Sloboda pod prismotrom

Umetnik i arhitekta Joar Nango iz Norveške sa kolegom Hovardom Arnhofom postavio je 23. maja ispod tramvajskog mosta na Savskom šetalištu privremenu skulpturu u čast izbeglica koje su se u Beogradu okupljale tokom protekle zime. Nesvakidašnji događaj Longhouse Session održan je pod budnim okom policije i obezbeđenja “Beograda na vodi”, uz učešće lokalne ekipe umetnika i aktivista.

Nango i Arnhof izveli su Longhouse Session na putu od Atine ka Kaselu, kao učesnici izložbe Dokumenta 14.

Tokom samog dešavanja, u saradnji sa lokalnom ekipom, na licu mesta je pripremana hrana, a posetioci su bili pozvani na zajedničku večeru u znak sećanja na nedavno nasilno srušene zgrade, poznate kao Longhouse - mesto na kojem se moglo sresti sa izbeglicama koje su tamo živele i uključiti se u svakodnevne aktivnosti.

Pri samom dolasku umetnika i grupe za pripremu događaja, gotovo je odmah postalo jasno da taj prostor više nije dostupan građanima za slobodno korišćenje. Obezbeđenje “Beograda na vodi” u prvih nekoliko sati, prema navodima učesnika, nije dozvolilo umetniku da iznese delove svoje skulpture u prostor ispod mosta. Na primedbu organizatora da je događaj odobrila policija, radnici obezbeđenja i nadležni iz “Beograda na vodi” su tvrdili da je u pitanju privatni prostor i da je neophodno dobiti njihovu dozvolu. Rečeno je i da su betonska površina platoa ispod mosta i plastična podloga stepenica, kao i ograda, napravljeni od skupog i osetljivog materijala i da bi mogli da se oštete prilikom korišćenja prostora.

Pripadnici policije, koji su bili nešto kasnije na licu mesta, tvrdili su nasuprot tome, da se radi o javnom prostoru.

Tokom rasprave policije i obezbeđenja, ekipa je jednostavno počela pripremu događaja, a i publika se brzo okupila. Među njima su bile i izbeglice, sa kojima su počeli zajedno da rade. Policija je legitimisala osobe sa tamnijom bojom kože, ukazavši time na razliku koja im je dodeljenja u urbanom tkivu.

U međuvremenu, okrenuta prema Savi, ali kao svojevrsna ograda od prvih građevina “Beograda na vodi”, simbolima bezobzirne privatizacije, te proterivanja siromašniih iz centra grada, nastala je instalacija. Prostorni aranžman, stvoren od greda “spašenih” iz ruina Longhousea i drugih objekata, nije samo služio da štiti okupljene od vetra, nego i da, u kapitalom definisanom okruženju sveprisutne kontrole i represije, deluje kao ostrvo slobode. Na osnovu građevinske ekspertize, jedna grupa elemenata instalacije, preuzetih sa ruina Longhouse, stara je sto godina, dok je druga grupa stara oko 60 godina. Da ti elementi nisu ovde upotrebljeni, bili bi prepušteni zaboravu. U kombinaciji sa različitim elementima koje je Nango doneo sa sobom, kao što su krzno irvasa, šatorsko krilo, mermerne i čelične ploče, ostvarena je scenografija za transnacionalni prostor delovanja.

Longhouse Session je, prema navodima organizatora,  ukazao na usložnjavanje kulture i na značaj empatije kao načina da se izbegne društvo kontrole.

Joar Nango živi i radi u Tromseu u Norveškoj, a bavi se instalacijama vezanim za specifična mesta, nadahnutim mobilnom arhitekturom njegovog naroda - goniča velikih krda irvasa iz Sapmija (Laponija), tradicionalne teritorije naroda Sami koja se prostire na severu Norveške, Švedske, Finske i severozapadne Rusije. Pokretnim događajem “European Everything”, Nango se zadržao i na balkanskoj ruti od Atine do Kasela, gde ga početkom juna očekuje otvaranje izložbe Dokumenta 14, čiji je “European Everything” deo.

Događaj su organizovali umetnici Rena Redle i Vladan Jeremić, u saradnji s nezavisnom kustoskinjom Majom Ćirić, a podržali su ga brojni učesnici svojom angažmanom.

Organizacijom Longhouse Session uspostavljen je svojevrsni kontinuitet sa projektom “Under the Bridge Beograd” (2004) u kojem su Rena Raedle, Vladan Jeremić i Maja Ćirić takođe zajedno učestvovali.

(SEEcult.org)