Preminuo Ron Holovej
Poznati filmski kritčar Ronald Holovej (Holloway), koji je bio stručnjak za kinematografije zemalja Istočne Evrope i izuzetno je doprineo afirmaciji istočnoevropske filmske umetnosti, umro je 17. decembra u Berlinu, gde je i živeo i radio veći deo života, pišući za “Variety”, “Hollywood Reporter”, “Moving Pictures” i druge najuglednije filmske stručne magazine. Holovej je bio jedan od najvećih stručnjaka za jugoslovensku kinematografiju van njenih granica, a redovno je posećivao sve filmske festivale i u republikama nastalim posle njenog raspada.
Poznati filmski kritčar Ronald Holovej (Holloway), koji je bio stručnjak za kinematografije zemalja Istočne Evrope i izuzetno je doprineo afirmaciji istočnoevropske filmske umetnosti, umro je 17. decembra u Berlinu, gde je i živeo i radio veći deo života, pišući za “Variety”, “Hollywood Reporter”, “Moving Pictures” i druge najuglednije filmske stručne magazine.
Holovej je bio jedan od najvećih stručnjaka za jugoslovensku kinematografiju van njenih granica, a redovno je posećivao sve filmske festivale i u republikama nastalim posle njenog raspada.
Samo u Beogradu bio je više od 30 puta, a bio je i predsednik žirija Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma 2005. i član žirija Festivala autorskog filma 2007. Prošle godine, na 37. FEST-u, bio je jedan od moderatora okruglog stola na temu “Rediteljke jugoistočne Evrope”, koji je održan na inicijativu kultnog srpskog reditelja Slobodana Šijana.
Na FAF-u je 2007. ocenio da su se najveće promene u evropskom filmu dogodile posle pada Berlinskog zida, te da na prostoru Balkana, posle perioda stagnacije nakon raspada bivše Jugoslavije, ponovo vidi uspon filmske umetnosti, kako u Srbiji, tako i u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Navodeći da ga je raspad bivše Jugoslavije teško pogodio, jer je mnogo voleo tu zemlju, Holovej je ocenio i da je srpski film veoma jak, ali da je u poslednje vreme došlo do promena na bolje u celom regionu i da “ljudi počinju ponovo da shvataju šta znače nacionalna i lokalna tradicija na kojoj mogu da se prave filmovi”.
Za ovdašnju kinematografiju i njen plasman u svetu učinio je mnogo i kao prijatelj većine reditelja sa ex-YU prostora, koji nije propuštao priliku da svuda u svetu skrene pažnju na domete istočno-evropskih autora i bori se za njihovo mesto u istoriji filma.
Njegovo znanje po tom pitanju bilo je zasnovano na ličnom iskustvu, uvidu u filmska dela, ali i kontaktu sa njihovim stvaraocima i, u neku ruku, bio je živa pokretna enciklopedija istočno-evropske kinematografije.
Holovej je oformio i banku podataka o rediteljima iz bivših republika SSSR-a, a sa suprugom, glumicom Dorotejom Moric (Dorothea Moritz), izdavao je časopis “KINO German Film” i “Intenacional Reports”.
Autor je šest knjiga o filmu i istoriji filma, a sam je režirao četiri dokumentarca, uključujući o čuvenom filmskom autoru Sergeju Paradžanovu, kojim se najviše i ponosio.
Holovej je doktorirao na Univerzitetu u Hamburgu, a pisao je o filmu, pozorištu i kulturnim događanjima i za “Finacial Times” i “Herald Tribune”.
Bio je suosnivač Čikaškog centra za filmske studije (Chcago Center for film Study).
Između ostalog, dobio je sledeće novinarske nagrade: Rockefeller Fellowship, Bundesverdienstkreuz (German Cross of Merit), Polish Rings, Gold Medaille Cannes, American Cinema Foundation Award i Sergei Parajanov Museum Medal.
D. Vojvodić / SEEcult.org
