Poziv na brigu o jeziku
U Ministarstvu kulture i informisanja Srbije 26. januara je, povodom Dana Svetog Save i najavljene Deklaracije o opstanku srpskog naroda, predstavljen “Predlog za razmišljanje, o jeziku i nama”, kojim se ukazuje na značaj jezika za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta, kao i na njegovu neadekvatnu upotrebu u javnom prostoru, te poziva na negovanje jezika i vraćanje knjizi i čitanju.
Predlog su uputili ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, ministar prosvete i kulture Republike Srpske (RS) dr Dane Malešević, sekretar odeljenja za jezik i književnost SANU akademik Predrag Piper, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ljiljana Marković, predsednik UO Zadužbine “Dositej Obradović” prof. dr Dušan Ivanić, predsednik UO Vukove zadužbine prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić i predsednica Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori prof. dr Jelica Stojanović.
“U susret nacionalnom prazniku prosvete i kulture, koje oličava Sveti Sava, kao i najavljenoj Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, misli su nam usmerene i na jezik kojim govorimo i pišemo, što je i bila jedna od ključnih briga našeg prvog prosvetitelja i pisca, upućujemo javnosti
PREDLOG ZA RAZMIŠLJANJE, O JEZIKU I NAMA
Jezik nas oličava i kao pojedince i kao narode. To su znali i naši daleki prethodnici koji su očuvali i razvili srpski jezički kapital, u razdobljima kada nisu mogli da grade zadužbine i tvrde gradove, kada je granica opstanka bila u jeziku i predanju u jeziku pohranjenom. Jezik je iskaznica ne samo prava i slobode i zajedničkih svojstava jedne kulture, nego i slika prilika u kojima živimo. Šta nam današnji jezik govori o nama?
U javnom prostoru vrednost reči se umnogome gubi, lepota još i više. U površnoj brzini naših savremenih života, reči se rasipaju, često ne služe ničemu, samo su deo opšte, uvećane buke. Tako je na ulici, u masovnim medijima u kojima osnovni smisao ljudske komunikacije postaje glavni gubitnik. Sve brane popuštaju, reči kuljaju, niske i psovačke, reči zatrovane i bezobzirne. A nasledili smo, ipak, dostojniji jezik.
Ima još stvari važnih, ali jezik je tema temeljna, mnoge druge teme od jezika zavise. Pitanje očuvanja ćirilice, po kojoj nas prepoznaju, neizostavni je deo ove temeljne teme.
Bilo je upečatljivo videti, širom Srbije i Srpske, kako se dočekuju programi akcije ‘Negujmo srpski jezik’. Mimo svih velikih reči, videlo se koliko se i stari i mladi naprosto raduju svome jeziku, osećajući da pitanje jezika nije samo jezičko pitanje, nego pitanje održanja i razvitka. S jezikom smo neko i nešto, bez jezika nismo ništa. Ni pojedinačno, ni zbirno.
U razdoblju brzih i banalnih ekranskih obaveštenja, još bolje poimamo vrednost onoga što je prosejana umetnost reči. Zato se dobra knjiga ukazuje kao spasonosna barka u globalnoj stihiji što nagriza i odnosi sve baštinjeno i vredno iz naših života. Vratiti se knjizi i čitanju, kao nalogu opstanka, u sebi i među drugima.
Kao i ranije, seme opstanka je u svetskoj i domaćoj književnoj baštini, u začetnom Savinom slovu, Dositejevoj umnoj otvorenosti i srpskom (Vukovom) narodnom pesništvu, u Andrićevoj mudroj meri i književnom bezmerju Crnjanskog, u Popinim lirskim zagonetkama, u opominjućim prizorima Novice Tadića. Lik ovog naroda i dalje najpotpunije prikazuju naši veliki pisci, i Njegoš i Jakov Ignjatović, i Laza Kostić i Simo Matavulj, Jovan Dučić i Bora Stanković, Petar Kočić i Isidora Sekulić, Grigorije Božović, kao i Meša Selimović ili Dobrica Ćosić. I ne samo oni.
Dakle, razmišljajmo o jeziku i o nama i delujmo u korist jezika i nas samih. Koliko ko može, zna i oseća”, naveli su potpisnici tog proglasa, objavljenog na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture.
Deklaraciju o opstanku srpskog naroda pripremaju Srbija i Republika Srpska, a kako je nedavno izjavio generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković za RTS, taj dokument trebalo da obezbedi aktivnosti na očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
Predsednik RS Milorad Dodik ranije je naveo da će se taj dokument zvati Aneks sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije.
Deklaracija bi, kako je najavljeno, trebalo da obuhvati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, pravo na izučavanje srpske istorije i negovanje srpske slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, pravo na očuvanje i zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku.
(SEEcult.org)
