Sceniranje nezavisne scene
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), najveća saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti koji deluju van javnih institucija, pokreće novu emisiju na internet Radiju Aparat, u kojoj će svakog petka predstavljati aktivnosti svojih članica, ali i drugih aktera scene, osvrćući se i na probleme kulturne politike na državnom i lokalnom nivou, situaciju u oblasti savremene kulturne i umetničke produkcije, kao i na mogućnosti saradnje civilnog i javnog sektora i mnoge dru
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), najveća saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti koji deluju van javnih institucija, pokreće novu emisiju na internet Radiju Aparat, u kojoj će svakog petka predstavljati aktivnosti svojih članica, ali i drugih aktera scene, osvrćući se i na probleme kulturne politike na državnom i lokalnom nivou, situaciju u oblasti savremene kulturne i umetničke produkcije, kao i na mogućnosti saradnje civilnog i javnog sektora i mnoge druge teme koje uglavnom nije moguće čuti u masovnim medijima.
Emisija “Sceniranje” trebalo bi da doprinese većoj vidljivosti nezavisne scene koja je u masovnim medijima uglavnom ignorisana, a čak i kada joj se obrati pažnja, izostaju dublji prikazi tema i razloga zbog kojih se realizuju mnogobrojni programi, kao i kritički osvrti na pitanja koja pokreću.
Predstavljajući aktivnosti NKSS u uvodnoj emisiji “Sceniranja”, u kojoj su bili i gosti i voditelji, Virdžinija Đeković (Tačka komunikacije), Iva Čukić (Ministarstvo prostora/Ulična galerija) i Luka Knežević-Strika i Jelena Mijić (Belgrade Raw/MultiMadeira/Ostavinska galerija), podsetili su 3. marta na neke od najvažnijih aktivnosti Asocijacije NKSS (festival Na sopstveni pogon, časopis Manek, dijaloška platforma Sređivanje dvorista, oživljavanje Magacina u Kraljevića Marka…), kao najveće saradničke platforme organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja već više od pet godina realizuje i razmenjuje programe u zemlji i inostranstvu, promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, radi na jačanju sopstvenih i kapaciteta svojih članica, doprinosi decentralizaciji kulture i uspostavljanju regionalne saradnje, te pokušava da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje utiču na oblast kulture, ali reaguje i na pojave na celokupnoj kulturnoj sceni, pružajući podršku i institucijama koje sve češće i same postaju ugrožene iz različitih razloga, kao što je aktuelan problem Doma kulture Studentski grad (DKSG) kojem preti gašenje.
“Nezavisna scena je deo ukupnog sistema kulture i podjednako je važna kao i javni sektor. Sama uloga nezavisnog sektora je da bude svojevrsni korektivni faktor, da stalno podseća i opominje zašto je važno da kao takva postoji, a s druge strane i da pronalazi neke nedostatke i mane na široj sceni na koje su donosioci odluka i kreatori kulturnih politika možda zaboravili ili propustili da uvide”, rekla je Virdžinija Đeković, dodajući da javni i civilni sektor u kulturi ne bi trebalo razvrštavati po važnosti, jer su na opštoj kulturnoj sceni ravnopravni partneri.
I javni i civilni sektor imaju i svoje nedostatke, ali je važno da su to “dva kompatibilna igrača koja zajedno čine da ukupna kulturna scena funkcioniše i bude vidljiva”, naglasila je Virdžinija Đeković, ističući važnost saradnje dva sektora, koju NKSS i pokušava da promoviše.
Jelena Mijić, Luka Knežević-Strika, Iva Čukić i Virdžinija Đeković
Iako deluju u znatno težim okolnostima nego kolege iz javnog sektora, predstavnici NKSS ne smatraju da su na margini, već da upravo daju ključan doprinos živosti ukupne kulturne scene, u situaciji kada su dva najveća muzeja u Beogradu već godinama zatvorena, kada je i opstanak Grafičkog kolektiva doveden u pitanje posle gotovo sedam decenija postojanja... Nezavisna scena, kako je istakla Iva Čukić, upravo iz situacije “sopstvenog pogona”, koji i metaforički i bukvalno oslikava njenu poziciju, pravi izuzetno kvalitetan program ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima širom Srbije, što je možda još i značajnije.
Institucije su sada, kako je primetio Luka Knežević-Strika, sve češće u situaciji da su im potrebne lekcije i iskustvo koje je nezavisna scena stekla u procesu odbrane prostora i prava na rad.
“Treba da prepoznamo to da jesmo partneri, da treba da učimo jedni od drugih, delimo resurse i da se tom saradnjom dobija dodatna moć”, rekao je Knežević-Strika, pozivajući slušaoce i na tribinu o obrazovanju i kulturi koju DSKG organizuje 4. marta kao vid odbrane od inicijative Ministarstva prosvete koja može da dovede do gašenja tog kulturnog cenrta.
Jedna od važnih uloga Asocijacije NKSS i jeste korektiva javnih politika, a u tom prostoru je, prema rečima Kneževića-Strike, bilo do sada i konkretnih efekata.
“Ima smisla učestvovati u dijalogu na svim nivoima – od ulice do papirnice”, rekao je Luka Knežević-Strika, koji je i aktivista pokreta Ne davimo Beograd.
Prema njegovim rečima, i na samoj nezavisnoj sceni se proteklih godina dogodila važna promena, koja predstavlja “rastući resurs”, jer sada postoji “čitava plejada ljudi koji su i dalje mladi, puni energije, ali i već iskusni u procesima za odbranu javnog interesa”, a to je nešto što nije postojalo pre 5-10 godina.
“To je resurs koji je važan ne samo u njihovim biografijama, već i za širu javnost koja sve više prati te aktivnosti. Ljudi su već nekako naviknuti da je moguće ostvariti promene, i to čini cero proces još više mogućim. To je jedna spirala koja će se dalje razvijati”, rekao je Knežević-Strika, koji je detaljno predstavio i način funkcionisanja i kapacitet prostora u Magacinu u Kraljevića Marka, koji od početka 2015. godine koordiniše NKSS po modelu otvorenog kalendara.
Iako je Magacin još 2007. godine namenjen nezavisnoj sceni, njegov status je i dalje pravno neregulisan, pa je i dijalog NKSS sa gradskim vlastima još u toku, ali je sve jača i spremnost za odbranu tog kulturnog centra u slučaju potrebe, koja je već dva puta i manifestovana.
Osim Magacina u Kraljevića Marka 4, koji obuhvata centralni prostor za izložbe, performanse i druge programe, te plesnu salu, posebno dragocenu za nezavisnu plesnu scenu, u sklopu Magacina je i podrumski prostor u kojem je moguće naučiti razne veštine rada sa alatom na radionicama Karkatag kolektiva. Takođe, Magacin obuhvata i novootvorenu Ostavinsku galeriju u Kraljevića Marka 8 koja pokušava da promišlja šta je to galerija, šta može i treba da bude danas. Otvorena je za sve zainteresovane, i to ne samo za izlaganje, već i za učestvovanje u njenom daljem razvoju.
Dva pokušaja izbacivanja organizacija iz Magacina u Kraljevića Marka (krajem 2014. i krajem 2016. godine) samo su ohrabrila aktere nezaisne scene da ne pristanu na pretnje i da još snažnije zahtevaju od gradskih vlasti da prepoznaju neophodnost saradnje institucija i nezavisne scene, naveli su predstavnici NKSS.
“Same organizacije i pojedinci su se ohrabrili i sve više se osećaju kao da su na svom terenu. Iako je ta borba još u toku, sada je na neki način došlo do toga da će Grad biti stavljen pred svršen čin i da će zapravo, na svoju korist, prepoznati Magacin kao kulturni centar koji ne traži ništa - ni budžet, ni radna mesta, već samo prostor i pravni okvir koji će omogućiti organizacijama da ga i dalje oplemenjuju i ulažu u njega svoje kapacitete”, rekao je Luka Knežević-Strika.
Akcija “Sačuvajmo Magacin – kulturni centar dostupan svima”, decembar 2016.
Kao jedan od srodnih prostora u Beogradu, pomenuta je Kvaka 22, koja će biti i tema jedne od narednih emisija “Sceniranje”, a otvorena je u godinama nekorišćenom i zapuštenom prostoru, koji je sada zapravo dobio dodatnu vrednost, jer više ne propada.
Vrednost oživljavanja napuštenih prostora prepoznaje i lokalna zajednica, mada to zavisi i od ekipe koja se time bavi, rekla je Iva Čukić, arhitekta, koja je učestvovala svojevremeno i u otvaranju Inex filma.
“Morate da kontaktirate zajednicu, predstavite se što bolje da ne bi stekli neke predrasude, posebno kada se upada u neki prostor. Onda se slika polako gradi – programom, preko zajedničkih obroka, kroz momente čišćenja… Te aktivnosti mogu da uvuku ljude u proces pravljenja nekog mesta i onda nije svejedno kada dođe neko da vas izbaci napolje”, rekla je Iva Čukić, dodajući da sličnih prostora ima i u drugim gradovima u Srbiji, poput Novog Sada, Valjeva, Šapca i Smedereva, a suočavaju sa sa sličnim problemima sa lokalnim vlastima.
“Problem je što ne postoji politička volja. “Kod nas se svaki takav pokušaj osujeti. Ne znam da li je u pitanju inat, strah od nečeg što ne znate šta je, ili ih boli uvo – nemaju nikakav interes da tako nešto podrže”, rekla je Iva Čukić, navodeći Hrvatsku kao pozitivan primer koji pokazuje da javni prostor može na različite načine da se ustupi za potrebe kulture i realizovanje programa od značaja za širu zajednicu.
Predstavnici NKSS iskoristili su uvodno “Sceniranje” i za samokritiku, između ostalog i u odnosu na svoju publiku, kojoj ne poklanjaju uvek dovoljno pažnje, pre svega zbog preopterećenosti problemima produkcije i hroničnog nedostatka resursa. Publika nezavisne kulturne scene, kako su naveli, raznovrsna je i agilna - koliko su to i same organizacije, a odlikuje je i to što se i sama razvija uporedo sa razvojem aktera na sceni, koji nemaju ni mogućnost da zapadnu u bilo kakav automatizam upravo zbog promenljivih okolnosti u kojima deluju.
Pozitivan trend koji je uočljiv posebno u multifunkcionalnim prostorima, kakav je Magacin, jeste i to što se publika međusobno povezuje.
“Što su događaji alternativniji, to je i njihova publika prirodno manja, ali ljudi ostaju i na sledećem događaju, pa tako publika sa nekog performansa pogleda i izložbu koja je potpuno drugog senzibiliteta. Deljenje publika, koje su verne i male, a opet stabilne, nešto je što nedostaje, a sada se i to dešava”, rekao je Luka Knežević-Strika.
O tim i mnogim drugim specifičnostima nezavisne kulturne scene, a posebno o onim događajima, inicijativama i idejama za koje nema prostora u masovnim medijima, predstavnici NKSS i drugi gosti govoriće u narednim emisijama “Sceniranja” koje će, kako je istakla Jelena Mijić, biti još jedan kanal komunikacije nezavisne scene sa najširom javmošću.
Prema njenim rečima, nije ideja da se “Sceniranje” bavi samo time šta koja organizacija iz Asocijacije NKSS trenutno radi, već će te aktivnosti biti samo povod za razgovor o različitim temama koje su značajne za nezavisnu i kulturnu i umetničku scenu uopšte.
Emisija “Sceniranje” biće emitovana svakog petka od 15 do 16 sati na Radio Aparatu, a vodiće je predstavnici NKSS koji će se smenjivati u tom svojevrsnom radijskom eksperimentu. Koncept emisije podrazumeva kraće preglede proteklih i najavu budućih događaja, razgovore sa dva gosta, kao i muzički izbor urednika koji ne mora biti direktno vezan za oblast muzike, već će dolaziti i iz drugih područja stvaralaštva.
(SEEcult.org)
