Promocija novog, 5. Maneka

Novi, 5. broj Maneka, magazina nezavisne kulture koji izdaje Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen je nezavidnom položaju organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji, a biće predstavljen 23. marta u podne u Medija centru i u 18.30 sati u Magacinu u Kraljevića Marka, uz podelu besplatnih primeraka.

Kako opstati u civilnom sektoru u kulturi kada, uprkos visokom obrazovanju, stručnosti, domaćim i međunarodnim priznanjima, mnogobrojnim saradnjama, spojenim radnim danima i neprospavanim noćima, bez slobodnih vikenda i godišnjih odmora, imate mesečna primanja koja su manja i od nekvalifikovanih radnika u pojedinim javnim preduzećima? Da je u Srbiji i to čak moguće – pokazuje 5. broj Maneka kroz rezultate istraživanja o nezavisnim kulturnim scenama i socio-ekonomskom statusu, uslovima rada i stilovima života njihovih aktera, koje je dr Predrag Cvetičanin realizovao 2015. i 2016. godine na uzorku od 180 organizacija i 515 aktera civilnog sektora u oblasti kulture u regionu.

Između ostalog, rezultati istraživanja pokazuju da oko 40% organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji ima godišnji budžet manji od 10.000 evra, da u više od 90% organizacija preko polovine članova ima fakultetsko i još više obrazovanje, ali da njih oko 30% nema prihode, te da polovina radnika u civilnom sektoru u kulturi nema predviđen godišnji odmor ili ga ne koristi, a svega 5% nikada nije radilo prekovremeno. Čak 51,2% radnika u civilnom sektoru u kulturi povremeno je pod stresom, a više od trećine oseća izrazite posledice sindroma sagorevanja. Uprkos tome, godišnja produkcija u civilnom sektoru u kulturi iznosi više od 200 projekata i više od 2.000 pojedinačnih kulturnih programa, a više od tri četvrtine angažovanih pronalazi zadovoljstvo u svom poslu. To ih i čini, kako pokazuju rezultati istraživanja, idealnim radnicima neoliberalne ekonomije u društvima u tranziciji u regionu.

Novi Manek istražuje i na koji se način finansira nezavisna kulturna i umetnička produkcija sa famozne linije 481 državnog budžeta, da li postoje alternativni načini finansiranja, na šta se svodi korporativna podrška i da li ima uslova za razvoj filantropije. Takođe, ukazuje i na niz otvorenih pitanja i dilema same scene u pogledu mogućeg funkcionisanja i delovanja u okviru hipotetičkog, novog konstrukta, koji bi napravljen prema njenim merilima.

O tome da li bi situacija nezavisne kulturne scene mogla da se promeni jačom saradnjom javnog i civilnog sektora i zašto je ona zapravo važna – Manek ukazuje kroz razgovor sa prof. dr Milenom Dragićević Šešić, dok intervjuom sa članovima inicijative Kulturnjaci 2016 pokazuje kako se za svega par meseci vladavine ultradesničarskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića drastično promenio položaj nezavisne kulture u Hrvatskoj, koja je mnogima u regionu delovala idealno u odnosu na lokalne kontekste.

Šta je izazvalo novo okupljanje nezavisne kulturne scene Novog Sada i na kojim principima pokušava da napravi pomak u dijalogu s gradskim vlastima, te šta se može očekivati od titule Evropske prestonice kulture koju je za 2020. godinu dobila Rijeka, a za 2021. godinu Novi Sad, Manek takođe istražuje kroz seriju osvrta i intervjua.

Promocija 5. broja Maneka i rezultata istraživanja o statusu organizacija sa nezavisnih kulturnih scena i njihovih aktera biće održana 23. marta u 12 sati u Medija centru u Beogradu, uz neformalno druženje i podelu besplatnih primeraka tog casopisa istog dana u 18.30 sati u Magacinu u Kraljevića Marka.

Novi broj Maneka realizovan je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a dostupan je besplatno u Magacinu u Kraljevića Marka i drugim prostorima članica Asocijacije NKSS u Beogradu i širom Srbije. Kao i do sada, biće distribuiran i u regionu.

(SEEcult.org)