Sloboda medija u bedi
Svetski dan slobode medija obeležen je 3. maja u Srbiji upozorenjem novinarskih udruženja da mediji nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju, uz ponovljene pozive vlastima da omoguće slobodan rad novinarima bez pritisaka i cenzure, kao i da rasvetle ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat medija "Nezavisnost" zatražili su od vlasnika medija da “poboljšaju ponižavajuće radne i životne uslove zaposlenih u medijskim kućama", a od državnih organa očekuju da novinarima “obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure”.
Navodeći da finansijski i politički centri moći koriste medije u Srbiji kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima, NUNS i “Nezavisnost” su naveli i da o stanju medijskih sloboda u Srbiji najbolje govori “sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca”.
“Stotine naših kolega je ostalo bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, zarade su smanjene ili se neredovno isplaćuju", naveo je NUNS, podsećajući da “ni nakon 20 godina nisu otkrivene ubice novinarke Dade Vujasinović, da se ni posle 15 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen Slavko Ćuruvija i da već 13 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića”.
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je sloboda medija u Srbiji ugrožena zbog nikad teže ekonomske situacije i da napredak Srbije na svetskim rang listama političkih i medijskih sloboda (Fridom haus i Reporteri bez granica) maskira materijalnu bedu novinara, koji su pali na dno lestvice po zaradama, iako spadaju u zaposlene sa najvišim prosekom obrazovanja.
“Nema slobodnog novinarstva u uslovima bede, korupcije i straha”, poručio je UNS u proglasu.
Navodeći da su novinari i medijski radnici, pritisnuti nemaštinom, u strahu od gubitka posla ili honorarnog statusa u kome ih vlasnici medija drže godinama, podložni cenzuri i samocenzuri, UNS je naveo podatke istraživanja iz marta ove godine prema kojem je 35 odsto članova tog udruženja odgovorilo da je povremeno izloženo cenzuri, a 44 procenta samocenzuri. U velikoj meri cenzuri je izloženo 7 odsto kolega, a autocenzuri čak 28 procenata.
UNS je zatražio sprovođenje Medijske strategije i donošenje novih medijskih zakona, ali je upozorio i da se ne sme ponoviti divlja privatizacija medija iz prošle decenije koja je “izazvala pravi pomor medija u Srbiji i obespravila novinare u pogledu slobode izražavanja, kao i radnih i ekonomskih prava i sloboda”.
Zahtevi UNS-a stoga su: povlačenje države iz vlasništva u medijima uz zakonske garancije da će novac poreskih obveznika kojim država sada finansira javna informativna preduzeća biti i dalje dostupan medijima kroz nezavisno projektno finansiranje (najmanje u visini dva odsto budžeta lokalnih samouprava), izmene Zakona o privatizaciji kojima bi se omogućilo da 50 odsto kapitala lokalnih i regionalnih medija država pokloni zaposlenima, uz njihovo pravo prvenstva kupovine ostalog kapitala po knjigovodstvenoj vrednosti (u nacionalnim medijima da zaposleni dobiju bez naknade 25 odsto državnog kapitala), da Vlada Srbije na dnevni red konačno stavi izveštaj Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije o stanju u srpskim medijima, odnosno o mehanizmu uticaja kontrolora tržišta reklama na uređivački sadržaj medija i da dokaže da neće jednostavno preuzeti poluge uticaja na medije od prethodne vlasti, da pravosuđe ujednači sudsku praksu kako se više ne bi dešavalo da sudovi drastično kažnjavaju medije zbog objavljivanja tačnih informacija, te da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine “najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije”.
Tradicionalnoj akciji “Pet minuta gromoglasne tišine” simbolično su se odazvali ovoga puta u pet do 12 prekidom programa samo B92 i Studio B.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport poručio je da su nezavisni mediji jedan od ključnih činilaca demokratije i da su pokušaji da se sloboda medija ograniči neprihvatljivi. "Nezavisni mediji su jedan od ključnih činilaca demokratije i temelj društvenog dijaloga", napisao je Devenport na Tviteru.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, čestitajući novinarima Dan slobode medija, izjavio da vlast ima obavezu da javnosti pruža mnogo više informacija na najpogodniji način i naglasio da proklamovani principi javnosti njenog rada ne smeju ostajati na nivou "papirnih" proklamacija.
Veliku i nespornu obavezu države mora da predstavlja i obezbeđenje lične bezbednosti novinara, poručio je Šabić.
Prema izveštaju Fridom haus, Srbija je bila na 74. mestu po slobodi medija u 20143. godini, u kojoj je sloboda medija, inače, bila na najnižem nivou u protekloj deceniji.
Međunarodna organizacija Reporteri bez granica objavila je prvi put ove godine listu “100 heroja informisanja”, na kojoj su i novinarka B92 Brankica Stanković iz Srbije, slobodni novinar Blaž Zgaga iz Ljubljane, te crnogorska novinarka Milka Tadić Mijović, urednica “Monitora”.
Generalni sekretar UN Ban Kimun poručio je da je sloboda medija jedno od osnovnih ljudskih prava koje je ključno za opstanak demokratije.
“Sloboda izražavanja, nezavisni mediji i opšti pristup znanju učvrstiće naše napore za postizanjem trajnih rezultata za ljude i planetu", naveo Je Ban Kimun, upozorivši da su novinari progonjeni, hapšeni i da ih ubijaju, jer govore ili pišu o "neprijatnim istinama".
"Takvo postupanje prema novinarima je nedopustivo u svetu koji više nego ikada zavisi od globalnih informativnih medija i novinara koji u njima rade", rekao je Ban Kimun i pozvao sve vlade, društva i pojedince da aktivno brane to slobodu medija kao temeljno ljudsko pravo.
I Evropska federacija novinara (EFJ) pozvala je evropske političare i vlade zemalja u Evropi da ulože veće napore za garantovanje slobode medija i unapređenje medijskog pluralizma, kao i da se suprotstave zabrinjavajućim trendovima erozije medijskih sloboda u Evropi.
Predstavnica za slobodu medija OEBS-a Dunja Mijatović odala je, povodom Međunarodnog dana slobode medija, poštu novinarima širom sveta i podvukla njihovu značajnu ulogu u razvoju demokratije.
"Međunarodni dan slobode medija služi nam da se prisetimo važnosti slobode medija i osnovne uloge koje oni igraju u civilnom društvu", naglasila je ona i konstatovala da novinari širom sveta koji rade u sve težim uslovima, a posebnu zabrinutost izrazila je zbog situacije u Ukrajini.
"Kriza u Ukrajini i drugim konfliktnim zonama zadaje nam brigu zbog bezbednosti novinara i neophodno je da se napadi, zastrašivanje, hapšenja i zatvaranja pripadnika medija obustave", poručila je predstavnica OEBS-a i pozvala međunarodne organizacije da zajedno vrše pritisak na vlade kako bi se osigurala bezbednost novinara.
(SEEcult.org)
