Premijera Tvrđava teatra
Tvrđava teatar u Smederevu premijerno predstavlja 13. avgusta prvu samostalnu produkciju - predstavu “Ja sam vetar” Juna Fosea (Jon Fosse), u režiji Stevana Bodrože, dramu svedenog jezika i gotovo nepostojeće radnje, koja balansira između pozorišta i poezije, ukazujući na nerazdvojivost života i smrti.
Tvrđava teatar u Smederevu premijerno predstavlja 13. avgusta prvu samostalnu produkciju - predstavu “Ja sam vetar” Juna Fosea (Jon Fosse), u režiji Stevana Bodrože, dramu svedenog jezika i gotovo nepostojeće radnje, koja balansira između pozorišta i poezije, ukazujući na nerazdvojivost života i smrti.
Dramu “Ja sam vetar”, prvi put prevedenu na srpski, izvode beogradski filmski i pozorišni glumci Milutin Milošević i Bojan Žirović, koji igraju dva čoveka u čamcu na moru u čamcu. Jedan od njih se baca u vodu i kaže: “Ja sam isuviše težak, a more je isuviše lako”...
Norveški autor Fose, jedan od najznačajnijih savremenih evropskih dramskih pisaca i mnogi ga smatraju skandinavskim Beketom. Dobitnik je prestižnog francuskog odlikovanja Ordre national du Mérite za 2007. i Ibzenove nagrade za 2010. godinu.
Njegove drame pretočene su u više od 900 predstava širom sveta, a prevođen je na četrdesetak jezika.
Njegov novi komad “Ja sam vetar” specijalno je za potrebe produkcije trećeg Tvrđava teatra preveo Rados Kosović.
Scenografkinja i kostimografkinja je Tatjana Radišić, autor muzike Vedran Vučić, scenski pokret osmislila je Marina Mišić, a dizajn svetla Viktor Trifu.
Londonsku verziju drame “Ja sam vetar” režirao je istaknuti francuski reditelj Patris Šero.
Fose stvara dramsku napetost drugačije od Ibzena, Strindberga i O’Nila, utemeljivača psihološke i naturalističke drame 20. veka. Nije blizak ni realizmu evropske drame tokom poslednjih 10-15 godina, koja obuhvata Saru Kejn, Mark Rejvenhila i Marijus von Majenburga. Svoj put izabrao je na samom početku karijere i kretao se sve dublje i dublje u egzistencijalno i delimično religiozno autorsko delo, jedinstveno u savremenom pozorištu.
Ipak, to ne znači da nije bio pod uticajem drugih dramskih pisaca 20. veka. Na Foseov stil pisanja, međutim, veoma je uticao nepokolebljiv nihilizam Semjuela Beketa, posebno u njegovim kasnijim delima čiji se retki i isprekidani dijalozi vide i u Foseovoj tehnici ponavljanja.
Prema rečima reditelja Stevan Bodrože, za Foseov komad “Ja sam vetar” izuzetno je bitan ambijent, a prostor Malog grada Smederevske tvrđave zahteva da gesta bude mnogo šira i glasnoća mnoga veća. Biće zato jako uzbudljivo sačuvati tu intimu Fosea u tako velikom prostoru.
“Kada se radi ambijentalno pozorište potrebno je opravdanje, zašto se baš taj konkretan tekst radi na otvorenom prostoru. Ovde je opravdanje to što se njih dvojica nalaze na otvorenom okeanu, na svojevrsnom bespuću u vodenoj praznini, kao što je i ta tvrđava čudna kamena praznina. Glas u njoj ođekuje, ona je sada prazna, a u njoj se mnogo toga dešavalo. Isto tako je prazna i pučina. Ja verujem da u nekom zatvorenom prostoru ovu predstavu ne bi gledalo više od 150 ljudi, ovde će je gledati 500. Ja mislim da je to moguće. Kada su napisane grčke tragedije su igrane na otvorenom pred nekoliko hiljada ljudi, a bave se vrlo intimnim, porodičnim pričama. Prema tome, teatar je volšebna stvar”, naveo je Bodroža u mini intervjuu za festival Tvrđava teatar.
I premijera i repriza predstave “Ja sam vetar” 14. avgusta biće u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Na Tvrđava teatru 13. avgusta, na Trgu, biće izvedena i tri performansa trupe Satsangam iz Marseja.
Reč je o uličnom teatru inspirisanim kulturom Indije i njihovi ritualima u vezi sa obožavanjem (Puđa) vatre (Agni), atraktivnom kako za najmlađe, jer u sebi ima elemente cirkuskih veština, tako i za odrasle, koje uvodi u čudesni svet indijskog plesa.
U okviru pratećeg programa, u Istorijskom arhivu Grada Smedereva biće održana tribina “Ludusa” na temu “Društvena odgovornost umetnika”, koju je Udruženje dramskih umetnika Srbije organizovalo u nameri da probudi svest kod kolega, ali i građana Srbije o društvenoj odgovornosti pojedinca u demokratskom društvu.
Treći međunarodni ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar, koji do 20. avgusta predstavlja više od 20 programa na različitim lokacijama, počeo je 11. avgusta spektaklom “Viseći snovi” francuske grupe Motus Modules, u režiji Brižit Morel (Brigitte).
Atraktivan program, pod sloganom “Viseći snovi”, nastavljen je predstavom “Brat” Teatra Koreja iz Italije i smederevskog PATOS-a, nastalom prema “Prosjačkoj operi” Džona Geja, a osim Foseove premijere, publika će u izboru umetničke direktorke Branislave Liješević videti i “Ženidbu” Narodnog pozorišta Sombor, koja je pobedila na vojvođanskim pozorišnim susretima, te moderan, sveden komad “U senci Hamleta” Dečjeg kulturni centra iz Beograda, u režiji Anje Suše, dramu prema tekstu Irene Kraus, koja govori o interesovanjima čoveka u 21. veku.
Glavni program obuhvata i predstavu “Ines de Kastro” užičkog Narodnog pozorišta o istinitom ljubavnom mitu na tragu Romea i Julije.
Novosadsko pozorište izvešće mjuzikl “Čarobnjak iz Oza” za decu, omadinu i odrasle, predstavu bogatu svetlosnim efektima, dok će niško Narodno pozorište izvesti nagrađivanu “Ožalošćenu porodicu” Branislava Nušića, u režiji Andraša Urbana.
Stručni žiri čine rediteljka Ljiljana Todorović, pozorišni kritičar i pisac Zlatko Paković i pisac, dramaturg i kritičar Branko Dimitrijević.
Prateći program obuhvata i ulične predstave iz Francuske, kao i “Uspavanu lepoticu” Narodnog pozorišta “Zoran Radmilović” iz Zaječara, predstavu za muziku grupe Secondhanders iz Beograda, te “Suvenir” italijanskog Ateliercuncheo, koji će održati radionicu od 13. do 18. avgusta.
Otvorena je i izložba “Put kulture - tvrđave na Dunavu” Direktorata Evropske komisije za proširenje i Ministarstva kulture Srbije.
Ulaz na festivalski program je besplatan, odnosno naplaćivaće se samo mesta na tribinama u Malom gradu. Odlukom Saveta, deo prihoda od prodatih ulaznica namenjen je Sigurnoj kući u Smederevu i borbi protiv nasilja u porodici.
Sajt Tvrđava teatra je www.tvrdjavateatar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
