Poziv Zvezde, posle 100 dana
Aktivisti koji su pre sto dana okupirali bioskop Zvezda u centru Beograda pozvali su 1. marta Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da iskoristi zakonsku mogućnost da oduzme taj prostor, koji je kulturno dobro, od nesavesnog vlasnika i dodeli ga incijativi građana koja ga je oživela, održava ga i planira da ga transformiše u kulturni centar koji bi, uz filmske projekcije, imao i pozorišnu scenu, izložbeni i koncertni prostor.
Novi bioskop Zvezda bi, prema tom predlogu, trebalo da postane kreativni poligon koji će “imati moć i delotvornost da vremenom revitalizuje i unapredi srpsku kinematografiju, ali i poimanje kulturnog delovanja u širem smislu.
“Jasno definisan cilj, vodi i do jasnog problema vezano za pitanje regulisanja vlasništva. Ovim putem, pred javnost, nakon 100 dana okupacije, izlazimo sa mogućim rešenjem i obaveštavamo vas o preduzetim koracima”, saopštio je Pokret za okupaciju bioskopa, koji je 21. novembra 2014. zauzeo godinama zapušteni bioskopski prostor, očistio ga i oživeo svakodnevnim besplatnim projekcijama.
“S obzirom na činjenicu da je zgrada bioskopa Zvezda kulturno dobro koje je privatizovano 2007. godine i od tada je napušteno, što je dovelo do oštećenja, stoga postoji mogućnost da bude uništeno. Članom 33. Zakona o kulturnim dobrima propisano je da - ukoliko sopstvenik ne izvršava mere zaštite ili ih ne izvršava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno kad privremeno ili trajno napusti kulturno dobro tako da postoji mogućnost da ono bude uništeno ili oštećeno, Ministarstvo nadležno za poslove kulture može odrediti da se kulturno dobro preda fizičkom ili pravnom licu kao staraocu za sprovođenje mera zaštite kulturnog dobra”, navedeno je u saopštenju.
Aktivisti su istakli da resorni ministar kulture Ivan Tasovac “ima ovlašćenje da oduzme kulturno dobro njenom nesavesnom vlasniku i dodeli ga privremenom staratelju, tj. incijativi građana koja je sposobna da se bavi održavanjem kulturnog dobra”.
“Tokom 60 dana koliki je rok za odgovor, aktuelni ministar će dobiti priliku da pokaze stav aktuelne vlasti i time stavi do znanja da li je voljan da ispravi greške svojih nesavesnih prethodnika”, poručili su aktivisti, napominjući da ne upiru prstom na osobu, već pozivaju na odgovornost koju funkcija ministra nosi.
Navodeći i da je rešavanje tog pitanja i u interesu 300 oštećenih radnika preduzeća “Beograd filma”, koje je privatizovano 2007. godine sa svih 14 bioskopskih sala, aktivisti iz bioskopa Zvezda istakli su i da je opstanak tog prostora važan “na etičkom, političkom i kulturološkom nivou”.
Poručili su i da, nakon jasno iznesenog plana šta bioskop Zvezda može da postane, neće odustati, ali da ostaje pitanje da li će u opstanku tog prostora učestvovati nadležne institucije ili ne.
Nezavisno od odgovora, naglasili su da se borba nastavlja i podsetili sve one koji žele da pomognu nezavisnom funkcionisanju bioskopa Zvezda da se priključe akciji i doniraju sredstva putem internet platforme IndieGoGo na kojoj je kampanja za pomoć Zvezdi aktuelna još 30 dana.
Ministarstvu kulture poslat je i zvaničan dopis “u ime onih koji trenutno održavaju Novi bioskop Zvezda”.
U dopisu je navedeno i šta se sve dešavalo u proteklom tromesečnom periodu od okupacije bioskopa Zvezda.
Pored svakodnevnih projekcija, sanitarnih intervencija, osposobljavanja vodovodnog sistema i sanacije krova, bioskop Zvezda je ugostio Alena Badjua, Marka Brecelja i Jozefa van Vizema, a bio je i usputna stanica Aleksisu Ciprasu, aktuelnom premijeru Grčke, prilikom njegovog boravka u Beogradu uoči izbora.
U Zvezdi je održano i pet koncerata, desetak tribina, jedna izložba i niz formalnih i neformalnih razgovora na temu daljeg funkcionisanja tog prostora.
“Kroz bioskop su prošli glumci, studenti, reditelji, pravnici, arhitetkte, radnici i građani. U pokušaju da se fenomen osvetli ili definiše, lepljene su nam različite političke i interesne etikete. Danas, stotog dana okupacije, Zvezda i dalje opstaje. Manja ali jača, isključivija ali mudrija, sa mesečnim računima za struju od 80.000 dinara koji se plaćaju isključivo zajedničkim donacijama građana i onih koji su u bioskopu. Iako nedeklarisana i bez ikakve lobističke ili političke zaleđine, ova grupa je pretrpela dva ozbiljna napada od strane desničarskih organizacija i sama sanirala posledice. Nasledili smo obaveze i dugove koje nije preuzimao ni zakoniti vlasnik. Platili smo račune i preduzeli korake kojima želimo da sprečimo da ovaj prostor nastavi da propada”, naveli su aktivisti, ističući da su nakon sto dana praćenja procesa i interakcije tog fenomena sa društvom imali mogućnost i da jasnije definišu cilj.
Pokret za okupaciju bioskopa pozvao je bio i sredinom decembra ministra kulture na dijalog – muzičkim performansom nalik akcijama koje je svojevremeno izvodila Beogradska filharmonija dok je na njenom čelu bio Tasovac.
Tasovac je krajem januara izjavio da nema nadležnost za poništavanje privatizacije “Beograd filma”.
“Ministarstvo kulture je nadležno za poništavanja loših privatizacija iz prošlosti koliko i za osemenjavanje pingvina na Antarktiku”, naveo je Tasovac u intervjuu “Danasu”, dodajući da svoju odgovornost i obavezu doživljava u radu na pronalaženju sistemskih rešenja koja će omogućiti mladim autorima da dobiju šansu za svoj prvi film ili doprineti boljoj distribuciji i većoj gledanosti domaćeg filma. To je, kako je dodao, samo jedan mali segment izazova na kojima radi Filmski centar Srbije u saradnji sa Ministarstvom kulture.
(SEEcult.org)
