• Search form

25.09.2009 | 01:34

Sanjarima Gran pri BITEF-a

Gran pri 43. BITEF-a, tokom kojeg je, kako je napomenuo žiri, otkazana Povorka ponosa u Beogradu, dodeljen je predstavi “Sanjari” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, u režiji mladog Miloša Lolića, dok je specijalna nagrada pripala zagrebačkoj trupi Bacači sjenki za “Odmor od povjesti”.

Gran pri “Mira Trailović” dodeljen je većinom glasova predstavi “Sanjari”, retko izvođenom delu međuratnog pisca Roberta Muzila, koji je istražio večne teme čovekove osećajnosti, velika očekivanja i razočaranja...

Sanjarima Gran pri BITEF-a

Gran pri 43. BITEF-a, tokom kojeg je, kako je napomenuo žiri, otkazana Povorka ponosa u Beogradu, dodeljen je predstavi “Sanjari” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, u režiji mladog Miloša Lolića, dok je specijalna nagrada pripala zagrebačkoj trupi Bacači sjenki za “Odmor od povjesti”.

Gran pri “Mira Trailović” dodeljen je većinom glasova predstavi “Sanjari”, retko izvođenom delu međuratnog pisca Roberta Muzila, koji je istražio večne teme čovekove osećajnosti, velika očekivanja i razočaranja...

I specijalna nagrada dodeljena je većinom glasova Bacačima sjenki (Boris Bakal i Katarina Pejović), koji su isto priznanje dobili i 2007. godine, za predstavu “Ex-pozicija”.

Prema navodima žirija, kojim je predsedavao Patris Pavis (Patrice), predstava “Odmor od povijesti” preispituje klasičnu poziciju gledaoca, igra se granicama percepcije i obogaćuje gledaoca na čulnom nivou, menjajući time percepciju upotrebom intimnog prostora.

U žiriju su, osim Pavisa, bili i Vladimir Aleksić, Oliver Frljić, Maja Pelević i Roland Šimelfening (Schimmelpfennig).

Žiri “Politikine” nagrade za najbolju režiju na 43. BITEF-u većinom glasova je odlučio da dodeli to priznanje slavnom kanadskom reditelju Robertu Lepažu za predstavu "Plavi zmaj" trupe Eks Makina (Ex Machina).

Prema navodima žirija, rediteljski pristup Lepaža je određen raskošnom vizuelnom ekspresijom i precizno promišljenom sintezom različitih medija. Njegov teatarski jezik je lucidno izgrađen pod uticajem filmskog i televizijskog načina izražavanja i rezultat je težnji ka osavremenjivanju pozorišnog jezika, približavanju savremenoj publici i adekvatnoj refleksiji promena u društvenom kontekstu.

U žiriju su bili Muharem Pervić, Radojica Džunić, Marija Janković, Borka Trebješanin i Ana Tasić.

Ovogodišnjem laureatu “Politikine” nagrade pripašće slika "Biserna svetlost" - ulje na platnu autorke Slobodanke Rakić Šefer, a biće uručena početkom oktobra.

Publika 43. BITEF-a proglasila je najboljom norvešku predstavu “Pisac” Jo Stromgren teatra iz Bergena, koja govori o najpoznatijem norveškom piscu kvislingu, Knutu Hamsunu, dobitniku Nobelove nagrade, optuženom za veleizdaju.

Norveška predstava dobila je ocenu 4,62, dok je na drugom mestu (4,59) švajcarski angažovani komad “Airport Kids” teatra Vidi iz Lozane, u režiji Lole Arias i Štefana Kegija, koja govori o deci bez zemlje koja žive na svetskim aerodromima.

Treće mesto zauzela je predstava “Sutra” (4,58) londonskog Sadler’s Vels teatra sa tibetanskim monasima iz manastira Šaolin, u koreografiji Sidija Labrija Šerkaujia (Cherkaoui), dobitnika Specijalne nagrade na 39. BITEF-u za predstavu “Rien de rien” 2000.

Tom predstavom 43. BITEF je i počeo 15. septembra u Sava centru, a u okviru teme “Kriza kapitala - umetnost krize”, predstavio je i holandsku predstavu “Logor” o Aušvicu, koju je Teatra Hotel Modern iz Roterdama specijalno obnovio za ovogodišnji beogradski festival.

Veliko interesovanje publike izazvala je i predstava “Brod za lutke” Milene Marković, u produkciji Srpskog narodnog pozorišta i režiji Ane Tomović, koja je pobedila ove godine na Sterijinom pozorju, a bavi se sudbinom ženskog bića u savremenom svetu.

U završnici BITEF-a izvedena je i predstava nemačkog Šauspilhaus iz Dizeldorfa “Kapital, prvi tom”, scenska verzija najvećeg dela Karla Marksa, koju su režirali Helgard Haug i Daniel Wetzel u okviru Rimini-protokola.

“Kapital” će biti repriziran 25. septembra u pobedničkom JDP-u, a iako su selektori označili tu predstavu kao delo koje najviše odgovara temi 43. BITEF-a (Kriza kapitala - umetnost krize), ostala je bez nagrada.

Koselektori 43. BITEF-a Jovan Ćirilov i Anja Suša osmislili su ovogodišnji slogan “Kriza kapitala - umetnost krize” kao kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema vrednosti, a izabrali su sedam stranih i dve domaće predstave koje dokazuju tezu da u umetnosti nema krize i izražavaju društveni angažman na nov način.

BITEF je i sam pretrpeo posledice krize kapitala, pa su i glavni i prateći program ove godine skraćeni u izvesnom smislu zbog nedostatka sredstava - nije bilo programa “Show case”, koji je obuhvatao domaće u duhu BITEF-a, ali je održana deseta “Polifonija” i tradicionalni program “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

BITEF je obeležio i 20-godišnjicu smrti legendarne Mire Trailović, čijim je imenom nazvan i Gran pri za najbolju predstavu. Povodom dve decenije od smrti Mire Trailović, u Muzeju pozorišne umetnosti otvorena je izložba karikatura i crteža Ćirilova.

Nakon zvaničnog zatvaranja BITEF-a “Kapitalom”, 26. septembra u Sava centru gostovaće i Dojčes teatar iz Berlina predstavom “Bure baruta” Dejana Dukovskog, u režiji proslavljenog Dimitera Gočeva (Gotscheff), u kojoj igra i Birgit Minihmajer (Minichmayr), koju je nemačka kritika progasila glumicom sezone.

Pobednik 43. BITEF-a - JDP, do sada je dva puta već osvajalo Gran pri - prvi put 1974. za predstavu "Veseli dani ili Tarelkinova smrt" reditelja Branka Pleše, a potom 1991. za "Pozorišne iluzije" reditelja Slobodana Unkovskog.

Ta predstava osvojila je i nagrade publike i "Politike".

"Politikinu" nagradu dobila je i predstava "Sumrak" (reditelj Ježi Jarocki) 1980. godine, a BITEF-ove specijalne nagradu dobile su predstave "Buđenje proleća" (reditelj Haris Pašović) 1987. i "Lažni car Šćepan Mali" (reditelj Dejan Mijač) 1993.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r