Proslava - upozorenje na pogrešne odluke u životu
Hrvatski igrani film “Proslava”, koji je trijumfovao na nedavnom 71. Pulskom filmskom festivalu, ima priliku da pogleda i publika 31. Festivala evropskog filma na Paliću, a prema rečima reditelja Bruna Ankovića, kroz priče iz istoimenog romana Damira Karakaša o siromašnoj ličkoj porodici od 20-ih do 40-ih godina 20. veka “pokazuje kako donosimo krive odluke sa idejom da idemo u bolju budućnost”.
Glavni lik Mijo, poraženi vojnik na kraju Drugog svetskog rata krije se u šumi iznad svog sela i priseća detinjstva i mladosti. Kroz tri ključna momenta njegovog života istražuju se okolnosti koje dovode do ekspanzije ekstremizma u društvu. Mijo je bio lak plen desničarske ideologije koja mu je dala lažnu nadu u bolji život i lažnog krivca za sve što je propatio.
“Proslava” je deo Glavnog takmičarskog progama FEF Palić, nakon svetske premijere u Karlovim Varima, te regionalne u Puli, gde je osvojio čak četiri Zlatne arene - za najbolji film, scenario (Jelena Paljan), glavnu mušku ulogu (Bernard Tomić) i kameru (Aleksandar Pavlović), kao i nagrade publike i organizacije Kino mreža.
“Ovo je film o pogrešnim odlukama u životu. Damirov roman secira naša područja, našu regiju, kroz jednu porodicu i jedan lik, te pokazuje kako donosimo krive odluke i kako sa najvećim uverenjem i idejom da idemo u bolju budućnost zapravo idemo u nešto gore. To je i film o odgoju i o manipulaciji”, izjavio je Anković na konferenciji za novinare 24. jula na Paliću.
Kako je naglasio, u ovom filmu nema politike, osim na samom kraju.
Na pitanje SEEculta zašto je u kraj igranog filma uključio dokumentarne snimke proslave osnivanja NDH, odgovorio je da su dugo razmišljali kako da završe film.
“Imali smo i opciju dokumentarca iz današnjeg vremena sa tog područja. Nažalost, ljudi u tim selima i dalje žive kao pre sto godina. Jedna od ideja bila je da pokažemo savremene snimke proslave nekih ekstremno desničarskih događaja. A snimke kojima završavamo film pronašli smo još dok smo razvijali projekat. Služili su glumcima kao neka vrsta iskustvenog gledanja, da uđu u likove. U jednom kadru smo i zumirali ta lica mladih koji su oduševljeni kao da gledaju ‘Bitlse’. Hteli smo da dokumentarno pokažemo kako su izgledali ti ljudi koje smo prikazali u igranom filmu i dokle ih je to dovelo”, rekao je Anković.
Na pitanje SEEculta da li flešbekovima o Mijinoj zaista teškoj životnoj situaciji ovaj film na neki način opravdava narod koji je podržao ustaški režim, Anković je odgovorio da se nada da nije tako.
“Nije bila intencija niti da opravdava niti da nešto revizionistički pokazuje. Naš pristup je bio etnografski i opservacijski. Pokušao sam, i to mi je bio najteži i najveći zadatak, da stalno budem u nekom odmaku od glavnog lika, da ne ulazim preduboko u njegove emocije, upravo zato da to ne bude manipulativno prema publici. Nadam se da ga ovaj film ne opravdava nego objašnjava kako je bilo moguće da mlad čovek pristane na ekstremnu ideologiju, bilo da je levo ili desno. Film prikazuje ondašnje društvo, ali na neki način je i priča o današnjem društvu”, rekao je Anković.
Kako je dodao, u Karlovim Varima su mnogi rekli – “to je ‘wake up call’, poziv na budnost gde sad ide Evropa, gde ide Istočna Evropa, gde Izrael”.
“Film pokazuje kako se manipuliše običnim čovekom i kako ga se može dovesti do toga da napravi najveću pogrešku u životu. Stranci i ne znaju ko su u ovom filmu ustaše, kažu - to može biti film o bilo kojoj ideologiji, u bilo kom delu sveta”, rekao je Anković.
Prema njegovim rečima, u sceni porodičnog ručka odlučili su da se likovi ne prekrste, kako bi izbegli ulaženje u religiju, da se ne otkrije da su katolici, tako da priča bude opštija.
“Samo je završni, dokumentarni blok konkretizovao stvar”, rekao je Anković.
Što se tiče ogromnog uspeha u Puli, priznao je da ga ekipa nije očekivala u toj meri.
“Jako smo srećni. Bila je jaka konkurencija, a Pula je i u istorijskom smislu važan festival. Komentari su izvrsni. Pula znači veliki amfiteatar i tu nisu samo filmofili, nego bude i turista i dece, a ‘Proslava’ je pomalo kameran, arthaus film. Bojali smo se da će ljudi izlaziti. To se u Puli često događa, ali sada niko nije napustio Arenu. Vrlo smo zadovoljni”, istakao je Antović.
U Puli je nagrađen i direktor fotografije Aleksandar Pavlović iz Kragujevca.
“Lika mi je bila vizuelno impresivna, čak sam se pribojavao da ne napravim nešto što bi izgledalo kao promo film turističke organizacije. Bruno i ja smo tokom priprema pokušali da nađemo balans da dramaturgija koja treba da ispliva na površinu, hladnoća i surovi tereni, budu ekranizovani tako da nam gledalac veruje”, izjavio je Pavlović.
Budući da dolazi iz Šumadije i da se sa “tom geografijom nije ranije sreo”, Pavlović je rekao da su znali, međutim, da treba da naprave nešto što će da izazove teskobu, osećaj hladnoće, a nagrada u Puli pokazuje da su našli pravi način.
Film je realizovan malim budžetom, za ukupno 23 snimajuća dana, u tri bloka u različitim godišnjim dobima.
Uz Bernarda Tomića, uloge igraju i Krešimir Mikić, Klara Fiolić, Lars Štern, Jan Doležal, Tanja Smoje, Izudin Bajrović, kao i mladi srpski glumac Nedim Nezirović i doajen somborskog pozorišta David Tasić Daf.
Prema navodima žirija 71. Pule, to je delo koje zahteva potpunu koncentraciju gledalaca, sa “nelinearno ispričanom pričom koja poentu moćno razotkriva tek pri samom kraju ostavljajući mnogo prostora za diskusiju”. “U današnje vreme pojačanih političkih napetosti, ‘Proslava’ otvara izuzetno potrebnu temu kako zle ideologije mogu imati nevine korene”, naveo je žiri, koji su činili: Nina Violić, Nina Velnić, Mirta Puhlovski, Goran Marković i Nebojša Slijepčević.
Dobar prijem u Karlovim Varima otvorio je filmu “Proslava” put na mnoge inostrane festivale. Očekuje se da u novembru, posle Zagreb film festivala, krene u distribuciju u Hrvatskoj i u Srbiji.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
