SF - Povratak u bioskop

Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 11. do 17. aprila u svom muzeju u Kosovskoj izbor najpoznatijih naučno-fantastičih filmova, među kojima su neki od kultnih dela SF žanra, kao što su “Galaktika – svemirska krstarica”, “Zvezdani ratovi”, “ET – vanzemaljac”, “Solaris”, “Istrebljivač”, “Osmi putnik”, “Terminator”, “Metropolis”…

SF festival “Povratak u bioskop”, koji nudi ukupno 22 filma, prati izložba filmskih plakata, uz predavanja i promocije knjiga, a Kinoteka ga organizuje sa Beokonom, pozivajući gledaoce da se pdosete vremena kada je bioskop predstavljao pravi hram i svetilište.

Festival svečano počinje filmom “Zvezdani ratovi – nova nada” (1977) Džordža Lukasa (George Lucas) s Harisonom Fordom (Harrison Ford), a slede “Galaktika – svemirska krstarica” (1978) Ričarda Kola (Richard A. Colla) i “Drumski ratnik” (1981) Džordža Milera (George Miller). Za 12. april najavljeni su “E.T. vanzemaljac” (1982) Stivena Spilberga (Steven Spielberg), “Supermen” (1980) Ričarda Lestera (Richard Lester) s Kristoferom Rivom (Christopher Reeve), “Klanica pet” (1972) Džordža Roj Hila (George Roy Hill) i “Solaris” (1972) Andreja Tarkovskog (Andrei Tarkovsky), uz predavanje Gorana Skrobonje o Kurtu Vonegatu.

Žarko Milićević i Miloš Cvetković održaće 13. aprila predavanje o Filipu K. Diku, nakon projekcija filmova “Kral” (1983) Pitera Jejtsa (Peter Yates), “Stari divlji zapad” (1973) Majkla Krajtona (Michael Crichton) i “Totalni opoziv” (1990) Pola Verhovena (Paul Verhoeven), a uoči “Istrebljivača” (Blade Runner, 1982) Ridlija Skota (Ridley Scott).

          Metropolis, Fric Lang, 1927.

Za 14. april najavljeni su “Aleja prokletstva” (1977) Džeka Smajta (Jack Smight), “Stvor” (1982) Džona Karpentera (John Carpenter), kao i “Osmi putnik” (1979) Ridlija Skota, uoči promocije knjige “Zavodnik” Dejana Ognjanovića.

Publika će 15. aprila videti sovjetski film “Aelita” (1924) Jakova Protazanova (Jakov Protazanov) i kultni “Metropolis” (1927) Frica Langa (Fritz Lang), te “Posetilac muzeja” (1989) Konstantina Lopušanskog, a dan kasnije i “Let u budućnost” (1960) Džordža Pala (George), “Povratak u budućnost” (1985) Roberta Zemekisa (Zemeckis) i “Terminator” (1984) Džejmsa Kamerona, uoči kojeg će biti predstavljena knjiga “Zeleni mačor” Aleksandra Perića.

Za završnicu su odabrani “Zabranjena planeta” (1956) Freda M. Vilkoksa (Fred M. Wilcox), “Gorštak” (1986) Rasela Malkehija (Russell Mulcahy), sa Kristoferom Lamberom (Christopher Lambert) i Šonom Konerijem (Sean Connery), te “Zvezdane staze: Kanova osveta” (1982) Nikolasa Mejera (Nicholas Meyer), uoči kojeg će Žarko Milićević govoriti o Rodžeru Zelazniju.

        Zvezdane staze

SF festival skreće pažnju na problem bioskopa, kojih je danas sve manje, a događa se i da prikazuju filmove bukvalno za jednog gledaoca u sali.

“Osećate se u tom trenutku kao Vinsent Prajs u ‘Poslednjem čoveku na zemlji’ (1964) ili pak kao Čarlton Heston u filmu ‘Poslednji čovek’ (1971)”, naveo je Nenad Bekvalac u pratećem tekstu, dodajući da tako scene iz distopijskih i postapokaliptičnih filmova, gde je sve pusto i junak filma često nabasa na neku ruiniranu bioskopsku salu, postaju realnost.

“Devedesetih godina, kada su polako počeli da propadaju bioskopi u Srbiji i zbog sankcija nije bilo otkupljivanja filmova, publika je izgubila naviku da ide u bioskop, a mlade generacije, koje su dolazile nije imao ko da vodi kao nas nekada babe i dede, roditelji, starija braća i sestre. Ima onih koji nikada nisu izgubili nadu pa su trpeli hladnoću zimi kada je na projekciju filma trebalo poneti i koje ćebe, da bi se izbeglo pretvaranje u santu leda. Tada si često kao suseda na stolici do imao nekog ogromnog glodara, u tim trenucima je bilo najbolje zamišljati da si kao Don Džonson koji sa svojim kučetom (a ne štakorom koji bulji u tebe) gledaš film na platnu u urušenom svetu filma ‘Dečak i njegov pas’ (1975). Današnja publika nema ni manire ponašanja, neke stvari su ostale iste - umesto gaženja po ljuspama semenki i pečenog kikirikija, sada sedate na kokice, umak od naćosa i prolivenu koka-kolu. Publika uglavnom priča dok ne prođe 15 minuta filma i ne počne nešto da se dešava. Nije dovoljno što nema više zvuka projektora koji okreće traku, jer je sve prešlo na digitalno, nego ta nepristojnost dodatno urušava onaj stari svet u kome je bioskopska sala predstavljala svetilište. Kometari su uvek dobrodošli, ali žamor ljudi koji pričaju nevezano za film je poražavajući. Nedostaju oni trenuci kada izađeš sa projekcije ‘Zvezdanih ratova’ (1977) i mometalno sa društvom imitiraš zvuke svetlosne sablje i odmah krećeš u duel, svađaš se ko će biti Dart Vejder, a ko Luk Sakajvoker, a da ne spominjem maštanja koja će od drugarica poneti titulu princeze Leje. Čak fale i oni Romi koji se tuku ispred, posle svakog kung-fu filma”, naveo je rezignirano Bekvalac, prisećajući se i da je nekada svoj deci najlepša žena na svetu bila nacrtana Tarna iz filma “Hevi metal” (1981), a da su prve noćne more dolazile nakon gledanja Karpenterovog “Stvora” (1982).

Katalozi sa pregledom filmova, koji su bili u distribuciji i prikazivani po festivalima u bivšoj Jugoslaviji, polako su se stanjivali. Tokom 70-ih i 80-ih njihova debljina je dokazivala da je repertoar bio i više nego zadovoljavajući. Za ljubitelje SF-a, koji su u to vreme odrastali uz knjige, stripove, časopise i filmove, svet je izgledao totalno drugačije.

“Vreme u kome se danas nalazimo je bila ta budućnost koju su razni autori tada zamišljali. A sada kada je došla, mnoge stvari nisu onakave kave su trebale da budu. Pisaca nikada više, ali se vrlo malo prevode kod nas. Časopisi kao ‘Sirius’ više ne postoje, a ‘Emitor’ izlazi jednom u sto godina. Većinu informacija o SF-u smo jedva čekali da saznamo od Zorana Živkovića i njegove emisije na RTS-u”, konstatovao je Bekvalac, dodajući da jeste i nekada bilo loših filmova, ali je bilo i neuporedivo više dobrih.

Danas je pak, zahvaljujući elektronskim medijima i internetu, sve dostupno na jedan klik i vrlo brzo je moguće pogledati neki od SF klasika u udobnosti svoje kuće, ili skinuti bilo koji roman, priču ili strip i gledati na kućnom računaru, laptopu ili tabletu. Ipak, kako je istakao, ne sme zaboraviti onaj osećaj papira u ruke i okrećeš stranice. Isto važi za bioskop - to ne može ništa zameniti, to što se oseća kada se gleda film na velikom platnu okružen ljudima.

Prema oceni Bekvalca, nedavna projekcija “Stalkera” (1979) u Muzeju Kinoteke, u prisustvu oko 160 ljudi, vraća nadu da klasičnom bioskopu možda nije još odzvonilo.

“Danas kada su u svim bioskopima samo digitalne projekcije a 35-milimetarski projektori skupljaju prašinu i drže ih samo za svaki slučaj, sala u Kosovskoj je jedina u kojoj se može pogledati film sa trake. Na veliku žalost ni to neće trajati večno, filmska traka u idealnim uslovima će nadživeti bilo koji hard disk, DVD ili Blu-rej, ona će verovatno moći da se pusti i za hiljadu godina kako stručnjaci kažu, samo što neće imati na čemu da se pusti… Isto tako sa modernizacijom idu neželjene nuspojave i neminovne promene. Baca se sve veći akcenat na vizuelni doživljaj, priča pada u drugi plan. Zbog sve većeg broja filmova u 3D-u menja se način kadriranja, a samim tim i režiranje. Uskoro neće biti potrebe ni za glumcima…”, naveo je Bekvalac, ističući da SF festival u Muzeju Kinoteke treba da podseti na ta lepa vremena i da omogući onima koji su propustili da vide kako je to nekada izgledalo.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)