Rekordan broj romana za NIN-ovu nagradu za 2018.
Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za 2018. godinu i ovoga puta se suočio sa hiperprodukcijom na književnoj sceni u Srbiji, dobivši rekordan broj romana – čak 201, od kojih je u širi izbor uvrstio 31 naslov.
Uži izbor biće poznat u prvom štampanom izdanju NIN-a u 2019. godini, a 14. januara oko podneva biće saopšteno ime 65. dobitnika NIN-ove nagrade, na osnovu odluke žirija koji čine Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović.
Prema navodima Branka Kukića, malo je romana iz ovogodišnje produkcije - ili ih gotovo nema, u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera (što je, inače, u umetnosti najteže postići), u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke)...
“U suštini, u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost”, naveo je Kukić u tekstu u novom broju NIN-a, konstatujući da, sudeći prema romanima objavljenim prethodnih godina, ta kriza odavno traje. I sve se to ponovilo i ove godine.
Razloge za takvo stanje, prema njegovom mišljenju, treba tražiti i u uticaju belosvetske književnosti, hitova i treša na domaće pisce – odnosno, u “našoj sklonosti prema pomodarstvu – u odsustvu stvaralačke odvažnosti, u potpunom zamiranje objektivne i stroge književne kritike, u neodgovornosti i površnosti urednikâ u improvizovanim izdavačkim kućama”.
“Posebno negativan uticaj je ovde ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti. Mi smo retko kada uspevali da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet”, zaključio je Kukić.
Među piscima u širem izboru je i Vladimir Arsenijević, koji je dobio NIN-ovu nagradu 1994. godine za roman “U potpalublju”, a ovoga puta nominovan je za delo “Ka granici”, u izdanju Lagune. NIN-ovu nagradu mogao bi ponovo da dobije i Milisav Savić, nagrađen 1991. za "Hleb i strah", a sada je u trci romanom "Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete, povest čudonovatih događaja u Srbiji" (Agora). Takođe, Zoran Ćirić, dobitnik 2001. za roman "Hobo", sada je u konkurenciji delom "Posle potere" (Publisher).
U širem izboru su i romani Đorđa D. Sibinovića "Nizvodno" (Agora), Marije Pavlović "24" (Partizanska knjiga), Vuleta Žurića "Pomor i strah" (Laguna), Dejana Mihailovića "Podvizi i stradanja grofa od Takova" (Laguna), Branke Krilović "Prekasno" (Geopoetika), Jelene Lengold "Odustajanje" (Arhipelag), Aleksandra Jugovića "Mora" (Albatros plus), Miloša Nikolina "Legenda o Pablu" (Albatros plus), Vladimira Bulatovića "Kaplarovo igralište" (Partizanska knjiga), Lane Bastašić "Uhvati zeca" (Kontrast), Vladimira Vukomanovića Rastegorca "Od" (Arete), Miomira Petrovića "Black Light" (Laguna), Slobodana Vladušića "Veliki juriš" (Laguna), Igora Marojevića "Tuđine" (Laguna), Muharema Bazdulja "Kvadratni koren iz života" (Laguna), Saše Savanović "Deseti život" (Kontrast), Filipa Grbića "Prelest" (Vulkan izdavaštvo), Slobodana Mandića "Kružok na zlatni pogon" (Agora), Mirka Demića "Pustolovine bačkog opsenara" (Dereta), Vladimira Tabaševića "Zabluda Svetog Sebastijana" (Laguna), Dušana Patića "Govorkanja ili glasovi, glasine i šaputanja" (Solaris), Žarka Radakovića "Krečenje" (Čarobna knjiga), Bojana Babića "Yahoo" (Partizanska knjiga), Jelene Pilipović "Divotnice" (Akademska knjiga), Slavoljuba Markovića "Pet budućih romana" (Književna radionica Rašić), Branka Rosića "Za sutra najavljuju konačno razvedravanje" (Laguna), Gorana Markovića "Beogradski trio" (Laguna) i Milana Kovačevića "Neživoti i isključenja" (Treći trg/Srebrno drvo).
Prošle godine NIN-ova nagrada za najbolji roman dodeljena je Dejanu Atanackoviću za “Luzitaniju”, u izdanju Besne kobile, što je bio prvi trijumf jedne manje izdavačke kuće posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivane Dimić.
Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.
Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2017
(SEEcult.org)
