Preminuo Tomaž Šalamun
Pesnik Tomaž Šalamun, jedan od međunarodno najpriznatijih slovenačkih autora, koji je delovao i kao konceptualni umetnik i bio blizak Grupi OHO, preminuo je 27. decembra u Ljubljani u 74. godini, posle duže i teške bolesti.
Nazivan “generalom slovenačke avangarde”, Šalamun je objavio više od 40 pesničkih zbirki, koje su prevedene na dvadesetak svetskih jezika.
Rođen 4. jula 1941. u Zagrebu, Gimnaziju je završio u Kopru, a diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Dodatno se usavršavao u Parizu, Pizi, Ajovi…
Počeo je da objavljuje u časopisu “Perspektive”, koji je objavljivao i prve tekstove članova Grupe OHO.
Već prvom pesničkom zbirkom “Poker” (1966) i specifičnim jezikom ustalasao je književne krugove, uvodeći u poeziju svet kakav dotad nije bio poznat.
Šalamun je 70-ih počeo da putuje po svetu, a tokom tih putovanja nastala je većina njegovih zbirki poezije. Prvi put je bio u poseti SAD 1970. godine, povodom izložbe Grupe OHO u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, na kojoj je i sam učestvovao. U SAD, gde su ga smatrali svojim pesnikom, bio je gostujući profesor na nekoliko univerziteta. Izuzetan publicitet koji je imao u američkim akademskim krugovima, kako je primetila Radio-televizija Slovenije, ukazao je na mogućnost dotad nezamislivog planetarnog “reznonantnog prostora” slovenačke književnosti.
Šalamun je bio i slovenački ataše za kulturu u Njujorku od 1996. do 1999.
Svojevremeno je radio i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani i predavao na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, a bavio se i prevođenjem sa španskog, engleskog i francuskog jezika.
Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti – redovan od 2013. godine, a vanredni od 2005.
Dobitnik je niza prestižnih nagrada, među kojima su i Prešernova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Jenkova nagrada, Altamarea, Njegoševa nagrada u Crnoj Gori, Zlatni venac festivala Struške večeri poezije u Makedoniji…
Povodom 70. rođendana, Šalamun je 2011. godine dobio od ljubljanskog Mini teatra predstavu inspirisanu njegovom poezijom “Jaz, po katerem se lahko imenuje Ljubljana”, u režiji Ivice Buljana. Oslobađajuća moć Šalamunove poezije može se, prema rečima direktora Mini teatra Roberta Waltla, meriti sa revolucionarnim erosom 60-ih godina, koji je zahvatio ceo svet.
Šalamunu je počast ukazana i 2012. u Beogradu - u okviru regionalne konferencije PEN centara, kada mu je priređeno književno veče.
Nakon prvenca “Poker”, objavio je i knjige pesama: “Uloga pelerine” (1968), “Hodočašće za Marušku” (1971), “Bela Itaka” (1972), “Amerika” (1972), “Arena” (1973), Soko (1974), “Imre” (1975), “Druidi” (1975), “Turbine” (1975), “Praznik” (1976), “Zvezde” (1977), “Metoda anđela” (1978), “Istorija svetlosti je narandžasta” (1979), “Balada za Metku Krašovec” (1981), “Tragom divljači” (1979), “Maske” (1980), “Analogije svetlosti” (1982), “Glas” (1983), “Soy realidad” (1985), “Sonet o mleku” (1984), “Ljubljansko proleće” (1986), “Mera vremena” (1987), “Živa rana, živi sok” (1988), “Dete i jelen” (1990), “Kuća Markova” (1992), “Glagoli sunca” (1993), “Ambra” (1995), “Crni labud” (1997), “Knjiga za mog brata” (1997), “More” (1999), “Zelena vatra, zeleni cvet” (2000), “Šuma i putiri” (2000), “Tabela” (2002), “Odatle” (2003), “Sa Arhilohom po Kikladima” (2003), “Šta je šta” (2005), “Sunčani voz” (2005), “Plavi stub” (2007), “Hladne priče” (2009), “Opera buffa” (2011), te “Godišnje doba” (2010).
Knjigu “Godišnje doba”, u prevodu Milana Đorđevića na srpski, objavio je Arhipelag koji je za Šalamuna istakao da je bio neprestano okrenut istraživanju jezika, pesničkog govora, strukture i oblika pesme, njenih mogućnosti i njene moderne misije, te da na tragu svog neoavangardnog iskustva, ostaje izazovna mogućnost modernog svetskog pesništva.
Šalamun je neobično podsticajan pesnik, sa ogromnim uticajem na savremene pesnike. Ali ništa manji nije ni njegov uticaj na čitaoce. Njegove pesme mnogo podrazumevaju, ali i mnogo kazuju. U tom međuprostoru otvara se velika, šalamunovska sloboda jezičke i pesničke igre za njegove čitaoce, istakao je Arhipelag za Šalamuna koji je zastupljen i u brojnim antologijama moderne poezije.
*Foto: RTV Slovenije
(SEEcult.org)
