• Search form

08.11.2011 | 12:03

Prelaženje Praga za Srebrenicu

Art klinika i Žene u crnom izvešće 9. novembra na Kosančićevom vencu u Beogradu, na Dan sećanja na žrtve fašizma i antisemitizma, umetničko-aktivističku akciju “Prelazimo prag” koja je posvećena pitanju društvene odgovornosti, odnosno sećanju na žrtve u Srebrenici, a deo je nastupa Art klinike na 52. Oktobarskom salonu.

Žene u crnom i Art klinika žele tom akcijom da pozovu na faktički, a time i simbolički prelaz preko praga i upute poruku da se bez suočavanja sa prošlošću ne može osvojiti prostor za čistiju i dostojanstveniju budućnost.

Prelaženje Praga za Srebrenicu

Art klinika i Žene u crnom izvešće 9. novembra na Kosančićevom vencu u Beogradu, na Dan sećanja na žrtve fašizma i antisemitizma, umetničko-aktivističku akciju “Prelazimo prag” koja je posvećena pitanju društvene odgovornosti, odnosno sećanju na žrtve u Srebrenici, a deo je nastupa Art klinike na 52. Oktobarskom salonu.

Žene u crnom i Art klinika žele tom akcijom da pozovu na faktički, a time i simbolički prelaz preko praga i upute poruku da se bez suočavanja sa prošlošću ne može osvojiti prostor za čistiju i dostojanstveniju budućnost.

Prema navodima autora, akcija bi trebalo da podseti na zločin koji se desio u Srebrenici i predstavlja nov način promišljanja o krivici i odgovornosti.

“Njegovo prelaženje znak je preobražaja i spremnosti da se prihvati Istina i živi sa njom... Država u kojoj živimo, nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, nikada nije napustila ‘kućni prag’, pa nije imala ni iskustvo prelaza”, naveli su autori akcije.

Prelaziti prag u tom kontekstu znači “ostaviti trag”, ali i preći iz jedne teške situacije u drugu. Prag funkcioniše kao granica između svetog (sakralnog) i profanog, kao mesto gde se događaju značajni preobražaji, ali i kao mesto preloma. Njegovo prelaženje otvara put u novi život. Čin prelaženja praga često simbolizira i prekretnicu kada se menjaju osnovna stajališta i nastaje važan preokret.

Etimološka i semantička igra korenske identičnosti i značenjske bliskosti termina limen (prag) i limes (granica) govori da je "ograničen" (limitiran) onaj čovek koji se zaustavlja na pragu, onaj koji se ne usuđuje da stupi u stvarnost novog i neizvesnog. Antropolozi su primetili da ljudi, u svom mitsko-simboličnom poimanju, doživljavaju limen (prag) kao mesto razgraničenja dva oprečna sveta i smatraju da njegovo prelaženje vodi u novi oblik postojanja. Ne čudi stoga da se često gotovo sva ljudska religioznost i obrednost interpretiraju čovekovom težnjom da "pređe prag".

Simboličkim iskazom “Prelazimo prag”, Art klinika i Žene u crnom žele da podsete da pravo na život i dostojanstvo žrtava zavise od našeg sećanja i uvažavanja, te se lako mogu izgubiti ako ne pređemo prag i prodremo van okvira sopstvene zatvorene egzistencije i preuzetih, nereflektovanih stavova koji nas sputavaju.

“Prelaženjem preko srebreničkog praga (limena) samo jednim korakom pokazujemo da smo pobegli od statičnosti i sigurnosti ćutanja o zločinu - u dinamiku suočenja sa zločinom, te tako hrabro stupili u tešku stvarnost”, poručili su autori akcije.

Novosadska Art klinika predstavlja se na 52. Oktobarskom salonu u Muzeju 25. maj instalacijom “Velika proslava - eutanazija”, koja simbolično označava i njen kraj i novi početak.

Takođe, izvela je i akciju prodaje umetničkih radova na jednoj od tezgi na pijaci Zeleni venac.

Na izložbi 52. OS, koja je otvorena 20. oktobra, Art klinika je postavila tri galerijska prostora u dimenzijama svoje originalne Šok galerije u Novom Sadu, pri čemu je u prvom arhiva, materijal koji dokumentuje desetogodišnje delovanje Art klinike, dok je druga, crna galerija, posvećena zatečenom stanju - neafirmisanim projektima, među kojima je i Prag za Srebrenicu.

Treća Šok galerija je bela kocka, okrenuta budućnosti.

Osnovana 2002. godine kao poslednji projekat grupe LED art, Art klinika je zasnovala delatnost na utopijskoj ideji da umetnost može lečiti i menjati svet, kao odgovor na bolesno društvo u kojem živimo. Stoga, nastoji da deluje subverzivno i transgresivno u odnosu na vladajuće hijerarhije moći u umetnosti, kulturi i društvu kao celini.

Projekat Art klinika sprovodi se kao multimedijalni proces na dva nivoa: kao redovna programska aktivnost (izložbe u Šok galeriji, večernji akt, kino-klinika, predavanja i tribine) i kroz projekte (Perspektive, Rekonstrukcija zločina, Šok alijansa, Dopunski časovi crtanja...).

Desetogodišnje opstajanje i delovanje Art klinike obeleženo je i nizom akcija, reakcija, performansa, simulacija i zauzimanja stava prema aktuelnim događajima na lokalnoj društvenoj i političkoj sceni.

Art klinika je, prema rečima njenih osnivača, trenutno na prekretnici, suočena s nizom spoljašnjih i unutrašnjih problema.

“Velika proslava” je stoga povod da se postavi pitanje da li je moguće nastaviti na isti način ili je potrebno uspostaviti novu paradigmu delovanja. Stoga proslava i započinje upravo iz zatečenog stanja, bez doterivanja i sa privilegovanim tematskim fokusom.

A zatečeno stanje Art klinika je okarakterisala nedostatkom: novca, angažmana i interesa u svim segmentima koji bi trebalo da omoguće funkcionisanje jedne umetničke i, šire, kulturne produkcije, kao i nezainteresovanošću medija.

Na materijalnom novou to je nedostatak novca za realizaciju programa, izdržavanje prostora i nabavku adekvatne tehničke i druge opreme, na na nivou produkcije - nespremnost mladih umetnika da se masovnije angažuju u nezavisnim i kritičkim umetničkim projektima, na nivou recepcije - slab interes publike da osim sigurnih, priznatih i potvrđenih kulturnih i umetničkih proizvoda prati i saučestvuje u programima koji dolazi sa nezavisne umetničke scene, na nivou medija - segment umetničke proizvodnje najčešće se previđa te on ostaje "nevidljiv".

Sajt Art klinike je www.artklinika.rs (www.ledart.org.rs).

Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Autoportret, u svojih 5 godina i 7 meseci. Omamljujuci miris zemlje i trave u leto 1950.
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r