Skoplje 2014 raste uprkos krizi

U vreme budžetskih rezova i stezanja finansijskog kaiša, makedonska vlada ostaje zatvorena po pitanju izvora finansiranja velikog preuređenja Skoplja.

Piše: Siniša Jakov Marušić

Plan Makedonije da smanji državni budžet za pet procenata u 2012. neće zaustaviti radove na velikom preuređenju prestonice poznatom kao „Skoplje 2014“, jasno su stavile do znanja makedonske vlasti.

Ministar finansija Zoran Stavreski nedavno je objasnio da smanjenje budžeta od 120 miliona evra neće uticati na izgradnju, iako će možda njena „dinamika“ biti „promenjena“.

Ipak, Ministarstvo finansija nije želelo da otkrije detalje o finansiranju projekta, niti načina na koji će novac za to biti prikupljen u vreme surove krize širom Evrope, koja se odražava i na domaću privredu.

Ekonomisti sumnjaju u to da je novac poreskih obveznika dovoljan za nastavak projekta i neki veruju da vlada troši nedavne pozajmice odobrene od inostranih banaka i finansijskih institucija, kako bi finansirala novi izgled grada.

„Bez obzira kako finansira [projekat], na duže staze teret otplate će pasti na poreske obveznike“, kaže Abdulmenaf Bexheti, profesor ekonomije na Univerzitetu Jugoistočne Evrope u Tetovu.

On je rekao za Balkan Insajt da na kraći rok vlada može da finansira projekat uzimajući nove pozajmice ili čak prodajući državne obveznice. „Ali nakon dve ili tri godine, poreski obveznici moraće da vrate dug, a kako je Skoplje u izgradnji već nekoliko godina, računi će uskoro početi da pristižu“, rekao je Bexheti.

Novac za projekat koji je vlada desnog centra Nikole Gruevskog započela 2010. trebalo bi da dolazi direktno iz državnog budžeta, od sume izdvojene za kapitalne investicije koja ove godine iznosi oko 350 miliona evra.

Ovaj novac se zatim raspoređuje uglavnom kroz tri institucije: Ministarstvo kulture, vladinu službu za opšte i zajedničke poslove, i skopsku opštinu Centar, na čijoj teritoriji se preuređenje odvija.

Grad Skoplje je takođe dobio značajno manja sredstva u okviru projekta.

Portparolka Ministarstva finansija Ivana Bilbilovska rekla je za da su „sve isplate u vezi sa projektom Skoplje 2014 izvršene na vreme i u skladu sa dogovorom koji je sklopljen sa izvođačima“.

Međutim, Ministarstvo nije objasnilo kako uspeva da priušti izdavanje tolikog novca u vreme krize i odbilo je da razjasni da li je deo tog novca pristigao od nedavnih pozajmica.

U vreme opadanja izvoza i proizvodnje izazvanim uglavnom krizom u Evropi i sa predviđenim ekonomskim rastom od samo jedan odsto za 2012, država je u jednoj godini uzela ili se složila da uzme 700 miliona evra novih kredita od stranih banaka i finasijskih institucija.

Svetska banka je u maju ove godine ponudila Makedoniji 100 miliona dolara (oko 75 miliona evra)  da izvrši poreske reforme i reši probleme u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj pomoći. Ranije tog meseca država je takođe uzela kredit od 250 miliona evra od Dojče banke da bi pokrila manjak u budžetu.

U novembru 2011. Makedonija je pozajmila 130 miliona evra od Dojče i Siti banke uz pomoć garancije Svetske banke,  a prošlog marta povukla je 220 miliona evra od kreditne linije predostrožnosti Međunarodnog monetarnog fonda.

“Nedavni zajmovi odražavaju logiku vlade da je potrebno potrošiti mnogo više kako bi se povećao rast BDP-a u vreme krize”, kaže profesor ekonomije na Univerzitetu u Skoplju Vančo Uzunov.

Kao i Bexheti, Uzunov sumnja da je deo pozajmljenog novca namenjen za Skoplje 2014. i da će teži deo nastupiti za nekoliko godina, kada će doći red na otplatu dugova, a država će morati da poveća poreze ili da dodatno smanji javnu potrošnju.

„Postoje metodi (za vraćanje novca), ali će oni možda biti bolni“, procenio je Uzunov.

Projekat Skoplje 2014, koji inspiraciju nalazi u arhitektonskim stilovima klasične antike, predviđa izgradnju oko 20 zgrada, uključujući muzeje, pozorišta, koncertne sale, hotele i zgrade administracije.

Više od 40 bronzanih i mermernih statua, uključujući trijumfalni luk i obelisk, biće takođe podignuto da ukrasi grad.

Dok vlada staje u odbranu projekta - kao preko potrebnog preuređenja za grad otrcanog izgleda, opozicione partije su kritikovale njegovu cenu. Opozicija kaže da u vreme ekonomske nesigurnosti izgradnja skulptura i klasičnih fasada ne može da se smatra korisnom investicijom.

Suočene sa nedostatkom zvaničnih podataka o ceni projekta, opozicione stranke su izračunale da preuređenje može da košta i do 500 miliona evra.

Dostupni, ali ne i kompletni, podaci Biroa za javne nabavke pokazuju da su samo četiri zgrade kojima upravlja Ministarstvo kulture do sada koštale 55 miliona evra. Najskuplje je bilo Narodno pozorište.

Početni ugovor iz 2009. sa firmom Beton Štip bio je vredan svega 4,5 miliona evra.

Ali, u poslednjih nekoliko godina Ministarstvo je potpisalo sedam dodatnih ugovora sa kompanijama koje se bave iluminacijom, stolarijom, scenskom opremom, izradom skulptura i drugim poslovima. Ti ugovori su podigli sumu na 30 miliona evra.

„Ovi dodatni ugovori ponavljaju se kod gotovo svake građevine – ne računajući to da vlada govori samo o ‘kapitalnim investicijama’, ne izdvajajući koliko od toga odlazi na Skopje 2014“, kaže Bexheti.

Neki eksperti kažu da vlada ima drugačiji metod da održi gradnju uprkos finansijskim problemima.

U julu 2010. parlament je usvojio promene u Zakonu o javnim nabavkama dopuštajući da državne institucije odlože plaćanje kompanijama od kojih su naručile posao.

Odredba glasi da u slučaju smanjenja budžeta, njegovi korisnici mogu da izmene dinamiku realizacije i plaćanja poručenog posla, dopunjujući jednogodišnje ugovore potpisivanjem aneksa koji mogu da produže rokove za jednu ili više godina“.

Promena ukazuje na to da firme o kojima je reč, kao i vlada, moraju da se saglase sa takvim aneksima.

„Ljudi zamišljaju da bi većina firmi prihvatila odloženo plaćanje od države u situaciji u kojoj nemaju alternativu i suočene su sa manjom potražnjom u privatnom sektoru“, objašnjava Bexheti.

Jedan od viših menadžera u velikoj građevinskoj kompaniji angažovan na projektu rekao je za Balkan Insajt da su firme zahvalne za porudžbine u okviru projekta Skoplje 2014.

„Dobro je što je država uskočila sa projektima odmah na početku krize koja je smanjila potražnju za našim radom u inostranstvu“, rekao je on.

„Mi imamo neplaćenih računa od strane države koji se mere milionima (evra)“, dodao je, uveren da će novac u nekom trenutku stići.

„U ovo vreme krize bolje je očekivati isplatu kasnije nego nikad“, nastavio je isti izvor.

Čini se da nema sumnje da kompanije žele da ostvare veliki profit od Skoplja 2014.

Za razliku od drugih segmenata ekonomije, statistika pokazuje da su velike građevinske kompanije koje rade na projektu, uključujući Granit, Beton Skopje i Beton Štip, ostvarile značajan profit u prošloj godini.

U prvoj četvrtini 2011. firma Beton Skopje je povećala profit za 250 procenata, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je Beton Štip zabeležila neverovatan rast od 1.700 procenata u 2010.

„Ipak, ovo nije stvarni indikator o tome koliko su kompanije novca inkasirale, jer ta cifra uključuje svaku fakturu, bez obzira da li je plaćena ili nije“, upozorava Bexheti.

U međuvremenu, tačna suma koju država duguje kompanijama je bila predmet burnih diskusija u proteklih par godina.

Opozicione socijalne demokrate ostaju pri stavu da vlada duguje velike sume kompanijama, ugrožavajući njihovu likvidnost. Neke od kompanija su to potvrdile, ali nezvanično.

Vlada, s druge strane, ostaje tajnovita po pitanju cifara, ali insistira da je sve pod kontrolom.

*Foto: Siniša Jakov Marušić

Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.