Razumeti potencijal

Muzej arhitekture i dizajna (MAO) iz Ljubljane gostovao je nedavno na Beogradskoj nedelji dizajna i BELEF-u izložbom “Silent Revolutions” (Tihe revolucije) koju će od 16. juna predstaviti i u Umetničkoj galeriji u Mariboru, u okviru programa “Evropska prestonica kulture”. Izložba predstavlja savremeni slovenački dizajn nastao u proteklih 20 godina, a premijerno je predstavljena na Londonskom festivalu dizajna, gde je proglašena za jedan od najboljih događaja te velike međunarodne smotre.

Direktor MAO Matevž Čelik govori u intervjuu za SEEcult.org o slovenačkoj sceni dizajna, potencijalu i perspektivama, posebno u kontekstu EU, kao i o mogućnostima saradnje u regionu, ali i o opštoj potrebi promene koncepta delovanja u oblasti kulture u uslovima krize.

- Izložba “Silent Revolutions” izazvala je veliku pažnju prošle godine u Londonu, a pre Beogradske nedelje dizajna gostovala je i u Ajndhovenu, Ljubljani i Milanu. Uskoro će biti predstavljena i u Mariboru, u okviru programa EPK 2012. Da li dizajn može da bude izvozni adut Slovenije?

MČ: Jedan od ciljeva izložbe je pokazati Sloveniju kao dizajnersku destinaciju u međunarodnim centrima dizajna. Pored navedenih destinacija, izložba putuje i u Helsinki, koji je 2012. godine World Design Capital. Inicijativa za izložbu je došla od dizajnera i slovenačkih preduzeća koja rade na globalnom tržištu i koja od vlade traže strategiju na području dizajna. Izložba bi trebalo da bude samo početak ove strategije. Želimo postići široko razumevanje ekonomskog potencijala dizajna. To znači da je ulaganje u dizajn - ulaganje u razvoj kvalitetnih proizvoda kojima preduzeća mogu konkurisati na globalnom tržištu. Samo na taj način će i dizajn moći da postane izvozni adut Slovenije.

- Projekat “Silent Revolutions” ukazuje na dostignuća prisutna kako u projektima umetnika, tako i u kreativnim rešenjima kompanija. Koje su osnovne karakteristike savremenog slovenačkog dizajna i koje bi se inovativne i istraživačke koncepcije i estetike mogle izdvojiti?

MČ: Slovenačka dizajn scena je bogata po osnovu običnih, jednostavnih proizvoda koji se ne ističu posebno - kvalitetnih svakodnevnih proizvoda koji pronalaze iz transformisanih arhetipova da ispune savremene standarde i senzibilitet, i zauzmu svoje mesto pored istinski poplave generičkih. Neki slovenački dizajneri se takođe služe ovim "back-to-back” pristupom. Arhitekta Arne Vehovar, koji se specijalizovao za dizajn nameštaja na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu, nije bio zainteresovan za moć vizuelnog kada je dizajnirao Siti stolicu, već za golu suštinu proizvoda. Potraga za ravnotežom i savršenstvom gradnje otelotvorena je u zidnoj vešalici Tonija Kancilje koja - kada je stavljena u prostor - deluje kao puristični znak na zidu. Isto tako, instalacije i stolice dizajnera Roka Kuhara i Katjuše Kranjc crpe snagu iz svoje jednostavnosti, i gruba, nerafinisana lepota super-lake Efekt lopate je danak tihoj snagi običnih i svakodnevnih predmeta .

- Dizajnu je u Sloveniji pridavan značaj i za vreme bivše Jugoslavije. Gorenje, na primer, ima dizajn studio već više od 45 godina, a na izložbi su još neki dobro poznati brendovi, kao što su Elan, Alpina... Koje su ključne razlike slovenačkog dizajna u proteklih 20 godina u odnosu na period pre osamostaljenja?

MČ: Razlika leži u sistemu delovanja preduzeća i dizajnera i proističe iz promenjenog društvenog poretka. Prelazak na novu tržišnu privredu, a gubitak velikog jugoslovenskog tržišta je zahtevao dosta fleksibilnosti i brze rekonstrukcije. Samo nekoliko velikih kompanija je bilo u stanju da se reformiše i izdrži u tranziciji. Među njima su danas najistaknutija, međunarodno, preduzeća koje pominjete. Takođe, dizajneri su se našli početkom 90-ih na otvorenom tržištu, jer su sve kompanije postepeno ukidale dizajn u razvojnim odeljenjima, tako da su dizajneri izgubili mogućnost rada u velikim sistemima. Prelazni period je doneo drugačiju vrstu dizajnerskih studija, koji su zauzeli poziciju, i uslužnih preduzeća, koja kompanijama ne samo da pružaju rešenja dizajna, već i savetuju o projektovanju, razvoju i pozicioniranju brendova.

- Na koji način je ulazak Slovenije u Evropsku uniju, odnosno potencijal novog tržišta, uticao na oblast dizajna?

MČ: Teško je proceniti koliko je ulazak Slovenije u EU imao direktan uticaj na dizajn. Slovenački dizajn u 20. veku je istorijski bio pod uticajem internacionalnih pokreta, uglavnom skandinavskih. I BIO u Ljubljani (Bijenale industrijskog dizajna) oduvek održava vezu između evropskog istoka i zapada. Ulazak Slovenije u EU doneo je prvenstveno lakše funkcionisanje preduzeća i dizajnera na međunarodnim tržištima, a u isto vreme povećava konkurenciju na domaćem tržištu.

- Da li vidite mogućnosti za jačanje saradnje u regionu u oblasti dizajna i eventualne zajedničke projekte?

MČ: Apsolutno. Ovi projekti mogu da se odvijaju na različitim nivoima - od razmene u vidu izložbi i takmičenja, do saradnje sa obrazovnim institucijama i zajedničkog nastupa na međunarodnoj sceni. Nedavno je uspešno završen projekat “Nedovršene modernizacije”, u kojem je MAO s partnerima iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Slovenije istraživao proces modernizacije u bivšoj Jugoslaviji. Izložba se može videti u Muzeju istorije Jugoslavije. Ovo je dokaz da možemo da dobro međusobno sarađujemo. Na kraju, i velika zainteresovanost za saradnju od strane Belgrade Design Weeka i, na drugoj strani, spremnost slovenačkih kompanija i dizajnera da vlastitim sredstavima podrže realizaciju izložbe “Silent Revolutions” u Beogradu je dokaz interesa za saradnju.

- Koliko je savremeni slovenački dizajn društveno angažovan?

MČ: Teško je reći da je slovenski dizajn uopšte visoko društveno angažovan, ali svakako imamo izuzetne pojedinačne projekte. Izložba “Silent Revolutions” predstavlja, među ostalog, peć Holy Rocket koju je dizajnirao Rok Oblak. Zbog metoda proizvodnje i korišćenja organskog otpada, promoviše održivu kulturu, njen dizajn otvorenog koda omogućava jeftinu proizvodnju u različitim delovima sveta, na primer na Filipinima, u Malaviju, Ugandi, Kongu i Čadu. Socijalni angažman se u Sloveniji uglavnom ogleda u ličnoj inicijativi dizajnera, a takođe je zbog načina komunikacije više prisutan u grafičkom dizajnu. Naglasio bih komunikacijski projekat Izbrisan16let.si koji raznim intervencijama obraća pažnju na problem ljudi koji su bili nakon nezavisnosti uklonjeni iz slovenačkog registra stalnog stanovništva.

- MAO je osnovan još početkom 70-ih kao gradska muzejska ustanova, a od 2010. godine je osnivačku ulogu preuzela Vlada Slovenije. Da li se time i kako promenio položaj/status MAO?

MČ: Preuzimanje osnivačke uloge od strane Vlade je za nas signal da su arhitektura i dizajn prepoznati kao bitne kulturne akativnosti, koje su važne za izgradnju identiteta i za održivi razvoj zemlje. MAO je postao centralna nacionalna institucija za područje arhitekture i dizajna i to znači odgovornost prema područjima i strukama koje pokrivamo, na području akcesiranja i obezbeđivanja raspoloživosti arhiva i kolekcija za studije, pa i za stimulaciju rasprave o budućem razvoju arhitekture i dizajna. MAO je sa novim statusom postao dinamičniji i otvoreniji za različite inicijative. Trudimo se da programom postanemo relevantni i u međunarodnom prostoru.

- Šta mislite o statusu i budućnosti kulture u Sloveniji, s obzirom na ukidanje samostalnog ministarstva?

MČ: O tome imam zanimljivu anegdotu koja se desila u MAO prilikom otvaranja izložbe o novoj gorskoj kući Monte Rosa. Koleginica, koja radi u izdavaštvu, izrazila je svoju zabrinutost zbog ukidanja samostalnog ministarstva ambasadoru Švajcarske. On joj je odgovorio: “Ne znam da li će vas ova informacija utešiti, ali mi ga nikada nismo imali”. Za razvoj žive kulture nije bitna administracija, nego strategija. Kultura ima svoj status koji administrativne mere ne mogu promeniti.

- I na evropskom nivou, zbog finansijske krize, kultura je jedna od prvih na udaru. Kako gledate na forsiranje kreativnih industrija naspram neprofitne kulture, što je i na evropskom nivou sve prisutnija tendencija?

MČ: Kulturne industrije su, po mom mišljenju, veštački stvoren politički koncept, koji ima za cilj da proširi tradicionalno razumevanje kulture na područja u kojima ljudski izraz nastupa u kombinaciji s drugim aktivnostima. Ovaj koncept je trenutno u modi i verovatno će uskoro biti zamenjen bilo kojim sličnim terminom za koji niko neće tačno znati šta tačno pokriva.

Kao i mnoge druge političke debate i diskusije, i debata o kulturi često je potpuno demagoška i previđa suštinska pitanja na koja bi danas trebalo da odgovorimo. Kada se za vreme ekonomske krize diskutuje o kulturi, govori se gotovo isključivo o novcu. Ugodnost situacije za kulturni razvoj se procenjuje u odnosu na sredstva koja su na raspolaganju umetnicima, kulturnim radnicima i kulturnim ustanovama.

Kultura, naravno, obuhvata mnogo više od subvencioniranja vaninstitucionalne i institucionalne kulture. Kultura je višestruki zajednički uzorak znanja, uverenja i interakcija, koje ljudi žive kao članovi nekog društva. Kultura su odnosi. Kultura je reciprocitet. Kultura je razumevanje od danas za sutra.

Mnoge institucije i provajderi kulturnih programa, koji u proteklih 20 godina nisu morali da porazmisle o aktivnostima koje sprovode, trebalo bi to da urade danas. Deo muzeja, pozorišta, festivala, kao i orkestara i izdavača, verovatno će morati da nestane. Ovo je naravno, tužno, ali iskustvo govori o tome da će u području kulture prazan prostor automatski popuniti nove maštovite inicijative. Reciprocitet je ključna reč: ako ste u stanju da razvijete novi i atraktivni koncept, uzimajući u obzir razmene sa publikom, to će se gotovo uvek unovčiti. Zato u krizi ne bi smeli stenjati, nego raspravljati o reorganizaciji kulture. Trebalo bi se pitati o čovekovoj potrebi za uživanjem kulturnih dobara i umetničkog izražavanja. Neophodno je otvoriti raspravu o solidarnosti i o novim kulturnim strategijama.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org