Retrospektiva Dragana Rakića
Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu predstavlja od 27. maja retrospektivnu izložbu Dragana Rakića (1957-2009), jednog od najznačajnih predstavnika nove skulpture u Vojvodini, koji je bio jedan od osnivača umetničke Asocijacije Apsolutno i član produkcije VacuumPack Radionice, te predavač na novosadskoj Akademiji umetnosti.
Rakićeva retrospektiva “Jedan, One, Uno, Ein - Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989-2009”, koju prati monografski katalog, ima za nameru i potrebu istorizaciju i svojevrsnu muzealizaciju umetnosti, umetničkog rada i delovanja Dragana Rakića, njegovih istraživanja i aktivizma. Izložba daje uvid u hronologiju delovanja Rakića kroz analizu četiri problemske celine, uz biografiju i bibliografiju umetnika.
“Od pokušaja spuštanja neba pomoću ogledala u projektu Urbus Quadratus (1989) i upisivanja kruga u kvadrat u akciji Forma metafora (1990-91), preko Budućnosti (1992), rada koji kao da stoji po strani od izvedenih ciklusa, ‘sastavljen’ od medicinskih pomagala iz lekarske ordinacije i sata koji meri vreme unazad, paradigmatičnog kako za vreme u kome je nastao, tako i za sadašnji trenutak, do praćke sa municijom u vidu kamenja i hleba (Deset, 1992-94) ili luka sa napetom&neodapetom strelom i neonskim slovom A pričvršćenima za zid (One, 1994), Rakić je za svoju umetnost (do asocijacije Apsolutno) koristio više različitih ikonoloških metoda i pristupa: narativni, simbolički i redukcionistički, kao i metod simulacije”, navela je u tekstu za katalog koautorka retrospektive, muzejska savetnica MSUV Suzana Vuksanović.
Budućnost, 1992. kombinovana tehnika, 243x67x87 cm, MSUV, Novi Sad
Rakićeva ikonografija, kako je dodala, uključivala je identifikaciju i interpetaciju onih tema i sadržaja koji vode spoznaji tajnih stvari koje se ne mogu odmah iščitati. Mitsko, metaforično i metafizičko sadržano je u broju 1, kao početku sveta, ali i slovu A, kao prvom glasu. Veza između stvarnosti i nestvarnosti, put između racionalnog i iracionalnog postavlja umetnost”, navela je Suzana Vuksanović, opisujući Rakića kao jednog od savremenih pitagorejaca, čija se operativa više svodi na pojam laboratorijskog nego klasičnog ateljerskog rada, i koji je uvodio gledaoca u skoro naučno istraživanje urbane prostornosti…
Deset, iz ciklusa Brojevi, 1993. akrilik na platnu, poliester, puževi, 200x200 cm, MSUV, Novi Sad
Rakić i Apsolutno proizveli su nekoliko radova koji se mogu smatrati pionirskim istraživanjima na ovim prostorima.
Umetnik i teoretičar kulture Kristian Lukić istakao je u tekstu za katalog izložbe da je Apsolutno imala razvijen aspekt umetničkog istraživanja (art research) određenih fenomena i predstavljanje rezultata na više nivoa i medija (video-dokumentacija, fotografije, tekstovi, publikacije...) u vremenu kada art research još uvek nije klasifikovan kao žanr u umetnosti.
Rad “The Greatest Hits” iz 1997. je takođe među prvim radovima u oblasti tzv. art & science, posebno u sferi medicinskih i bioloških nauka.
“Sredinom 90-ih je participativna i angažovana umetnost bila daleko od mejnstrima, posebno u Srbiji, a postojalo je uverenje da će angažovanost u umetničkim projektima zaista nešto promeniti, što je delimicno i tačno, jer je angažovana umetnost u Srbiji (i Apsolutno) imala određenu težinu i artikulaciju kako bi Miloševićev režim bio promenjen. Na kraju se naravno ispostavilo da se uklanjanjem jednog čoveka, a zadržavanjem ostalih aktivnih učesnika tog sistema, sistem ne može promeniti, čemu smo svedoci i danas, jer su većina aktera protiv kojih je Raka aktivno delovao, danas ponovo na vlasti, na istom mestu na kome su bili pre nekih petnaest godina”, naveo je Lukić.
Bože mili, čuda velikoga, fotografija za bilbord, Dragan Rakić, Dragiša Mirković, 2006.
Koautor retrospektive, viši kustos Gradskog muzeja Sombor Čedomir Janičić, naveo je da se kod Rakića primećuje “trajna neagresivna taktika prevazilaženjem kroz prilagođavanje - umesto zahteva za ukidanjem”.
To se možda više vidi u njegovoj ličnosti, nego u njegovoj umetničkoj ostavštini.
“Posvećen a ne fanatičan, disciplinovan a ne totalitaran, efikasan a ne šematizovan, etican a ne puritanizovan, Dragan Rakić je, po tome, i ne samo po tome, neobična ličnost po sebi već vredna čuvanja od zaborava ili, još gore, besmislenih uopštavanja. Postojanost njegove umetnicke pojave umnogome prevazilazi incident ili neki drugi ishitreni odgovor na doba u kom je radio i stvarao. Kompleksnost njegovih interesovanja i strpljenje koje imao u atmosferi neprekidnog zahteva za automatskim društveno-aktuelnim reakcijama, jesu osobine koje njegov doprinos svrstavaju pre u jedan poseban oblik osujećenog mejnstrima – očekivanog nivoa da nije bilo opšte devastacije – nego u pokušaje politički inspirisane avangarde”, naveo je Janičić u tekstu za katalog.
Urbus Quadratus, 1989, instalacija: zemlja, pesak, voda, 200x200 cm, blizina Železničke stanice, Novi Beograd
Dragan Rakić, rođen 1957. u Sonti, završio je Stomatološki fakultet i Višu pedagošku školu u Beogradu na odseku za restauraciju i konzervaciju 1987. Diplomirao je 1989. i magistrirao 1997. na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Od 1983. godine je aktivno izlagao na izložbama u zemlji i inostranstvu. Sa kolegama je 1993. osnovao umetničku Asocijaciju Apsolutno koja je delovala u polju medijskog pluralizma, a realizovala je umetničke intervencije Beču, Berlinu, Amsterdamu, Njujorku, San Francisku, Hirošimi, Vroclavu, Moskvi…
Rakić je od 2006. osnovao i aktivno učestvovao u radu Kreativne radionice VacuumPack iz Sombora.
Bio je dugogodišnji predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je 2008. godine pokrenuo predmet Digitalna slika. Preminuo je 2009. u Novom Sadu.
Jedan, iz ciklusa Brojevi, 1992‒1994. pleksiglas, strele, olovke u boji, 2x(70x120 cm), vlasnik: Tanja Rakić, Sombor
Prateći program retrospektivne izložbe Rakića obuhvata audio-vizuelna instalaciju “__________________” u produkciji ADR tribute grupe, koja će biti predstavljena 2. juna, a zasnovana je na pitanju koje je svojevremeno postavio Rakić: “Kako obična osoba zamišlja civilizaciju sa idealnim socio-konfesionalno-političko-pravnim sistemom, kako doživljava opštu globalizaciju, da li je iščekuje “crveni tepih” na putu ka standardima zapadnih demokratija, da li veruje u tekovine ljudskih prava i ličnih sloboda?” Polazni elementi instalacije razrađuju se preko matematičkih zakona o višedimenzionalnom prostoru, odnosno preko 3D prostora i vremena kao četvrte dimenzije nama iskustveno vidljive i opipljive stvarnosti i nemogućnosti društva da u tim dimenzijama razreši probleme same stvarnosti. S tim je u vezi i pitanje o svrsishodnosti istorije i vremenske komponente same umetnosti.
U okviru retrospektive Rakića, 2. juna biće otvorena i izložba “Prostor digitalne slike” sa izborom radova studenata sa predmeta Digitalna slika, uključujući dobitnike nagrade “Dragan Rakić”.
Rakić je u periodu rada na Akademiji umetnosti, na osnovu svojih iskustava iz oblasti slike i novih digitalnih medija, osnovao predmet Digitalna slika na Studijskom programu Slikarstvo. Taj predmet je od samog uvođenja u nastavni program (2008) privukao velliku pažnju studenata zbog inovativnog sadržaja. Predmet je obavezan za slikare na drugoj godini osnovnih studija i izborni je za sve studijske programe na trećoj i četvrtoj godini, na osnovu čega sve grupe mogu da prođu kroz proces i da savladaju potebne zadatke kroz softversko upoznavanje i primere iz te oblasti.
Akademija umetnosti već petu godinu dodeljuje nagradu “Dragan Rakić” studentima koji su pokazali najbolje rezultate iz predmeta Digitalna slika i studijskog programa Novi likovni mediji.
Koncept studentske izložbe osmislili su profesori Akademije umetnosti Bosiljka Zirojević Lečić i Goran Despotovski.
Rakićeva retrospektiva biće otvorena u MSUV do 21. juna, a realizovana je u saradnji sa Gradskim muzejem Sombor.
(SEEcult.org)
