Smeh kao ogledalo društva
Italijanski koreograf Alesandro Šjaroni, dobitnik Zlatnog lava za životno delo u umetničkoj igri na Bijenalu u Veneciji 2019. godine, predstavlja na Beogradskom festivalu igre, 1. aprila u Ateljeu 212, neobičan komad “Avgust”, u kojem se devetoro izvođača bez prestanka smeje.
“’Avgust’ je ime specifičnog klovna, onog koji se uvek smeje, uvek je pijan, radi lude stvari, pravi probleme, jedna budala. Počelo je tako što sam istraživao o toj vrsti karaktera i toj vrsti humora. Naravno, u predstavi nećete videti klovnove nego ljudska bića, koja su primorana nekom misterioznom silom da se smeju tokom celog trajanja, oko sat vremena”, izjavio je Šjaroni 31. marta na konferenciji za novinare, ističući da
je taj komad “putovanje u otkrivanju prakse smejanja”.
Izvođači, koji su imali treninge joga smeha da bi razvili “instrument” za smejanje, tokom predstave prolaze kroz različita emotivna stanja.
“Na početku smeh kao da ih vraća u detinjstvo, predstavlja nešto lepo i svetlo, ali malo po malo, što se više smeju shvataju da ne mogu da prestanu, čak ni onda kada se na sceni dešavaju neke bolne stvari, neke nasilne, kada neko vrišti. To je svojevrsno ogledalo nekih aspekata našeg društva”, izjavio je Šjaroni.
Prema njegovim rečima, smeh se smatra za nešto pozitivno, ali smeh je tu i da nešto kritkuje ili koriguje, a uloga teatra nije samo da nam pruži zadovoljstvo, nego i da nas menja.
Šjaroni je naglasio da su svi članovi ovog internacionalnog ansambla uzbuđeni i radosni zbog učešća na BFI, podsetivši da u Italiji, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, već dugo nema živih nastupa.
“Tako je čudno doći ovde i videti da je igra još uvek moguća. Osećamo se blagosloveno što možemo da izađemo pred publiku. Pozorišta inače rade, ali već dugo samo razmišljamo, istražujemo, bez živih nastpa, što je frustrirajuće za telo performera. Ovo je važan trenutak za nas. Srećni smo što možemao da oslobodimo tu energiju posle toliko meseci”, izjavio je Šjaroni.
Kako je dodao, takođe su vrlo radoznali kakve će biti reakcije.
“Ovo nije interaktivna predstava, ali ponekad publika postane deo dramaturgije, naročito u prvom delu ako se desi da se smeh sa scene prelije na publiku koja počinje i sama da se smeje. To kreira određeni narativni aspekt komada. Reakcija zavisi od sredine u kojoj igramo. U Rimu su svi bili vrlo otvoreni prema smehu, ali u nekim gradovima na severu niko nije reagovao i ta tišina je činila smeh na sceni još težim, gotovo misterioznim, rekao je Šjaroni.
Prtedstavljajuci svoj, kako je rekao, čudan bekgraund, Šjaroni je naveo da dolazim iz sveta pozorišta, učio je glumu i obožava performanse, naročito one iz 60-ih i 70-ih godina.
“Volim Marinu Abramović, naravno. Moje polje rada bilo je između teatra i performansa. Kada sam 2006. godine počeo da kreiram svoje komade, ispostavilo se da su suviše minimalistički za pozorište, a suviše barokni za umetnost performansa. Onda mi je jedan festivalski programer predložio da predstavim svoj rad na festivalima savremene igre. I tako je počelo, bio sam sve više uvučen u svet plesa i koreografije i na kraju stigao do nagrade na Bijenalu u Veneciji”, ispričao je Šjaroni.
Predstava “Avgust” deo je prošlogodišnjeg, 17. BFI-ja. Odložena je zbog pandemije korona virusa, a publika ju je strpljivo čekala sve do sada, istakla je direktorka BFI Aja Jung.
“Zbog velikog interesovanja mogla bi da se igra i dva puta, ali naša pozorišta, nažalost, nisu dala više termina za izvođenje”, izjavila je
Aja Jung, dodavši da je isti slučaj i sa gostovanjem trupe “Malpaso” koja dolazi čak iz Havane. Kubanski umetnici nastupiće tri puta, ali samo jednom u Beogradu.
Inače, ovih dana će iz Njujorka u Beograd stići direktori čuvenog Džojs teatra, koje predvodi Ros Lekler. Oni će pratiti gostovanja kubanske trupe Malpaso u Beogradu, Novom Sadu i Gornjem Milanovcu, kao i Grupe Senjora Serana iz Barselone u Beogradu. Takođe, kompletan selektorski tim, na čelu s direktorom festivala u Avinjonu, Olivijeom Pijem, kao i nekoliko francuskih kritičara i novinara, prisustvovaće predstavama Dimitrisa Papajoanua u Novom Sadu.
Upravo s predstavom “Mastilo”, dolazak Papajoanua se već najavljuje kao jedan od najvažnijih događaja na ovogodišnjem festivalu u Avinjonu. Očekuje se da u Novi Sad zbog ove predstave stignu i selektori iz Budimpešte, Sofije, Madrida, ali i predstavnici Bijenala igre iz Liona.
Program 18. BFI počeo je gostovanjem trupe Alias 23. i 24. marta u BDP-u, a zbog pandemije korona virusa biće realizovan do kraja jeseni.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: © Alice Brazzit
(SEEcult.org)