Pregalništvom u odbrani misije umetnosti

Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (FPPV) počeo je 18. aprila u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu predstavom tog teatra “Ludi kamen” po Čehovu, u režiji Radoslava Milenkovića, a 72. izdanje te najstarije pozorišne manifestacije u Srbiji, organizovane pod senkom teške materijalne situacije u teatru, svečano je otvorila glumica Marija Medenica, ističući obavezu odbrane misije umetnosti.

U selekciji Aleksandre Glovacki Velikić, publika 72. FPPV ima priliku da pogleda do 25. aprila još pet produkcija za odrasle - Mefisto prema romanu Klausa Mana, u dramatizaciji i režiji Harisa Pašovića i produkciji SNP-a i Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, zatim Što na podu spavaš Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića, u produkciji SNP-a, Dramskog kazališta Gavella u Zagrebu, Narodnog pozorišta u Sarajevu i Festival MESS, Nevidljiva deca Ane Terek, u režiji Roberta Lenarda i produkciji Novosadskog pozorišta / Ujvideki szinhaz, Molijerov Don Žuan, u režiji Andreja Cvetanovskog, u produkciji Narodnog pozorišta “Sterija” u Vršcu, te Čehovljev Galeb, u režiji Milana Neškovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Somboru,

Otvarajući 72. FPPV, za koji je selektorka odabrala i četiri predstave za decu, Marija Medenica ukazala je na tešku situaciju u kojoj se pozorišta nalaze, ali i istrajnost u odbrani misije umetnosti.

“Svaki put kad kročim na ove daske, osećam se zaista posebno - kako zbog mnogobrojnih uspomena, tako zbog neverovatne energije i osećanja zaštićenosti koju mi pruža baš ovo zdanje. Gradjeno s ljubavlju. Po meri glumca. I po meri publike. Nadam se da će sa velikom ljubavlju da bude i rekonstruisano”, rekla je Marija Medenica, ukazujući i da mnoga pozorišta danas mogu da izgube svoje matične scene, umetnici iz mnogih zemalja vode bitke za svoja prava, festivali gube svoj identitet… “Ali, svakodnevnim izlaskom pred vas, pred publiku, mi imamo obavezu da svojim pregalništvom odbranimo misiju umetnosti. A publika svakim dolaskom daje šansu pozorištu da opstane i da dokaže da smo potrebni, da smo nasušni”, poručila je Marija Medenica, ističući i da, uprkos efemernosti prirode posla, pozorište ima moć da spasi dušu, makar na kratko.

Prema njenim rečima, pozorišta su svojevrsna sigurna kuća svima - katakombe, u kojima se zajedno može pronaći smisao.

Poželevši učesnicima i publici da se prepuste svim srcem i uživaju, Marija Medenica istakla je da nigde u javnom prostoru ne može više da se čuje blaga reč, mudra misao, zdrava debata… osim u pozorištu.

“Ono je oaza i privilegija i sigurna sam da svi cenimo to što ovde svedočimo nekim velikim sudbinama, svedočimo kreiranju svetova, uprkos sveopštoj destrukciji. U pozorištu još uvek ima ljubavi i dobronamernosti. Još uvek ima”, rekla je Marija Medenica, glumica SNP-a, koja je 2021. nagrađena u Zrenjaninu za ulogu u komadu “Travnička hronika”, a poznata je i po ulogama u predstavama: “Ja, ili neko drugi”, “Na Drini ćuprija”, “Čas anatomije” “Veštice iz Salema”... kao i po svojoj monodrami “Neodustajanje” o životu glumice u Srbiji.

Selektorka 72. FPPV Aleksandra Glovacki Velikić odgledala je 18 predstava vojvođanskih pozorišta, ukazujući u obrazloženju selekcije na njihov nezavidan položaj i zabrinjavajuću materijalnu nemaštinu, čiji je rezultat - mali broj premijera, pribegavanje revijalnim naslovima i nižem kvalitetu produkcije.

Na taj problem ukazala je i u intervjuu za festivalske novine: “Naravno, kada odete na bilo koji festival, vi vidite izbor najboljih predstava, i nemate loš utisak. Ali kada krenete po pozorištima da birate, onda vidite sve i svašta i jasno je da se pozorišta snalaze, da kalkulišu s ono malo sredstava kojima raspolažu. U nekim kućama to je otprilike dovoljno za jednu i po pristojnu predstavu. Uostalom, nije se ta priča krila od mene. U nekim gradovima problem je predstavljao i prevoz koji mi, kao selektorki, organizuju. Sale su hladne, štedi se na grejanju, gotovo u svim gledalištima se zimi sedi u kaputima. Ali, to su manje bitni aspekti. Bitno je ono što se reflektuje na repertoaru: uzmi mrtvog pisca jer ne košta i autore koji pristaju na manji honorar. Odaberi naslov primamljiv za širu publiku. U takvoj, okolnostima iznuđenoj logici, najmanje je mesta za umetničko promišljanje. Mala pozorišta se bukvalno dave. Nije svuda isto, ne odnosi se to na sve teatarske kuće, ali nigde ne cvetaju ruže. A o novim scenama se ni ne razmišlja”.

I sam Festival, kako je dodala, bio je doveden u pitanje.

“Subotičko Narodno pozorište se ove godine izuzelo iz selekcije isključivo zbog materijalnih okolnosti gostovanja na Festivalu. Iz jednog pozorišta su mi predložili samo jedan naslov, jer im je najjeftiniji za gostovanje, i ništa drugo nije dolazilo u obzir. Kao da nikome nije stalo do najstarijeg pozorišnog festivala u zemlji”, dodala je Aleksandra Glovacki Velikić, pozorišna kritičarka i dramaturškinja, novinarka i urednica kulture na Radio Beogradu 202.

Upoređujući vojvođanska i pozorišta mimo Vojvodine, ona je navela da joj se čini da je malo više hrabrosti i spremnosti na rizik u manjim pozorištima južno od Save i Dunava, dakle mimo prestoničkih. Više je savremenih dramskih pisaca, više mladih reditelja i više naslova koji nisu primamljivi na prvi pogled. Izuzela je iz te ocene Novi Sad, Sombor i subotički “Kostolanji Deže” teatar, fokusirajući se na manje vojvođanske sredine koje, kako je navela, kao da su puštene niz vodu. “A zašto? Nema reke bez pritoka, i upravo tamo gde nisu upereni jaki reflektori javnosti i medija, trebalo bi da se stvara plodno tlo za istraživanje, propitivanje, za iskorak. Ja to nisam videla u ovogodišnjoj produkciji, bar ne u poželjnoj meri”, dodala je.

Na težak položaj domaćih pozorišta ukazala je, u ime suorganizatora FPV, i predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine (ZPPV) Bojana Kovačević, koja je i upravnica NP Sombor.

Prema njenim rečima, teško je govoriti kritičkim tonovima o nečemu i preispitivati mu kvalitet, ako se to bori za goli opstanak.

“Loše situacije za budžetima, zabrana zapošljavanja, loša scenska oprema i tehnički uslovi na granici bezbednosti su bili nešto s čim smo pokušavali da se borimo i pre pandemije. Na sve to, došla je bolest i izuzetno težak period za sve izvođačke umetnosti. Verujem da su prethodne godine za sve rukovodioce u pozorištima bile kao da trčiš maraton, a neko ti stalno puca u noge. Brojni festivali su zamrli, neki su obnovljeni, a neki nisu. Tek u ovoj sezoni se vraćamo u redovan kolosek, pa je možda i pravo vreme da počnemo da preispitujemo stvari, a zaista je dosta toga za preispitivanje. Uprkos svemu tome, dogodile su se vrlo važne i kvalitetne predstave. Duboko verujem da je pozorište bolji deo svakog društva i da tu kvalitet uvek ispliva i nađe svoj put”, navela je Bojana Kovačević u intervjuu za festivalske novine.

ZPPV je i ranije upozoravala na težak finansijski položaj Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji organizuje već 72 godine. ZPPV je krajem 2022. javno postavila pitanje kome je FPPV potreban, ukazujući na kontinuirano odsustvo adekvatne podrške nadležnih institucija - pre svega Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, a zatim i Ministarstva kulture Srbije.

“Sredstva koja se prikupe za Festival na konkursima su poslednjih godina u zbiru manja od milion dinara. Dodeljivanjem minimalnih sredstava iz godine u godinu organizatori i učesnici ulažu maksimalan napor i entuzijazam kako, zbog nedostaka novca, FPPV ne bi bio ugušen. Zbog selekcionog i takmičarskog karaktera, pozorišta koja dobiju privilegiju i budu odabrana da nastupaju na Festivalu, ubrzo uvide svoju pirovu pobedu budući da iz svojih budžeta moraju da finansiraju dolazak i igranje predstave”, navela je ZPPV.

Program 72. FPPV-a obuhvata i program za decu, odnosno predstave “Ne idi daleko” autorke i rediteljke Tamare Kučinović, u produkciji Dečjeg pozorišta Subotica (Scena na srpskom jeziku), “Pradevojčica” prema tekstu Desanke Maksimović, u režiji Sonje Petrović i produkciji Lutkarske scene Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”, “Ludas Matyi” (Guskar Matija), prema narodnoj priči, u režiji Đerđa Hernjaka i produkciji Dečjeg pozorišta Subotica (Scena na mađarskom jeziku), te “Pribeh z Krajini Nekrajini - Priče iz Nedođije” autorke i rediteljke Katarine Mišikove Hicingerove, u produkciji Slovačkog vojvođanskog pozorišta.

Žiri 72. FPPV čine: rediteljka Anđelka Nikolić (predsednica), reditelj Patrik Lazić i dramaturg i pozorišni kritičar Svetislav Jovanov.

Selektorka 72. FPPV svake večeri će voditi podkast na Fejsbuk strani NP “Toša Jovanović” od 22 do 23 sata.

NP “Toša Jovanović” već pet godina je domaćin FPPV-a, a u tom periodu je četvoro selektora pokušavalo da približi publici presek najboljih predstava iz Vojvodine. Publika je, s manje ili više simpatija, pozdravila svaku selekciju, a kako je rekao za festivalske novine direktor zrenjaninskog teatra Dejan Karlečik, ostalo je otvoreno pitanje kako unaprediti rad i ima li spremnosti za nove pozorišne forme.

Prošle godine najboljom predstavom 71. FPPV proglašen je komad “Tri sestre” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, a trijumf je ostvarilo i subotičko Narodno pozorište predstavom “Kus petlić”, koja je osvojila nekoliko nagrada. Žiri 71. FPPV, koji je video devet predstava u izvođenju šest pozorišta, jednoglasno je dodelio nagradu za najbolju predstavu u celini komadu “Tri sestre” A. P. Čehova, u dramatizaciji Kornelije Goli i režiji Zoltana Puškaša. Ta predstava Pozorišta “Deže Kostolanji” dobila je i nagradu za najbolju muziku (Ervin Ereš i David Klem), kao i memorijalnu nagradu “Ivana Mirkov-Vlačić” za celokupni vizuelni identitet, koju je dobio reditelj Puškaš.

Foto: Jovan Njegović Drndak

(SEEcult.org)