Sloboda izražavanja između zaštite i kontrole

Zvaničnici Srbije, Saveta Evrope i Evropske unije poručili su 7. novembra u Beogradu, na otvaranju medjunarodne konferencije o medijima u digitalnom dobu, da bez slobode izražavanja nema istinske demokratije, ali su ukazali i na “tamnu stranu” tehnološkog razvoja, koja pogoduje i razvoju diktatura, i širenju govora mržnje i ekstremizma. Zbog toga je, kako je ocenjeno, neophodno pronaći novu ravnotežu izmedju zaštite slobode izražavanja i odgovornosti za objavljeno.

Otvarajući ministarsku konferenciju “Sloboda izražavanja i demokratija u digitalnoj eri - mogućnosti, prava, odgovornosti”, koju su organizovali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Savet Evrope, srpski premijer Ivica Dačić rekao je da je internet izbrisao sve granice, uključujući i one izmedju privatnog i javnog, pa je sada svaki pojedinac zapravo medij.

Regulatorni okvir koji je važio za tradicionalne medije, kako je rekao Dačić, očigledno ne može da se primeni i na onlajn medije, pa u tom smislu i Evropa još traga za pravim rešenjem. I Srbija se, kako je rekao, trudi i da isprati i da predvidi promene u medijskoj sferi - regulacijom bez ugrožavanja slobode izražavanja.

“Opredeljenje Vlade Srbije je da obezbedi potpunu slobodu medija, uz zaštitu prava gradjana i sankcionisanje eventualnih zloupotreba”, rekao je Dačić, ističući da je interes Srbije da mediji budu profesionalni, a da novinari, za koje je rekao da teško žive, slabo su plaćeni i rastrzani različitim političkim pritiscima, dobiju punu zaštitu i obavljaju svoj posao bez straha za budućnost.

Dačić je rekao i da se radi na rasvetljavanju ubistva novinara i izrazio očekivanje da će se odgovorni naći pred licem pravde.

Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland, koji je istakao značaj komunikacije medju ljudima podsećanjem i na reči nobelovca Ive Andrića, istakao je da bez slobode izaražavanja nema demokratije.

Digitalna era, kako je dodao Jagland, donela je nove načine učešća gradjana u javnosti, nove mogućnosti moći, uticanja na sopstveni život..

Podsećajući na primere upotrebe društvenih medija u Tunisu, Egiptu i nedavno u Turskoj, Jagland je rekao da je tehnološki razvoj doneo nove mogućnosti i za profesionalne novinare, posebno u zemljama koje nisu slobodne.

Istovremeno, izrazio je zabrinutost i za novinare i za blogere, podsećajući na nedavno ubistvo dvoje francuskih novinara u Maliju.

“Moramo biti svesni i tamne strane digitalne revolucije. Ona takodje pomaže diktatorima da vrše represiju nad disidentima, ali i raznim ekstremistima”, rekao je Jagland, dodajući da sloboda izražavanja mora ipak imati neke granice, jer je govor mržnje neprihvatljiv.

Posebno ukazujući na potrebu zaštite privatnosti u digitalnoj eri, Jagland je rekao da je zabrinut zbog obaveštajnog praćenja tokova komunikacije u ime zaštite nacionalne bezbednosti, jer se time ugrožava i demokratija.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Davenport takodje je istakao snagu medija, ali i veliku odgovornost, ocenjujući da je digitalno doba donelo i velike promene i nove izazove - i mogućnosti, i pretnje.

Osvrćući se na stanje u Srbiji, Davenport je istakao značaj Medijske strategije i očekivanog usvajanja novih zakona o javnom servisu i elektronskim medijima, a posebno je pozdravio rad komisije za rasvetljavanje ubistava novinara i izrazio očekivanje da će uskoro biti rezultata.

Srbija bi, kako je istakao, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU, trebalo da primeni najviše demokratske standarde i osigura slobodu medija i transparentnost njihovog vlasništva.

Predsedavajući konferencije, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, rekao je da se današnja medijska sfera može opisati ili kao “digitalni humanizam i renesansa” ili kao “digitalna anarhija”.

Tasovac je izrazio očekivanje da će rasprava dvodnevne konferencije u hotelu “Metropol” otvoriti mnoga pitanja, ali i dati odgovore.

Panel razgovori fokusirani su na ulogu  medijskih standarda u demokratskim pluralističkim društvima u digitalnom dobu, fenomen uznemiravanja, lišavanja slobode i ubistava novinara i načina na koji se nose aktuelnim pretnjama novinarstvu. Biće reči i o podsticajima na nasilje i mržnju, naročito na društvenim mrežama, koji su zajednički problem u svim delovima Evrope.

Konferencija se bavi i razvojem internet standarda i praktičnih mera protiv tih pojava, a tema je i način na koji evropska saradnja može unaprediti pluralizam, raznovrsnost i kvalitet u ekosistemu novih medija.

Biće reči i o uticaju konvergencije tehnologija na regulativu, kao i o mogućnostima da javni medijski servisi preuzmu ulogu pokretačke snage inovacija i kreativnosti u digitalnom okruženju.

Kako medijski konglomerati utiču na proces formiranja javnog mnjenja i kako putem medija civilnog društva promovisati integraciju i aktivno učešće u civilnom društvu u digitalnoj eri - takođe su teme konferencije, koja će se baviti i samoregulacijom medija, medijskom koncentracijom i zaštitom transparentnosti medijskog vlasništva, kao i načinom promovisanja etičkog novinarstva u onlajn novinarstvu.

(SEEcult.org)