (20,4%) i Hrvatskoj (23,6%). Za skoro dve trećine (65,9%) to drugo zanimanje donosi više od polovine ukupnih ličnih prihoda. Druga grupa ispitanika, nešto manje od jedne petine anketiranih (18,1%) uspela je da u periodu krize obezbedi alternativne izvore prihoda. U obrnutoj proporciji sa obavljanjem drugog zanimanja, oni su najbrojniji u Sloveniji (31,5%) i Hrvatskoj (22,5%), a najmanje brojni u Crnoj Gori (14,5%). Treća grupa, pak, razmišlja o trajnoj promeni zanimanja i napuštanju umetničke profesije.
Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u Srbiji, u kojem su učestvovala 333 umetnika, kustosa i menadžera u kulturi, od kojih je najviše bilo samostalnih umetnika (56,4%), sav prihod izgubilo je 39 odsto ispitanika, bez većeg dela prihoda ostalo je 26,4 odsto, dok samo 12 ispitanika (3,6%) nije imalo finansijskih gubitaka. Za najveći broj ispitanika (20,7%), u prva dva meseca krize gubitak je bio između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9 odsto ispitanika je izgubilo između 50.000 i 100.000 dinara, dok je 16,8 odsto imalo gubitke veće od 100.000 dinara.
S obzirom na to da je za skoro dve trećine ispitanika (65,5%) umetnost jedini izvor prihoda, a da u slučaju velikog broja ispitanika (62,5%) njihove porodice zavise od tih prihoda, nije ni čudo da je pandemija dovela do visokog stepena anksioznosti. Veliki broj anketiranih, kako je navedeno u tekstu u Maneku, izrazio je zabrinutost da li će uspeti da u narednom periodu obezbedi prihode (69,7%), da dobije nove poslove (64,9%), da li će potpisani ugovori biti poštovani (39,3%) i, kao posledica svega toga, da li će moći da pokriju dnevne troškove (46,2%) ukoliko se situacija ne promeni.
Izbijanje pandemije, inače, dovelo je do otkazivanja, odlaganja i prebacivanja na internet oko 80 odsto umetničkih događaja planiranih u javnom prostoru (performansa, izložbi, koncerata), kao i 61 odsto međunarodnih projekata, 60,4 odsto umetničkih radionica i 56,8 odsto obrazovnih programa. Reakcije državnih organa na izbijanje pandemije bile su uglavnom zakasnele, parcijalne, a neke od njih su otežavale ionako težak položaj kulturnih radnika.
Vlada Srbije je 7. maja, nakon javnih zahteva umetničkih udruženja, odlučila da odobri jednokratnu pomoć od 90.000 dinara za samostalne umetnike koji zbog pandemije korona virusa nisu bili u mogućnosti da rade, ali je isplata te pomoći počela tek 15. juna (više od tri meseca nakon uvođenja vanrednog stanja). Ta mera odnosila se na 2.353 samostalna umetnika, a ne i na veliki broj onih koji takođe daju značajan doprinos kulturnom životu u Srbiji, a nemaju taj status (samostalni stručnjaci u kulturi, kustosi, menadžeri u kulturi, umetnici, tehničari, modeli, statisti…), niti mogućnost rada u uslovima pandemije. Na parcijalnost državnih mera ukazuje i činjenica da se na konkurs za dodelu pomoći iz Fonda solidarnosti javilo čak 1.668 kulturnih radnika.
Situaciju je dodatno otežalo otkazivanje godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za 2020. godinu, koji je mere pomoći sveo na 309 honorarnih saradnika gradskih ustanova kulture.
I samom Ministarstvu kulture i informisanja (uprkos povećanju ukupnog državnog budžeta za skoro 2,5 milijarde evra), sredstva su rebalansom smanjena sa 83 miliona na 67 miliona evra, odnosno sa 0,73% državnog budžeta na 0,49%. To se odrazilo i na konkurse u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, na koje inače odlazi svega između tri i četiri odsto ukupnog budžeta za kulturu MKI, dok se za 26 republičkih ustanova za kulturu i 14 ustanova kulture dislociranih sa Kosova izdvaja 70 odsto. U odnosu na 2019. godinu, na konkursu je podržano 20 odsto manje projekata (659 projekata 2020. godine, a 824 projekta 2019. godine) i dodeljeno 25 odsto manje sredstava (276.504.000 dinara 2020. godine, a 372.234.000 dinara 2019).
Organizacije civilnog sektora u kulturi, za razliku od ustanova, nemaju bilo kakvih drugih značajnijih izvora prihoda, osim sredstava koja dobijaju na konkursima. Projekti ustanova, međutim, opet su dobili 23 miliona dinara više (113,7 u odnosu na 90,2 miliona dinara za projekte organizacija civilnog sektora). Za projekte svih organizacija civilnog sektora u kulturi (udruženja građana, strukovnih udruženja umetnika, kulturno-umetničkih društava) izdvojeno je tako svega 1,14 odsto budžeta za kulturu (za projekte svih članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije – najveće mreže civilnog društva u kulturi – 0,14 odsto budžeta).
Većina država u regionu donela je bar neke mere za ublažavanje posledica krize, a najčešće se radilo o jednokratnoj, višemesečnoj finansijskoj pomoći u visini minimalne zarade.
U uzorku obuhvaćenom regionalnim istraživanjem, u Hrvatskoj (84,6%) i Sloveniji (78,4%) većina kulturnih radnika dobila je jednokratnu finansijsku pomoć od države, dok se na drugom kraju spektra nalazi BiH, gde je tu pomoć dobilo manje od 9,8% ispitanika. Između tih krajnosti su Severna Makedonija (50,9% ispitanika), Srbija (49% ispitanika) i Crna Gora (33,3% ispitanika).
U pojedinim zemljama pružena je pomoć i u drugim formama, pa su tako značajnom broju ispitanika u Makedoniji i u Hrvatskoj isplaćena sredstva za sve odobrene projekte, uz dozvolu da ih realizuju kada to bude bilo moguće. Takođe, u Hrvatskoj su produženi rokovi za realizaciju projekata koji su bili prekinuti zbog izbijanja pandemije, što je većina ispitanika iskoristila. U Crnoj Gori, pak, nešto veći broj ispitanika svedočio je o raspisivanju novih konkursa za projekte, koji će biti realizovani kada pandemija prođe, a u Crnoj Gori i u Hrvatskoj je bio nešto veći procenat onih koji su se javili na nove konkurse za projekte koji mogu biti realizovani onlajn.
U Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji omogućen je moratorijum na otplatu kredita ili odlaganje plaćanja poreza i taksi. Takođe, u Hrvatskoj je za nešto veći procenat ispitanika smanjen iznos zakupa prostora za rad u državnom vlasništvu.
Pored pomoći na državnom nivou, u malom broju slučajeva (manje od 5% ispitanika u svim zemljama) kulturni radnici su dobili finansijsku pomoć gradova u kojima žive. U Hrvatskoj (22,7%) i Sloveniji (27,5%) je nešto značajniji procenat ispitanika pomognut od fondacija, odnosno drugih donatorskih organizacija, dok je u Sloveniji (45,1%) i u Hrvatskoj (36,4%), ali i u Srbiji (49%), još veći procenat anketiranih pomoć dobio od svojih strukovnih udruženja ili od mreža na nacionalnom nivou.
Osnov za regionalno istraživanje bio je onlajn anketni upitnik sa 44 pitanja, od kojih su poslednja dva bila otvorena – u njima su ispitanici zamoljeni da ukratko napišu koje je negativne uticaje pandemijska kriza imala na njihov život i rad, kao i da li je imala i neke pozitivne efekte.
Istraživanje realizovano na početku vanrednog stanja u Srbiji (mart-april 2020) zasnovano je na anketnom upitniku organizacije Culture Venture, koji su ovdašnjim uslovima prilagodili članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Asocijacije NKSS i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV).
Detalje rezultata istraživanja moguće je naći u novom broju Maneka, čije je elektronsko izdanje dostupno na sajtu NKSS.
(SEEcult.org)
