Rezultati Srbije u Braziliji
Uvršćenje pet novih lokacija na preliminarnu (tentativnu) listu kulturnih dobara za nominaciju za upis na UNESCO-ovu Listu svetske baštine, otvaranje rasprave o Odluci o stanju konzervacije “Srednjevekovnih spomenika sa Kosova (Srbija) na Listi svetske baštine”, koji su u opasnosti, te potvrđivanje dokumenta koji sadrži dopunu izjave o značaju srednjevekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji (WHC34COM8E) i usvajanje odluke o definisanju granica za kulturna dobra koja su stavljena na UNESCO-ovu Listu svetske kulturne baštine pre 2000. godine, među kojima su Stari Ras sa Sopoćanima i manastir Studenica, rezultati su učešća delegacije Ministarstva kulture Srbije na 34. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a, održanom od 25. jula do 3. avgusta u Braziliji.
Delegacija Srbije, na čelu s ministrom kulture Nebojšom Bradićem, izrazila je zadovoljstvo učešćem u Braziliji, navodeći u saopštenju da je zasedanje Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a “bilo od izuzetne važnosti za budućnost kulturne baštine Srbije”, a rad delegacije “veoma koristan”.
Konferencija je, kako je saopšteno, protekla za delegaciju Srbije u “konstruktivnoj atmosferi i u brojnim aktivnostima” koje su predstavnici Ministarstva kulture iskoristili za promociju članstva Srbije u Komitetu, nominaciju za listu UNESCO-a, donošenje odluka koje su u vezi sa kulturnom baštinom Srbije, kao i za brojne bilateralne sastanke, od kojih su najvažniji sa vodećim ljudima UNESCO-a - Irinom Bokovom i Franceskom Bandarinom, kao i s brazilskim ministrom kulture Žukom Feheirom.
Za preliminarnu listu kulturnih dobara, koja će u narednom periodu biti nominovana za upis na Listu svetske kulturne baštine, iz Srbije su kandidovani Caričin Grad, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pivnice i Smederevska tvrđava. Za ta kulturna dobra prikupljena je i dokumentacija u skladu sa kriterijumima koje je Komitet utvrdio, a na osnovu koje se, za svaki predlog, radi takozvani nominacioni dosije.
Na zasedanju Komiteta otvorena je i rasprava o Odluci o stanju konzervacije “Srednjevekovnih spomenika sa Kosova (Srbija) na Listi svetske baštine” (manastiri Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške), koji su u opasnosti.
Tako formulisana odluka, prema navodima Ministarstva kulture, treba da zaštiti interese Srbije u vezi sa zaštitom spomenika kulture na Kosovu i Metohiji.
Konačno usvajanje te odluek odloženo je za naredno zasedanje Komiteta.
U raspravi je učestovalo više zemalja članica Komiteta, među kojima su Rusija, Francuska, Švajcarska, Meksiko, Brazil, kao i Srbija, koja se založila za donošenje te odluke, a protiv politizacije tog tela UN.
Prema rečima Bradića, podršku Srbiji su dali Rusija, Kina, Brazil, Južnoafrička Republika, Mali i Meksiko, a posebno je važno da je ta tačka ove godine otvorena i da je diskusija ušla u zapisnik, kao i da, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Srbija kao država članica stoji i dalje u odluci koja će se raspravljati na sledećem zasedanju Komiteta.
Na 34. zasedanju Komiteta UNESCO -a, u skladu sa procedurom rada Komiteta, potvrđen je dokument koji sadrži dopunu izjave o značaju srednjevekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji (WHC34COM8E).
Tekst izjave, koji se tiče izuzetne univerzalne vrednosti, zbog koje su srpski srednjevekovni manastiri na Kosovu i uvedeni na UNESCO-ove liste svetske kulturne baštine i svetske baštine u opasnosti, Srbija je podnela Centru za svetsku baštinu kao strana ugovornica Konvencije. Od posebnog je značaja, kako je istaknuto, činjenica da je taj dokument Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a potvrdio, uz navođenje fusnote u kojoj se potvrđuje poštovanje Rezolucije 1244.
Na istom zasedanju doneta je i odluka o definisanju granica za kulturna dobra koja su stavljena na UNESCO-ovu Listu svetske kulturne baštine pre 2000. godine, među kojima su Stari Ras sa Sopoćanima i manastir Studenica.
Za vreme zasedanja Komiteta UNESCO-a u Braziliji, kojem je prisustvovalo više od 1.200 delegata, prezentovana je i publikacija "Svetska baština - Srbija", koja na reprezentativan način predstavlja spomenike kulture u Srbiji koji su upisani na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine.
Takođe, na izložbi o kulturnoj baštini Srbije promovisani su spomenici Srbije sa Liste svetske baštine UNESCO-a.
Prema rečima Bradića, predstavljanje kulturnih dobara Srbije sa UNESCO-ove liste posebno je značajno u ovom trenutku, s obzirom na kandidaturu za mesto člana Komiteta za svetsku baštinu za period od 2011. do 2015. godine.
Komitet za svetsku baštinu UNESCO-a je najprestižnije telo koje se bavi pitanjem zaštite kulturne i prirodne baštine od izuzetne univerzalne vrednosti, a čini ga 21 članica: Australija, Bahrein, Barbados, Brazil, Kambodža, Kina, Egipat, Estonija, Etiopija, Francuska, Irak, Jordan, Mali, Meksiko, Nigerija, Rusija, Južna Afrika, Švedska, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Sajt UNESCO-a je www.unesco.org
(SEEcult.org)
