Problemi rekonstrukcije Narodnog muzeja
Narodni muzej u Beogradu pozvao je 25. decembra ministra kulture Srbije Nebojšu Bradića i njegove saradnike u posetu, reagujući na njihove izjave u vezi sa rekonstrukcijom koje bi, kako je navedeno u pismu javnosti, mogle da stvore pogrešnu sliku o celokupnom radu te nacionalne institucije. Uprava i zaposleni u Narodnom muzeju naveli su u pismu javnosti da rekonstrukcija kasni više od godinu dana zbog izostanka saglasnosti i dozvola Ministarstva kulture.
Narodni muzej u Beogradu pozvao je 25. decembra ministra kulture Srbije Nebojšu Bradića i njegove saradnike u posetu, reagujući na njihove izjave u vezi sa rekonstrukcijom koje bi, kako je navedeno u pismu javnosti, mogle da stvore pogrešnu sliku o celokupnom radu te nacionalne institucije.
Uprava i zaposleni u Narodnom muzeju naveli su u pismu javnosti da rekonstrukcija kasni više od godinu dana zbog izostanka saglasnosti i dozvola Ministarstva kulture.
Odgovornost za to što realizacija projekta kasni, sada već duže od godinu dana, ne leži na Narodnom muzeju, s obzirom da je do trenutka zastoja u oktobru 2007. godine okončao sve poslove u vezi sa rekonstrukcijom, striktno se pridržavajući odobrenih planova i dinamike koju su usvojili Ministarstvo kulture i druge nadležne institucije, navedeno je u pismu, kojim se odgovornost za kašnjenje projekta prebacuje na Ministarstvo.
Prema navodima Narodnog muzeja, Ministarstvo kulture mu nije dalo neophodne saglasnosti i dozvole, što je isključivo njegova nadležnost.
“Upravo zbog nedostatka saglasnosti u procesu u kojem je Muzej samo korisnik, odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana nisu Narodnom muzeju stavljena na raspolaganje”, navedeno je u opširnom pismu javnosti, kojim su Bradić i njegovi saradnici, kao i predstavnici drugih nadleznzih drzazvnih ustanova i svi zainteresovani naučnici, umetnici i drugi stvaraoci u kulturi, pozvani da posete Muzej i neposredno se upoznaju sa stanjem zgrade u kojoj radi, a pre svega sa uslovima u kojima se čuva kulturna baština Srbije sa više od 400.000 registrovanih kulturnih dobara iz 32 zbirke.
U pismu su pobrojane aktivnosti u vezi sa pripremom i realizacijom projekta rekonstrukcije od 2003. godine do danas, a dat je i pregled izlozbzi u proteklih pet godina, kojih je bilo oko 120.
Navodeći da uvažavaju izjavu Bradića da će fokus Ministarstva u uslovima krize biti na "prepoznavanju i podržavanju inovativnih programa i kreativnih ljudi na polju kulture, za koje je verovatnoća da će imati uspešnu realizaciju velika", uprava i zaposleni u Narodnom muzeju ocenili su i da još od 2003. godine, prateći savremenu muzeološku teoriju i praksu evropskih i svetskih muzeja, uspešno ostvaruju baš takve programe i to u uslovima "koji se mnogo i ne razlikuju od šatorskih".
Bradić je, gostujući na TV B92, potvrdio da će razgovarati sa predstavnicima Narodnog muzeja, a ponovio je i ocenu da su programi te institucije nedovoljni prisutni u kulturnom životu Srbije.
Prema njegovim rečima, 120 izložbi je “dobra cifra”, ali “može da bude unapređena”.
Bradić je rekao i da je jedan od problema depo, te da ugovor o njemu zahteva ponovo analizu, s obzirom da je sačinjen na ime depoa koji još nije ni postojao.
Navodeći da je za rekonstrukciju institucija poput Narodnog muzeja neophodno poznavanje procedura i dobro definisanje pravila, Bradić je rekao da je praksa, međutim, da se stvari jako kratko planiraju, a dugo realizuju.
Takođe, rekao je da se često polazi od toga da je zgrada dovoljna, a ona je samo osnov, dok je druga stvar transformacija institucija prema sasvim drugačijem modelu, kakvi su muzeji u svetu.
“Muzeji kod nas su samo estetska skladišta”, rekao je Bradić, dodajući da bi muzeji trebalo da budu svojevrsni naučni teatri, u kojima bi korisnici mogli da dobiju saznanja o kulturnom identitetu zemlje. Ujedno su i mediji, dodao je Bradić.
