Revija Sonje Jocić u Rexu
Mlada beogradska kreatorka Sonja Jocić, džez balerina i studentkinja modnog dizajna, predstaviće se 24. decembra u Kulturnom centru Rex prvom samostalnom revijom “Neproživljena igra”, koja transponuje španski renesansni kostim 16. veka i ukazuje na stege i krutost društva u Španiji u to vreme. Apsolventkinja Visoke strukovne tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment, Sonja Jocić je rođena u Beogradu 1988. godine, a deo detinjstva provela je u Španiji, koja za nju predstavlja večnu inspiraciju.
Mlada beogradska kreatorka Sonja Jocić, džez balerina i studentkinja modnog dizajna, predstaviće se 24. decembra u Kulturnom centru Rex prvom samostalnom revijom “Neproživljena igra”, koja transponuje španski renesansni kostim 16. veka i ukazuje na stege i krutost društva u Španiji u to vreme.
Apsolventkinja Visoke strukovne tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment, Sonja Jocić je rođena u Beogradu 1988. godine, a deo detinjstva provela je u Španiji, koja za nju predstavlja večnu inspiraciju.
Novom kolekcijom diplomira na predmetu “Transponovanje odevnih formi, pod mentorstvom profesorke Dušanke Pihler na odseku Dizajn i moda, a najvažniji cilj joj je upis master studija na prestižnoj tekstilnoj školi u Borasu u Švedskoj.
Petnaestogodišnje bavljenje baletom uvelo ju je u svet scenskog i modnog kostima, te je od detinjstva, a intenzivno i tokom studija, učestvovala u niz predstava, festivala, performansa i modnih revija, u njima se istakla kao igrač, ali i kostimograf.
Inspirisana Španijom, Sonja Jocić novom kolekcijom želi da kroz kostim prikaže stege i krutosti društva u Španiji 16. veka, odnosno unutrašnje stanje mlade španske princeze, kojoj je oduzeto osnovno ljudsko pravo na igru, i normalno svakidašnje odrastanje koju ostala deca dele. Kasnije se isto javlja kod Velaskeza u 17. veku, čiji se uticaj vidi kroz modele, jer je neprikosnoveni primer za prikazivanje unutrašnjih stanja kroz portrete, i bavi se prikazom tadašnjeg plemićkog društva.
Maloj princezi nameće se svet odraslih u ranom detinjstvu, i njena sudbina je takva da se mora odreći zdravog, iskrenog, iskravog i čistog detinjstva. Ne samo da mora zaboraviti na sve što detinjstvo sa sobom nosi, već nema priliku ni da to iskustvo oseti - mora da služi svetu odraslih.
Kao posledica prevremnog ulaska u svet kojem ne pripada, sputana joj je sloboda kretanja, igranja, druženja i ponašanja. Javlja se potiskivanje potreba, što se ogleda i odražava na njen celokupan kostim i način odevanja - kostim tamnih boja postaje svetao i šaren.
Kolekcijom “Neproživljena igra” Sonja Jocić stoga pokušava da razloži na delove uštogljenost i krutost kostima datog vremena i društvenog statusa. Zato kostim predstavlja način da se prikaže vrteška niza pomešanih osećanja koja se kriju iza lepih manira, divnih gestova i pravilnog držanja.
Ženski kostim sastojao se od kolira (kragne) čime se akcenat stavljao na ponosit stav, uzdignute glave kojoj je bilo otežano da se pomera. Koriste se korseti i vertigaden (žičana konstrukcija koja daje oblik haljini) koji krutošću ne dozvoljavaju normalno i lagodno kretanje. Tako je nastalo novo poglavlje u posmatranju kostima kao nečeg mnogo značajnijeg od samo odevnog predmeta. Samim tim, prilagođena novim kodeksima oblačenja, koja su u savremenom društvu imperativ - skladnost i udobnost, Sonja Jocić se opredelila za krute materijale vedrijih boja, nalik na keper, ali i prozirne materijale poput tila sa željom da prikaže težnju ka oslobađanju od monotonije takvog načina življenja.
Osvrt na stege, krutost, uštogljenost i prividnu masku sreće daje upotrebom lana i pamuka koji su materijali najprijatniji za telo, i time se suprotstavlja korsetima i svime onime što guši slobodu.
Ideja i želja da se okrene novom viđenju tradicionalnog španskog kostima 16. veka nastala je spontano sa željom da istraži isti do detalja.
Akcenat je na formi koja je sama po sebi dalje inspirisala za nastavak rada na ovu temu kako bi se priča o tadašnjem društvu, stilu i načinu življenja datu kroz prizmu najosetljivijeg člana svakog društva - deteta, zaokružila puna naboja i osećanja koja su ovek bila duboko potisnuta ispod stegnutih korseta i uskih kragni, a jedino se mogla videti kroz zamagljene oči jedne mlade španske princeze toga vremena.
Sonja Jocić učestvovala je i na ovogodišnjoj nedelji mode “Fashion Selection” u Beogradu i na Fashion week-u u Sarajevu, u okviru revije studenata DTM “Transponovanje španskog renesansnog kostima”.
Na Fashion Selection, u okviru revije studenata na temu “Pokretne slike”, predstavila je mini kolekciju inspirisanu Čarlijem Čaplinom.
Radila je i kao kostimograf na studentskim filmovima “U školi” (2009) Vladimira Miloševića i “Obračun” (2008) Vladimira Tagića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Realizaciju revije “Neproživljena igra” omogućili su Visoka strukovna tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, Kulturni centar Rex i frizerski salon Chic.
(SEEcult.org)
