Rad u korist sopstvene štete
Knjiga priča filmskog i pozorišnog reditelja Gorana Markovića “Tri priče o samoubicama” objavljena je u izdanju Arhipelaga, a kroz različite sudbine ljudi kojima se ruši dotadašnji život, ukazuje i na širi fenomen samouništenja društva.
To je prva knjiga priča Markovića, nagrađivanog reditelja i angažovanog intelektualca, koji u sve tri priče uobličava upečatljive glavne junake koji se u nekoj naročitoj situaciji suočavaju s trenutkom u kojem se rasipa sav njihov dotadašnji život, saopštio je Arhipelag.
Prema rečima Markovića, koliko god na prvi pogled bile različite, sve tri priče uokviruje ideja o sudbini čoveka koji u dosuđenoj svakodnevici troši svoj smisao.
“U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj”, naveo je Marković, dodajući da to ne znači da su njegove priče mračne, naprotiv - u njima ima mnogo samoironije.
Markovićeve priče, objavljene u ediciji "Zlatno runo", počivaju na snažnom unutrašnjem konfliktu i napetosti, a prema navodima Arhipelaga, autor pripoveda zanimljivo i duhovito, ispunjavajući ih uzbudljivom dramaturgijom.
Prva priča u knjizi, “Podgrejana sarma od prekjuče”, govori o plodnom piscu scenarija koji u jednom času gubi moć pisanja iz čega nastaje sva negova tragedija.
U drugoj priči, “Susret sa himerom”, Marković pripoveda o beogradskom zavodniku koji iznenada pada kao žrtva svoje osmišljene zavodničke tragedije, postajući plen vlastite lakomislenosti i jedne uporne i, kako je on vidi, prosečne žene.
Treća i najduža priča u knjizi, “Druga smrt doktora Grujića”, pripoveda o epidemiji variole vere u Beogradu i Srbiji 1972. godine.
Markovićev film “Variola vera” proistekao je iz istog materijala na osnovu kojeg je nastala i uzbudljiva priča u kojoj se uverljivo predstavljaju napetost i humor, izuzetni događaji i tragikomične situacije, ljubav i kukavičluk, retka strast i bezgranična sebičnost, posvećenost i parališući strah, odanost i cinizam manipulacije, epidemijski karantin i nesloboda čitavog društva, veliki preokreti i veliki nesporazumi, cenzura u totalitarnom, zatvorenom društvu i strah i samouništavajuća strast običnih ljudi koji ga čine i koju mu se podvrgavaju. Priča o varioli veri u Markovićevoj knjizi daje širu perspektivu događaja i obimniji materijal od filma o smrtonosnim boginjama.
Prema rečima Markovića, postoje stvari koje nije moguće snimiti ili nisu izvodljive na filmu, ali potrebno je da budu zabeležene.
“Materijal za ‘Variolu veru’ prikupljao sam gotovo punu deceniju i filmu je trebalo tačno deset godina da se pojavi nakon strašne epidemije iskorenjene tropske bolesti koja je Srbiju zadesila 1972. godine. Toliko je, naime, trebalo vremena da, inače strogo tajeni, podaci nekako ‘procure’. Materijal koji posedujem po obimu daleko prevazilazi okvire jednog dvosatnog filma, pa sam došao na ideju da ga ponudim i u literarnoj formi. Filmska priča ima objektivističku formu, izgleda kao rekonstrukcija događaja, a priča ‘Druga smrt doktora Grujića’ ima svog glavnog junaka, kao što i sam naslov sugeriše. Ova ličnost se upravo uklapa u taj marljivi i sistematski rad na sopstvenom kraju”, naveo je Marković, koji je i autor filmova “Specijalno vaspitanje”, “Nacionalna klasa”, “Majstori, majstori”, “Već viđeno”, “Sabirni centar”, “Tito i ja”, “Kordon”, “Turneja”, “Falsifikator”…
Marković je i autor knjige “Češka škola ne postoji”, kratkog romana “Tito i ja”, dnevničke proze “Godina dana” i knjige “Male tajne”. Napisao je i sedam pozorišnih komada i režirao više pozorišnih predstava.
*Foto: Arhipelag (arhiva)
(SEEcult.org)
