Protiv izmena Zakona o autorskim pravima
Novinarska i fotografska udruženja u Srbiji usprotivila su se planiranim izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima, smatrajući da bi degradirala rad novinara i drugih autora medijskih sadržaja, posebno fotografa.
Predstavnici Centra za razvoj fotografije, Uduženja novinara Srbije, Nezavisnog uduženja novinara Srbije, Foto saveza Srbije, Foto asocijacije Vojvodine, ULUPUDS-a i Udruženja sportskih fotografa, ocenili su 11. decembra na konferenciji za novinare u Medija centru da bi Nacrt izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku raspravu, zapravo onemogućio zaštitu autorskih prava.
Povodom planiranih izmena tog zakona pokrenuta je i onlajn peticija koja ukazuje na niz pogubnih rešenja koja bi direktno pogodila autore, prvenstveno fotografe, ali i novinare, pisce, snimatelje, muzičare...
Predloženim izmenama predviđena je široka definicija po kojoj se autorskim delom ne smatraju, između ostalog, “dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija”.
Ocenjujući da je Nacrt zakona retrogradan i da bi Srbiju udaljio od evropskih standarda, autori peticije naveli su da predloženi tekst predstavlja “čisto podilaženje vlasnicima par medija koji žele da se bogate na teret autora, ne mareći ni za autorska prava ni za evropske vrednosti”.
“Smatramo da je ovakav tekst Nacrta u interesu upravo onih koji se duži niz godina protivpravo ponašaju i ne poštuju prava intelektualne svojine. Mislimo da je ovakav Nacrt predloga zakona usmeren na to da se ozakoni ono što svi koji krše odredbe važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima u dosadašnjim sporovima koje su autori protiv njih pokrenuli nisu uspeli, a to je da se novinska fotografija, video zapisi autorski tekstovi i druga dela podvedu pod ilustraciju vesti, foto/video izveštaje odnosno vesti koji ‘imaju karakter medijske informacije”, naveli su predstavnici novinarskih i fotografskih udruženja u peticiji koju će podneti nadležnima.
Predloženim izmenama bi, kako je navedeno, velika većina autora ostala potpuno nezaštićena, jer bi njihova dela izgubila svojstvo autorskog dela. Kao posledica bi došlo do toga da se njihove fotografije, video snimci, tekstovi i druga dela slobodno “preuzimaju" sa interneta, jer bi to bilo dopušteno pošto bi imale “karakter medijskih informacija”.
Sa druge strane, novinske agencije, koje svuda u svetu prodaju medijima i drugim klijentima fotografije, video zapise i druga dela, bile bi dovedene u paradoksalnu situaciju da samo jednom mogu da prodaju ta dela na tržištu, jer bi svi mediji nakon toga mogli da ih “preuzmu" sa sajta klijenta koji je platio, pozivajući se na to da je reč o sadržaju koji ima “karakter medijske informacije”. Tako bi i novinske agencije izgubile interes da i dalje sarađuju sa fotografima, snimateljima i drugim autorima u cilju prodaje njihovih dela, jer ne bi imale kome da prodaju na tržištu.
Kao posebno sporno navedeno je i rešenje prema kojem bi lice koje povredi pravo autora odgovaralo za štetu prema opštim propisima o naknadi štete koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima.
Time bi se, kako je ocenjeno, onemogućilo ostvarenje prava autora na naknadu štete koja nastaje usled povrede moralnih prava autora, jer opšti propisi o naknadi štete ne predviđaju da je osnov za naknadu nematerijalne štete povreda moralnih prava autora.
Zakon o autorskom i srodnim pravima, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, upravo propisuje da je povreda moralnih prava autora osnov za naknadu neimovinske štete.
U slučaju usvajanja predloženih izmena zakona, moralna prava autora, koja štiti Zakon o autorskom i srodnim pravima, ostala bi mrtvo slovo na papiru i ne bi se mogla ostvariti u praksi.
*Foto: MC
(SEEcult.org)
