Projekat Lazarus u CZKD-u
Novi roman Aleksandra Hemona “Projekat Lazarus”, koji je “Njujork tajms” opisao kao nesvakidašnju i izuzetno zabavnu hronika gubitka, beznađa i okrutnosti, biće prvi put predstavljen u Beogradu 29. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u izdanju VBZ Beograd. Lazarus je mladi jevrejski emigrant iz istočne Evrope u Čikagu, koji 1908. godine dolazi na vrata kuće šefa policije Džordža Šipija u želji da mu preda važno pismo. Umesto da uzme pismo, Šipi puca u Lazarusa i ubija ga.
Novi roman Aleksandra Hemona “Projekat Lazarus”, koji je “Njujork tajms” opisao kao nesvakidašnju i izuzetno zabavnu hronika gubitka, beznađa i okrutnosti, biće prvi put predstavljen u Beogradu 29. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u izdanju VBZ Beograd.
Lazarus je mladi jevrejski emigrant iz istočne Evrope u Čikagu, koji 1908. godine dolazi na vrata kuće šefa policije Džordža Šipija u želji da mu preda važno pismo. Umesto da uzme pismo, Šipi puca u Lazarusa i ubija ga.
Druga priča događa se u 21. veku, kada mladi pisac Brik u Čikagu, takođe poreklom iz Istočne Evrope, postaje opsednut sudbinom Lazarusa i pokušava da sazna šta se stvarno dogodilo i zašto. Da bi ga razumeo bolje, Brik i njegov prijatelj polaze tragom Lazarusovog puta po Istočnoj Evropi - istorije pogroma i siromaštva, dolazeći do današnjih prizora jeftinih mafijaša i još jeftinijih prostitutki.
Prema navodima “Njujork tajmsa”, knjiga “Projekat Lazarus”, podcrtana elokventnom premda uznemirujućom egzistencijalnom nelagodom, ispunjena je i humorom i šalama, a ipak je, istovremeno, neopisivo tužna”.
“Pablišers vikli” ocenio je da Hemonov “Projekat Lazarus” sadrži “dovoljno patosa i nasilja da dirne čak i najtvrđa srca”, a “Vašington post” je istakao da je reč o “brilijantnom… uznemiravajućem, zabavnom i katarzičnom” delu, posebno hvaleći “izvrsnu strukturu”, odnosno preplitanje dve radnje koje daje uvid u priču o ubistvu Lazarusa (koju ispisuje Brik) i priču o Brikovom putovanju u potrazi za Lazarusovim korenima.
Hemon je uoči rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine otisao u SAD, na poziv Američkog kulturnog centra, povodom svog književno - novinarskog rada. U Čikagu je želeo da poseti prijatelja koga je upoznao ranije u Ukrajini i trebalo je potom da se vrati u Sarajevo početkom maja 1992. godine, kada je počeo i rat.
Odlučio je da, ako hoće da piše, mora da se osposobi da to radi na engleskom jeziku. Odluka da promeni jezik nije bila laka, pošto je odrastao u uverenju da je piščeva sudbina njegov jezik, kao apsolutni izraz maternje kulture i naroda koji se u toj kulturi prepoznaje.
Trebalo mu je tri godine da napise prvu pricu na engleskom - “The Sorge Spy Ring” (Sorgeov spijunski krug), koju su “Dani” objavili kao separat u decembru 1995. godine.
Zatim je napisao seriju prica na engleskom, koje su bile objavljivane u manjim, ali relativno uglednim časopisima, da bi, nakon objavljivanja priče “Islands” (Mljet), dobio poziv od agentkinje koja je htela da ga predstavlja. Potom je rukopis knjige “The Question of Bruno” (Pitanje Bruna) poslat izdavačima u Americi i Evropi, koji su se veoma zainteresovali…
Njegova priča “Islands”, inače, već je bila uvrštena u antologiju najboljih americkih priča 1999. godine.
Hemon je i autor knjige “Nowhere Man”, koju je na srpskom objavila kuća Rende, a taj roman bio je u finalu za nagradu američkih kritičara.
Dobitnik je nagrade (Genius Grant) Mekartur fondacije 2004.
Promociju knjige “Projekat Lazarus” organizuju u CZKD-u VBZ Beograd i Narodna biblioteka Srbije.
Hemonov sajt, na kojem je i vizuelno predstavljen "Projekat Lazarus", je www.aleksandarhemon.com
(SEEcult.org)
