Sat za našu planetu

Rekordnih 126 zemalja i teritorija učestvuje 27. marta u globalnoj akciji “Sat za našu planetu” (Earth Hour), u okviru koje će ljudi širom sveta od 20.30 do 21.30 sati isključiti svetla i time simbolično pokazati kako se zajedno može napraviti pomak u borbi protiv klimatskih promena.

Rekordnih 126 zemalja i teritorija učestvuje 27. marta u globalnoj akciji “Sat za našu planetu” (Earth Hour), u okviru koje će ljudi širom sveta od 20.30 do 21.30 sati isključiti svetla i time simbolično pokazati kako se zajedno može napraviti pomak u borbi protiv klimatskih promena.

Akcija će biti održana u više od 4.200 gradova, uključujući u zemljama u regionu, u kojima će biti isključena i ulična rasveta, kao i dekorativno osvetljenje na zgradama, trgovima i mostovima.

“Ambasador” akcije “Sat za našu planetu 2010” u Srbiji, koja drugi put učestvuje u toj globalnoj akciji Svetskog fonda za prirodu (WWF), je slavni naučnik Nikola Tesla, koji je još pre jednog veka postavljao pitanje koliki je kapacitet Zemlje i čiji je izum dvosmerne struje promenio svet.

Njegova vizija čovečanstva, koje živi u skladu sa prirodom, sve više će biti tema u diskusijama o budućnosti ljudskog roda, budući da pitanje o kapacitetu Zemlje danas ima još jedan smisao - koliko Zemlja može da izdrži i da li smo već odavno prešli tu granicu?

Učešće u akciji “Sat za našu planetu 2010” potvrdili su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Zrenjanin, Prijepolje, Kula, Kovin, Gornji Milanovac, Sremski Karlovci, Bač, Trstenik, Čačak, Petrovac na Mlavi, Kuršumlija, Kraljevo, Kladovo, Sokobanja, Bački Petrovac, Alibunar, Boljevac, Leskovac, Paraćin, Dimitrovgrad, Srbobran, Vranje Vrnjačka Banja i Ljubovija....

Građani Beograda pozvani su da 27. marta u 20:30 časova dođu ispred gradske skupštine i ponesu sveće kako bi se pridružili zajedničkom obeležavanju "Sata za našu planetu".

I većina drugih zemalja drugi put učestvuje u globalnoj akciji “Sat za našu planetu”.

U Bosni i Hercegovini, pored Sarajeva i Banjaluke, koji su učestvovali i i 2009. godine, učestvuju i Tuzla, Mostar, Zenica, Bijeljina, Livno, Brčko i Bugojno.

Prvi put ove godine učestvuju Madagaskar, Nepal, Saudijska Arabija, Mongolija, Kambodža, Češka, Paragvaj i Ekvador.

I sve zemlje G20 učestvuju u akciji, pa će tako u mraku ostati i Tokio Tower i Branderburška kapija u Berlinu.

Doprinos akciji odlučio je da pruži i Google, koji će zameniti prepoznatljivu belu pozadinu crnom.

Prema rečima izvršnog direktora projekta “Sat za planetu Zemlju” Endija Ridlija, ta akcija pokazuje spremnost stanovnika planete da se izbore za zdraviji, ugodniji, bolji svet.

Akcija “Sat za planetu” pokrenuta je u Sidneju 2007. godine, kada je dva miliona domaćinstava i firmi ugasilo svoja svetla u znak protesta zbog klimatskih promena, izazvanih ljudskim faktorom.

U 2008. je učestvovalo više od 50 miliona ljudi širom sveta, a prošle godine više od milijardu u oko 4.000 gradova iz devedesetak zemalja, što je bila najveća javna demonstracija u istoriji borbe protiv klimatskih promena.

Akcija “Sat za našu planetu” skrenula je još jednom pažnju na problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja, uz poziv političarima da preduzmu odlučne akcije za spas planete. Mnogo se u tom smislu očekivalo od samita u Kopenhagenu, na kojem je trebalo da bude postignut novi sporazum - umesto Kjoto protokola koji ističe 2012. godine. Ostala je, međutim, samo dalja nada, jer skup u Kopenhagenu nije rezultirao konkretnim dogovorom.

Akcija je 2009. počela na malom lancu ostrva istočno od Novog Zelanda, gde je novozelandska ekspedicija u bazi na Antarktiku rizikovala bezbednost isključivanjem kompjutera i svetla.

U Australiji mnogi su proveli sat bez struje na raznovrsnim događajima osvetljenim svećama, a zamračena je i čuvena zgrada Opere u Sidneju.

Bez rasvete su ostale i piramide u Egiptu, zatim Akropolj u Atini, u čijoj je blizini održan koncert. Čak je i atinski aerodrom isključio svetla na jednoj od pista.

U Italiji je više od 160 gradova učestvovalo u akciji, a fudbalska zvezda Frančesko Toti (Francesco Totti) isključio je svetla na Koloseumu u Rimu. U mraku je ostao i Rialto most u Veneciji i čuveni Toranj u Pizi.

Slavni modni kreator Đorđo Armani (Giorgio Armani) izjavio je da je “ponekad potrebna tama da bi se jasno videlo”.

I Vatikan se priključio ove godine akciji, a u sedištu Evropske unije u Briselu svih 65 zgrada administracije EU našlo se u mraku, uključujući zdanja Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

I čuveni Atomium, jedno od remek dela arhitekture i dizajna, ostao je u mraku, a prema navodima WWF-a, u Belgiji je ukupno učestvovalo u akciji više od pola miliona domaćinstava u više od 190 gradova, što je jedna trećina od ukupnog broja. Takođe, akciji se priključilo oko 300 kompanija, a i velike radio stanice prestale su da emituju program, dok su u klubovima organizovane žurke uz svetlost sveća.

U Parizu je isključena rasveta Ajfelovog tornja, Luvra i Notr Dam katedrale, kao i još oko 200 spomenika i zgrada. Ipak, Ajfelov toranj je bio u mraku samo pet minuta, iz bezbednosnih razloga, jer je u njemu bilo posetilaca.

U znak podrške akciji, kojoj su se na Trokaderu pridružili i pojedini ministri, učestvovalo je i više od 200 ljudi na rolerima.

Akciji su se pridružili i Marsej, Lion, Nant, Bordo, Monpelje, Sent Etjen, Grenobl i Strazbur, a procenjeno je da je ukupno učestvovalo oko osam miliona ljudi.

Aktivisti WWF su održali parti sa svećama u Bonu, a najviša zgrada u tom gradu - Dojč pošta, takođe je ostala u mraku.

Bez svetla je ostala i kraljevska palata i zgrada parlamenta u Madridu, Gugenhajm muzej u Bilbaou, kao i neke od najpoznatijih zgrada u Londonu, uključujući Big Ben.

Podršku akciji izrazili su i fudbalski klubovi Mančester Junajted, Totenhem Hotspur i Njukasl Junajted.

Tri glavne političke stranke u Britaniji takođe su podržale akciju “Svet za planetu”, a prema navodima WWF-a, pridobijena je bila i podrška premijera Gordona Brauna.

Svetlo je isključeno simbolično i u sedištu UN u Njujorku.

Svetski mediji preneli su kao zanimljivost da je akcija dovela Rumune u dilemu zbog ključne utakmice protiv Srbije u petom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Jedan rumunski dnevni list objavio je na naslovnoj strani: “Da li bi trebalo da gledamo meč ili da ugasimo svetla?” Utakmica je održana ipak prema planu u Konstanci, a Srbija je pobedila rezultatom 3:2.

Kina je prvi put učestvovala u akciji, isključujući svetla na pekinškom stadionu “Ptičje gnezdo” i drugim najpoznatijim prostorima prošlogodišnjih Olimpijskih igara.

Akcija “Sat za planetu” pre svega je simboličnog karaktera i, prema navodima rganizatora, nema jedinstvenog načina za merenje stvarne uštede energije.

Akcija je dobila i podršku globalnih korporacija (McDonald’s, Coca-Cola…), neprofitnih grupa, škola, naučnika i zvezda, uključujući oskarovku Kejt Blanšet (Cate Blanchett) i penzionisanog nadbiskupa Kejptauna Dezmonda Tututa.

Sajt akcije “Sat za našu planetu” je www.earthhour.org

(SEEcult.org)