Reka dabrova i druge fantazije
27. Međunarodni filmski festival FanTasia, Montreal, 20. jul - 9. avgust 2023.
Piše: Dejan Nikolaj Kraljačić
Uvid u azijsku produkciju tradicionalno je jedna od najdragocenijih Fantazijinih tekovina, a u čast obeležavanja šest decenija diplomatske saradnje Kanade s Južnom Korejom, ove godine je upriličena mini-retrospektiva posvećena izuzetnosti ove dalekoistočne kinematografije - sedam naslova, od pre novotalasovskih 1990ih kao "Ostrvo Io" (Io Island, 1977), do prelomnih "Pepermint bombona" (Peppermint Candy, 1999), ili "Stari Momak" (Oldboy, 2003). Aktuelna južnokorejska produkcija predstavila se standardnim kvalitetom: "Otkupljenik" (Ransomed), rasni akcioni triler Kima Senghana (Kim Seong-hun), prema motivima istinitog događaja iz istorije Koreje i poratnog Libana kasnih 1980-ih, "Dete plemenitog porekla" (Childe), akcijaša Parka Hunjunga (Hoon-jung) s negativcem koji se teško zaboravlja (popularni Kim Seon-Ho), "Ubojita romantika" (Killing Romance) Lija Vonsuka (Lee Won-suk), autora potvrđenog na terotoriji maštovitog rom-com-a... No, za prve šire prikaze, ipak se nameću produkti najkoloritnije filmske proizvodnje na svetu - japanske.
Ultimativno mikrobudžetsko putovanje kroz (buduće) vreme "Iza beskonačna dva minuta" bilo je otkrovenje Fantazijinoj publici pre dve godine (nagrada publike za najbolji azijski film), pa se novo ostvarenje Junta Jamagučija (Yamaguchi) "Reka" (River), prikazano u okviru takmičarskog programa, očekivalo s velikim nestrpljenjem. Kao i u prethodnom slučaju, scenario potpisuje majstor narativnih poigravanja vremenskim tokom Makoto Ueda, da bi na poznatom izazovu drugi film gde toliki autori padaju (sve sa Šinićirom Uedom, tvorcem blistavog zom-com prvenca "Mrtvi u jednom kadru") Jamaguči ne prošao, već odgovorio i složenijim uradkom.
Film započinje danom nalik svakom drugom u etabliranom planinskom hotelu pored reke Kubune u Kjotu; osoblje predvođeno konobaricom zaljubljenom u jednog od kuvara hotela koji planira odlazak u Francusku na deset godina zarad ovladavanja tamošnjim kulinarskim umećem, i nekolicina gostiju (uključujući pisca uslovljenog da završi knjigu ali shrvanog spisateljskom blokadom) upražnjavaju uobičajene rutine na poslu i odmoru... Dok im se dan svima ne zaustavi ponavljanjem jedna te ista ni manje ni više poslednja dva minuta. A da li ničim izazvano i kako se oni bore s nesvakidašnjim im događanjem, "Reka" je tu da pruži više nego zadovoljavajući odgovor.
Jamaguči ovaj put primenjuje naracioni mehanizam vremenske petlje (time loop), i kogod pomisli(o) kako isti nakon dobrane upotrebe ne može ponuditi nešto svežine (kao uostalom i ograničenje na dvominutne tzv. kadrove-sekvence radnje iste osnovice), preuranjeno donosi sud. "Reka" je beskrajno nadahnut, duhovit, topao i smislen rezultat dvojca Jamaguči-Ueda precizne strukture i furioznog ritma, film koji fascinira svojom realizacijom tim više što je proizveden u najsvedenijim produkcionim okvirima dok ne može biti zahtevniji kako u domenu scenaristike, režije, kamere i montaže (koju potpisuje sam Jamaguči), tako i glume. Proizašla od ukupno snimljenih 300-ak dvominutnih kadrova sa ubedljivom glumačkom podelom temelja u pozorištu (što je i Jamagučijevo poreklo a koje se ne reflektuje na probleme sa sinematičnošću), "Reka" je majstorski čas koliko se daleko može stići kada se projekat unapred temeljito osmisli i pripremi. Dva minuta naravno nije slučajno stalni Jamagučijev izbor, jer kako ističe manje bi bilo premalo da bilo koji lik išta uradi, više dovoljno čak i za uspešno begstvo iz preteće situacije. Sve u svemu, sledi još nestrpljivije iščekivanje sledeće vremenske varijacije Jamagučija koju nam je on već zakazao.
Junta Yamaguchi i Dejan Nikolaj Kraljačić
"#Šaht" (#Manhole), prema odličnom scenariju Mičitaka Okade (Michitaka), vrsno je režiran triler iskusnog Kazujošija Kumakirija (Kazuyoshi). Ambiciozni mladi prodavac nekretnina, toliko uspešan na poslu i kod žena da ga je lako zamisliti okruženog ljubomornim kolegama, pripit napušta žurku priređenu noć pred venčanje sa gazdinom mu kćerkom,... i upada u naslovnu rupu. Po dolaženju svesti, otkriva kako je u padu povredio nogu, i još gore - merdevinama što vode otvorenom izlazu iz šahta polomljeno je taman toliko lestvica koliko je dovoljno za izvlačenje. U sitne sate ne uspeva dobiti mobilnim telefonom nikog osim ne baš entuzijastične mu bivše devojke, pozivi policiji se pokazuju neefikasnim, te on odlučuje da otvori nalog na socijalnoj mreži lažno se predstavljajući kao privlačna devojka u nevolji. Plan se počne odvijati uspešno pošto odmah biva prihvaćen(a) na željen način, ALI, kako ga iko može spasiti nakon što se ispostavi da on zapravo nije u kraju gde se slavilo već ko zna gde? A kiša što lije li lije ubrzo ispada i najmanja nedaća... u šahtu punom neprijatnih iznenađenja. "#Šaht" je uzorna lekcija kako se inteligento razvijenom visokokonceptualnom narativnom premisom može postići maksimalno unutar minimalističkog prostora (čitavim filmom dominira jedan akter u mračnoj rupi), klaustrofobična situacija prevesti u uzbudljivu filmsku priču s efektnim obrtima i dubljim značenjem, socijalnim komentarom.
"Na stotine dabrova" (Hundreds of Beavers) dugometražni je debi Majka Čezlika (Mike Cheslik), člana tvrdog jezgra vizionarskog kreativnog tima iz Viskonsina što nam je već podario dragulj Čudovište iz Jezera Mičigen (nagrada publike, Fantazija 2019), prvenac Rajlanda Briksona Kola Tjusa (Ryland Brickson Cole Tews) koji ovde u glavnoj ulozi sa lakoćom savlađuje i najteže izazove fizičke komedije. Nakon što ostane bez destilerije jabukovog cidera, Džin Kajak biva prisiljen da postane najveći traper kontinenta ne bi li preživeo najsurovije zimske uslove. Međutim, Kajak i nije baš previše nadaren za lovca nego je pre laka lovina sposobnim žiteljima prirode, naročito dabrovima kojih ne da ima na stotine, već prete svojom organizovanošću, čak i tajanstvenom pozadinskom agendom. Pride, Kajak i upoznaje devojku u koju se zaljubljuje na prvi pogled, kćerku vlasnika jedine prodavnice naširoko, koji za zeta vidi isključivo vičnog trapera... Konflikt čovek protiv prirode, generalno najvećeg potencijala filmske monotonije, teško je i zamisliti dinamičnije, razdraganije, inventivnije od Čezlikove interpretacije (ne predaleko ni od satiričnog komentara kako je osvojena Amerika). A ovde suvereno vladanje žanrovima, tj. uspešno interpoliranje elemenata mjuzikla, pionirskih arkadnih video igara, crtanog filma, u crno-beli slepstik vestern bez dijaloga, začinjeno sa oko 1.500 dosledno izvedenih efekata u after effects-u za krajnje limitiran budžet, dođe i pravi trijumf nezavisne produkcije.
"Praiskonci" (The Primevals) je bila posebno iščekivana poslastica programa pošto je reč o testamentarnom delu maga klasične model-animacije Dejvida Alena (David Allen) preminulog prerano 1999. godine, a koje je, iako posthumno, najzad ugledalo svetlost bioskopskog mraka. Idejno začet kasnih 60-ih, Alen produkciju svog ukletog projekta započinje 1978. sa dugogodišnjim saradnikom Čarlsom Bendom (Charles Band, producent, režiser i distributer mnogobrojnih horora, zaslužan za kultnu seriju filmova Gospodar lutaka). Nažalost, ubrzo i sve biva stopirano.
No, Alena to nije sprečilo da nastavi raditi na stop-animaciji "Praiskonaca" do svoje smrti, da bi ih mi konačno videli zahvaljujući odanosti neumornog Benda. Žitelji sela na Himalajima svedoče izlivu besa jetija, inače doživljavana pre mitskim bićem negoli stvarnim. Nakon puno muka, neman biva ubijena i prebačena na univerzitet u SAD, gde se telo prezentuje sumnjičavim novinarima. Doktorka arheologije, zajedno sa svojim najboljim studentom koji je baš o jetijima pisao do tada osporavanu disertaciju, odlučuju se na put do Himalaja ne bi li našli još kog reprezenta vrste. A na destinaciji, ne da nauče više o jetijima, nego i vanzemaljcima, sve sa njihovim opšte pretećim unutrašnjim klasnim problemom nama itekako lako prepoznatljivim. Uradak koje u kvalitetu ne zaostaje ni za onim sinonima stop-animacije, velikog Reja Harihauzena (Ray Harryhausen), čime njegov iznenađujuće uverljiv i dosledno evociran stil nekadašnjih B produkcija SF-a i creature features-a na svakom planu (od dijaloga do nespretnog završetka) servira retko bogatu trpezu zadovoljstava istinskim ljubiteljima potonjih žanr filmova davno prohujala vremena.
"Osam očiju" (Eight Eyes) ubedljiv je debi Ostina Dženingsa (Austin Jennings), pogotovo imajući u vidu skromnost budžeta i rekordni rok snimanja a na 16mm filmskoj traci; impresivni odnos iskorišteno/snimljeno 1:3, brojni specijalni efekti zabeleženi kamerom na licu mesta (drevna upotreba ogledala i prizmi)... Uz idejno i proizvodno prelomnu ulogu Džastin Martela (Justin Martell), "Osam očiju" je opravdano prva produkcija kultnog video distributera i restauratora žanrovskog nezavisnog filma Vinegar Syndrome, poslednjeg bastiona ne samo iz čitavog sveta mnogih zaboravljenih niskobuđžetskih ostvarenja horor orjentacije već i drugih (npr. selekcija evropskih rariteta). Mladi par iz SAD turistički posećuje Beograd ne bi li u potpuno stranoj sredini rešili bračnu krizu. Nakon što upadnu na svadbu nepoznatim ljudima, par sreće ljubaznog, enigmatičnog Svetog Petra, koji ih ubrzo ubedi kako im želi približiti vrednosti Balkana. Postajući tako vodič kroz Srbiju, Sveti Petar ih odvodi i u Makedoniju... A o kakvim, tj. čijim vrednostima je zaista reč, gosti iz Amerike ne mogu ni sanjati,... čak i u najvećim košmarima. "Osam očiju" plene duboko uznemirujućom atmosferom koja evocira najbrutalnije horore 1970-ih (Teksaški masakr motornom testerom, evropske šoker klasike počevši od italijanskih), ali i na retko uspeli način - kako Dženings ispravno ističe, svojim autentičnim stilom prošle ere a ne danas prilično zastupljenim retro omažiranjem (neretko uz naglašenu ironijsku distancu). Ovakvog rezultata zasigurno ne bi bilo da glumci nisu odgovorili na visokom nivou - Emili Svit (Emily Sweet), Bredford Tomas (Bradford Thomas), te mladi makedonski režiser i scenarista Bruno Veljanovski kom je ovo i prvi nastup ispred kamere (sledeći su već u najavi, uključujući rolu i kod porodice Adams), čime on, s obzirom na kvalitet izvedbe surovog negativca dečjeg lica, ostaje još i veća enigma od lika koji tumači. Film je dominantno sniman u Beogradu uz značajan doprinos niza učesnika u projektu iz Srbije; Miroslav Lakobrija potpisuje specijalne efekte, poseban pečat daje pisac, novinar i advokat, suosnivač Festivala srpskog filma fantastike Jovan Ristić u ulozi ujaka Svetog Petra...
U obilju dokumentaraca što na ovaj ili onaj način tretiraju Ratove zvezda, "Poremećaj u Sili" (A Disturbance in the Force) Džeremija Kuna (Jeremy Coon) i Stiva Kousaka (Steve Kozak) najzad nudi i tematizuje najškakljivije - The Star Wars Holiday Special-a, ozloglašeni dugometražni TV šou-program emitovan jedanput u SAD - 17. novembra 1978. na CBS-u. Dugo doživljavan znakom raspoznavanja da li je neko iskonski fan Ratova zvezda (zna za famozni božićni specijal!) ili puki ljubitelj (ne zna za isti), nekad od najvrednijih pikanterija snimljenih na video kaseti (ne samo našem Al Jankoviću) a danas dostupan na YouTube, Specijal svoju zavidnu reputaciju ne duguje jedino tome što je mnogima ponajgori američki TV Specijal ikad napravljen (ocenjen na IMDB-u sa 2.1), već i Džordžu Lukasu.
Naime, voljan da se Specijal pravi prevashodno iz straha da će interesovanje za univerzum Ratova zvezda opasti do njegovog nastavka, Lukas se najpre uključuje u proizvodnju koju ubrzo prepušta drugima zauzet oko pripremanja filma Imperija uzvraća udarac, da bi na kraju neuspešno pokušao sprečiti emitovanje, kasnije i uništiti sve dokaze o postojanju; osnovicu Specijala i čini Lukasova ideja da se najveća pažnja posveti Čubaki i dolasku mu u porodično okrilje za vreme praznika Vukija - Dan života (što uključuje i nemuštu komunikaciju Vukija na mestu dijaloga). "Poremećaj u Sili" ne pruža čisto zabavni sadržaj što iz današnje perspektive izgleda gotovo nadrealno; uslovnosti TV varijetea 1970-ih: puno mjuzikl-partija, zvezde što parodiraju likove koje igraju, tj. sopstvene hit filmove, čak i politički nekorektne - neprimerene deonice,... odakle i sasvim prirodno glumačka podela Ratova zvezda pleše i peva u originalnim kostimima. On predstavlja istorijski dokument o razvoju američkog šou-biznisa od 1970-ih na ovamo, baveći se pritom najvećim fenomen filmske istorije - sa samog mu početka i to sada kada se svet Ratova zvezda proširio na suverenu globalnu vladavinu, pogotovo dragocen za komparacije kulturološkog karaktera.
