Radovi već u Veneciji
Pripreme za učešće Srbije na 53. Bijenalu umetnosti u Veneciji, gde će se odvojenim projektima predstaviti Zoran Todorović i Katarina Zdjelar, privedene su kraju - radovi su prebačeni, odštampana su dva kataloga koja čine celinu, a Ministarstvo kulture se nada da će biti rešen i problem tehničkih uslova u nacionalnom paviljonu na Đardinima, za šta je nadležno Ministarstvo spoljnih poslova.
Pripreme za učešće Srbije na 53. Bijenalu umetnosti u Veneciji, gde će se odvojenim projektima predstaviti Zoran Todorović i Katarina Zdjelar, privedene su kraju - radovi su prebačeni, odštampana su dva kataloga koja čine celinu, a Ministarstvo kulture se nada da će biti rešen i problem tehničkih uslova u nacionalnom paviljonu na Đardinima, za šta je nadležno Ministarstvo spoljnih poslova.
Todorović će predstaviti projekat “Toplina 2009”, koji obuhvata ćebad napravljenu od dve tone ljudske kose i video-dokumentaciju procesa njihove izrade, dok projekat Katarine Zdjelar “Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati? 2006-2009”, obuhvata četiri audio-vizuelne projekcije.
Komesar i kustos izložbe Srbije na 53. Bijenalu, istoričar umetnosti i pomoćnik ministra kulture Branislav Dimitrijević, najavio je danas na konferenciji za novinare da će izložbu u paviljonu Srbije (bivšem jugoslovenskom paviljonu - Padiglione Jugoslavia) otvoriti 6. juna državna sekretarka Ministarstva kulture Nadica Momirov, budući da bi ministar Nebojša Bradić trebalo tog dana da otvori novu zgradu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, povodom njene 60-godišnjice.
Todorović je poklonio danas jedno od ćebadi ministru Bradiću, koji je poželeo učesnicima uspeh i “topao kontakt” u Veneciji.
Za veliku količinu industrijski napravljenog filca od ljudske kose, odnosno ukupno 1.080 primeraka ćebadi, bilo je potrebno oko 200.000 šišanja, a iskorišćeno je dve tone sirovine.
Ukupna površina ćebadi je 1.200 metara kvadratnih, a samo za jedno bilo je potrebno 400 šišanja.
Todorovićev projekat “Toplina” podrazumeva i postavku obimne dokumentacije o procesu realizacije celog projekta, u kojem je učestvovalo čak 400 ljudi.
Svako ćebe ima deklaraciju od čega je sastavljeno i uputstvo o održavanju.
Zbog postojanosti, kako je rekao Todorović, ćebad nisu mogla da budu pravljena samo od kose, pa ona čini 70 odsto sastava, a 25 odsto je sintetičkih vlakana i pet odsto raznih vlakana u tragovima.
Ćebad su dimenzija 120x80 i 120x160 cm, a biće prodavana po ceni od sto, odnosno 200 evra.
Prema rečima Todorovića, namenjena su upotrebi i posetioci će moći sa njima da rade šta hoće.
Ćebad je pravila fabrika u Prokuplju, a kosa je nabavljana mesecima u frizerskim salonima, ali i prilikom šišanja vojnika, ali ne i zatvorenika.
Prema rečima urednika Todorovićevog kataloga, Stevana Vukovića, radovi u okviru projekta “Toplina” trebalo bi da stvore neku vrstu napetosti između dvoje umetnika i ta dvojnost treba da se vidi, pa su zato i napravljena dva kataloga.
Todorovićev katalog pritom nije reprodukcija radova, već dokument o procesu proizvodnje, koji je i sam rad po sebi, rekao je Vuković.
Prema rečima Vukovića, proizvodi su samo nosioci narativa, kao i katalog, u kojem su naznačeni konteksti, a ne reprodukcije radova.
Todorović je i ranije koristio proizvode/ostatke tela kao “sirovine” za uznemirujuće protivakcije, baveći se načinima sprovođenja biopolitičke kontrole i istražujući načine na koje institucionalni prostori kontrole i kažnjavanja bivaju upisani u telo. Kao i u mnogim ranijim projektima, istraživao je sopstveni skepticizam prema idejama o društvenom progresu, emancipaciji i naizgled benevolentnim propisima, preispitujući norme predstavljanja i participacije; etičke i estetičke standarde.
S druge strane, Katarina Zdjelar istražuje suprotne procese samorealizacije, sa svim njihovim paradoksima, obećanjima i neuspesima.
Kao strana umetnica koja živi u Holandiji, ona nalazi načina da sopstveno iskustvo dislociranosti locira istražujući vidove regulisanih sistema komunikacije i učenja, umesto da se usredsredi na gubitak koji ta dislociranost proizvodi.
Njeni video radovi razmatraju norme uspostavljanja ličnih odnosa, od pokušavanja (neuspešnog) da se izgovori nečije ime (Nema tu iz), pa do procedure uklanjanja akcenta u nastojanju da se ukloni element “stranog” iz govora subjekta (Savršeni zvuk).
Bavila se i situacijama u kojima se čini grupni napor da se povrate ili poboljšaju sposobnosti koje nisu motivisane dominantnim vrednostima uspeha i konkurencije, i uzimaju se u obzir neželjeni višak nedoraslosti zadatku, nesigurnosti i nedelotvornosti (u radovima Sve će biti i Devojka, sunce i avion avion).
Urednica kataloga Katarinhe Zdjelar je Anke Bangma, a oba dela biće spojena zajedničkim povezom.
Sučeljavajući dva umetnička stava, namera izložbe u Paviljonu Srbije nije da se stvori prostor besprekorne celovitosti i harmonije, već upravo suprotno: da suprotstavljene zone savremene umetnosti budu označene kao karakteristične za određenog umetnika (artist-specific) (a uz to i određenu lokaciju - site-specific), te da se nešto dobije iz tog odnosa/sučeljavanja.
Paviljon Srbije trebalo bi da postane prostor dijaloga Todorovića i Zdjelarove, koji su različitih generacija, stavova i filozofija, ali polaze od sličnog stanovišta da je umetnik slobodni posrednik unutar prostora društvenih interakcija, te da se umetnički subjektivitet pojavljuje samo ako je pozicioniran u trvenjima sveta konstruisanog od društvene materije. Zajednička im je i rešenost da lociraju ono što se identifikuje kao savremena umetnost u mreži koja se sastoji od društvenih struktura i pojedinačnih otpora, ali tu rešenost odvode u različitim pravcima.
Nacionalni paviljon na Đardinima, inače, ovih dana je pominjan u javnosti i u kontekstu tehničkog održavanja te zgrade, za koje je nadležno Ministarstvo spoljnih poslova, ali je rebalansom budžeta ostalo bez 12.000 evra predviđenih za te radove.
Prema rečima Dimitrijevića, situacija je čudna, jer Ministarstvo spoljnih poslova više neće davati novac za održavanje nacionalnog paviljona, iako je praksa do sada bila da oni finansiraju održavanje institucija u svetu, a Ministarstvo kulture programe u njima.
Dimitrijević je izarazio nadu da je u pitanju greška koja će biti ispravljena, a dodao je i da je Ministarstvo kulture u kontaktu s konzulatom Srbije u Trstu, preko kojeg sve ide, pa se i saradnja povodom Bijenala nastavlja.
Bijenale u Veneciji, najveća manifestacija savremene umetnosti u svetu, koja je pre dve godine privukla više od 200.000 ljudi, imaće 76 nacionalnih izložbi, uz centralnu postavku “Stvaranje svetova” (Making Worlds) koju je osmislio umetnički direktor Daniel Birnbaum.
Među zemljama koje prvi put učestvuju je Crna Gora, koju će predstavljati Dado Đurić, te Monako, Gabon i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Srbija se na prošlom, 52. Bijenalu prvi put predstavila kao samostalna država, izložbom “Reset” beogradskog vajara Mrđana Bajića.
Vernisaž 53. Bijenala biće od 4. do 6. juna, a za publiku će biti otvoreno od 7. juna i trajaće do 22. novembra.
Ceremonija dodele nagrada i svečano otvaranje biće 6. juna na Đardinima.
Zlatni lav za životno delo dodeljen je Joko Ono (Yoko) i Džonu Baldesariju (John Baldessari), dok će ostale nagrade - za najbolju nacionalnu izložbu, najboljeg umetnika na izložbi “Stvaranje svetova” i najboljeg mladog umetnika, dodeliti žiri kojim predsedava Anđela Veteze (Angela Vettese) iz Italije.
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org
Sajt Todorovicha je www.zorantodorovic.com, a Zdjelarove www.katarinazdjelar.wordpress.com
(SEEcult.org)
