Poslednja večera Biljane Đurđević
Izložba slika umetnice Biljane Đurđević “Poslednja večera” biće otvorena 28. februara u umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia u Beogradu, a bavi se opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.
“Poslednja večera” nastavak je višegodišnjeg projekta “Studija slučaja” koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a fokusiran je na eksploatisano, umorno telo – zajedničko, globalno telo.
Izložba “Poslednja večera”, kako je navedeno u najavi, postmoderni je, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi - elementi domaćinstva. Međutim, dok reč domaćinstvo zvuči toplo, asocirajući na dom, elementi na radovima biljane Đurđević su hladni. Mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te i samom zatvoru.
Umetnica se poziva i na Fukoovo delo “Nadzirati i kažnjavati” (1975), prikaz istorijske promene kažnjavanja u zapadnim sistemima u kojem autor prati promene u društvu koje su dovele do zatvora kao dominantne forme kažnjavanja, a sam zatvor povezuje sa različitim mehanizmima kontrole, ustanovama kao što su škole, bolnice, fabrike ili kasarne.
Train Station Case Study
Crno-bele, naturalistički intonirane slike Biljane Đurđević deluju na posmatrača kao sablasna upozorenja, upravo zbog odstupanja stvorenog snagom medija slikarstva, jer se u ovom slučaju iskustvo ne predstavlja direktno (Adorno). Upravo tom indirektnošću, koja se postiže i odsustvom boje, umetnica žudi da savremenom čoveku vrati osećaj ovaploćenja, a sve da bi tim ahromatskim slikarstvom upozorila na totalitarne aspekte neoliberalnog sveta u kojem živimo i pokrenula nas na promenu.
Biljana Đurđević (1973) diplomirala je i magistrirala na odseku za slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na kojem je odbranila i doktorsku tezu, a od 2009. godine i predaje na FLU.
Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine. Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop-motion animacije. Objavila je 2020. godine grafički roman zasnovan na novijim delima iz ciklusa “Oruđe delanja”.
Među njenim odabranim samostalnim izložbama su: “Studija slučaja” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (2022); “Good Life” u Fondaciji Eva Kahan u Beču/Budimpešti (2021); “Oruđe delanja” u Braverman galeriji u Tel Avivu (2015); “Invisible” u Kibli u Mariboru (2009); “Living in Oblivion” u Muzeju Moderna u Stokholmu (2006); “Paradise Lost” u Galeriji Davide Gallo u Berlinu (2006); “Aesthetics of Violence” u Haifa muzeju za umetnost u Izraelu (2009); “Izgubljeni raj” u Kulturnom centru Beograda (2006); “Tamna je šuma” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu (2012).
Učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama, među kojima su 30. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku (2022), na Oktobarskom salonu u Beogradu 2009. i 2016, u Friziras muzeju u Atini (2015), u Muzeju kolekcije Essl u Klojsternojburgu (2013), u Austrijskom kulturnom forumu u Njujorku (2010), u Muzeju Haugar u Oslu (2010), u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu (2008), u Muzeju moderne umetnosti Askona (2007), na 15. Bijenalu u Sidneju (2006)…
Izložba “Poslednja večera” u galeriji Hestia biće otvorena do 12. maja, uz redovne prateće programe.
(SEEcult.org)
