Smelost sećanja u regionu
Gete instituti u zemljama Jugoistočne Evrope započeli su višegodišnji međunarodni projekat “Smelost sećanja”, koji okuplja više od 20 pisaca i više od 50 prevodilaca iz regiona, a rezultirao je tekstovima o toj osetljivoj temi, publikacijom i multimedijalnim sajtom. Takođe, obuhvata učešće autora na javnim čitanjima i diskusijama u Nemačkoj i regionu.
Gete instituti u zemljama Jugoistočne Evrope započeli su višegodišnji međunarodni projekat “Smelost sećanja”, koji okuplja više od 20 pisaca i više od 50 prevodilaca iz regiona, a rezultirao je tekstovima o toj osetljivoj temi, publikacijom i multimedijalnim sajtom. Takođe, obuhvata učešće autora na javnim čitanjima i diskusijama u Nemačkoj i regionu.
Deo učesnika tog projekta sa prostora bivše Jugoslavije gostovaće 10. februara u Gete institutu u Beogradu - Balša Brković iz Crne Gore, Aleksandar Gatalica i Todor Kujić iz Srbije, Jasna Koteska i Nikola Madžarov iz Makedonije, Mile Stojić i Faruk Šehić iz Bosne i Hercegovine i Slobodan Šnajder iz Hrvatske.
Pisci će od 18 sati čitati odlomke svojih tekstova objavljenih na sajtu projekta “Kulture sećanja”.
Projekat podrazumeva objavljivanje literarnih tekstova koji su posvećeni promišljanju prošlih i postojećih konflikata, u saradnji sa časopisom “die horen”, a na sajtu projekta ih je moguće naći na svim jezicima zemalja koje učestvuju.
Sajt će sadržati i ekskluzivne priloge nobelovke Herte Miler (Müller) i priloge eksperata, kao i portrete zemalja, autora i prevodilaca, zatim interaktivne elemente (autorski blog, forum, foto “community”...) i multimedijalne sadržaje, kao što su fotodokumentacije, filmski i muzički odlomci, audio datoteka originalnih tekstova...
Kalendar manifestacija informisaće o učešću autora na javnim čitanjima i diskusijama u Nemačkoj i zemljama u regionu.
U Goethe-Institutima u regionu, kao i na podijskim diskusijama u Nemačkoj, počev od proleća na Sajmu knjiga u Lajpcigu, na kojem je Srbija počasni gost, pisci iz regiona prvi put će zajedno učestvovati u diskusiji o osetljivoj temi sećanja.
Među piscima iz regiona koji učestvuju u tom projektu su i Dalibor Šimpraga i Tatjana Gromača iz Hrvatske, kao i pisci iz Grčke (Petros Markaris, Nikos Themelis), Rumunije (Filip Florian), Albanije (Elsa Demo, Ardian-Christian Kyçyku), Bugarske (Valeri Petrov, Lea Cohen), Turske (Cem Akas, Müge Iplikçi, Murat Uyurkulak i Asli Erdoğan) i sa Kipra (Gürgenç Korkmazel - umetničko ime Gür Genç, Panos Ioannides i Niki Marangou).
Ideja o projektu “Smelost sećanja” nastala je na večeri na koju je voditelj kulturnog programa u Goethe-Institutu u Atini Wolfger Pöhlmann, nakon jedne literarne priredbe, pozvao Johanna P. Tammena, izdavača časopisa
“die horen”, koji je spontano i predložio naziv projekta.
Prema navodima regionalnog direktora Gete instituta u Jugoistočnoj Europi Ridigera Bolca (Rüdiger Bolz), koji je na čelu nemačkog kulturnog centra, višestruka smelost temelj je zajedničke edicije časopisa “die horen” i Gete instituta u regionu, jer preduslovi za antologijsko okupljanje literarnih glasova iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije, te Bugarske i Rumunije, Grčke, Turske i Kipra, nisu izgledali baš ohrabrujuće.
Bolc je pritom podsetio na reči slavnog nemačkog pisca Gintera Grasa (Günter Grass) da je Jugoistočna Evropa još uvek “ono mnogonacionalno područje na kojem se vrlo oštro, oštro kao nož, ne razgraničavaju samo kuhinje jedne od drugih - a ipak se mešaju”.
“Još uvek se reč ‘balkanski’ poistovećuje s ‘vulkanski’, zemlje regije Jugoistočna Evropa neguju svoju istorijsku raznolikost i izrazito su razvile etničko-nacionalne identitete. Nema intaktnih susedskih odnosa. U nastojanjima integracije u sveevropsku zonu slobode i stabilnosti nacionalistička strujanja predstavljaju veliku prepreku, rado se takođe tražeći gleda u Brisel, ali se ignorišu neposredni susedi. Emocionalni naboj intelektualnih debata sećanjima na rat, pogrome, beg i progonstvo smanjuje se samo polako. Uz stalno istorizovanje društvenog diskursa kod svih je istorijski pogled prožet nacionalizmom i često konotira gubitničku istoriju izgubljene veličine i značenja”, naveo je Bolc.
Prema njegovim rečima, to se mora znati da bi se prosudio i shvatio smisao jedne publikacije koja poznate autorice i autore iz zemalja Jugoistočne Evrope poziva na zajednički smion poduhvat oko otvaranja istorijsko opterećenih i emocionalno opterećujućih iskustava.
“Jugoistočna Evropa je izmučena prošlošću. Sećanje, stvaranje identiteta, prevladavanje prošlosti - sve ovo u svim zemljama ovog regiona predstavlja izuzetno eksplozivnu temu. U svim zemljama postoji politika istorije, strogo propisana od strane države, uključujući pozamašnu količinu unapred zadatih simbola. Preovladavaju etnocentrične predstave o istoriji, a, istovremeno, istorijski argumenti igraju važnu ulogu u dnevopolitičkim sukobima. Istoriografija je uvek obeležena »organizovanom nevinošću« (Niko nije bio zločinac, svi su žrtve onih drugih), istorijska nauka i nastava istorije nemaju funkciju istorijskog razjašnjavanja, već jačanja nacionalnog identiteta.
Tako u svim zemljama Jugoistočne Evrope nalazimo kolektive sećanja koji se bezmalo poklapaju sa ukupnim društvom. U skladu sa tim, jedva da ima javnih debata, pa čak i veoma malo stručnog diskursa”, naveo je Bolc, dodajući da za rad Goethe-Institutâ u Jugoistočnoj Evropi, kultura sećanja već godinama predstavlja jedno od centralnih područja delovanja u okviru neprestanog angažmana koji bi omogućio da evropske integracije započnu prevazilaženjem etičko-religiozno-nacionalističkih tenzija i razmatranjem i priznavanjem spornih sećanja - koja valja pođednako poštovati kao i ugovore, monetarnu uniju i otvorene granice.
Da bi se objavili književni tekstovi posvećeni kako prošlim, tako i postojećim sukobima, bila je potrebna velika upornost. Svaki autor, svaka autorka priloga morali su da pokažu ličnu smelost sećanja, a svaki direktor/direktorka Goethe-Instituta smelost da ih odbiju zamoljeni pisci i spisateljice - svi do jednog deklarisane kosmopolite, a ipak je među njima bilo rezervi, oklevanja, odustajanja. S tim je neposredno bila povezana i ogromna smelost priređivačâ da iz svih zemalja zaista obezbede kvalitetne priloge, naveo je Bolc, zahvaljujući svim kolegama u regionu, kao i svim autorima, prevodiocima i čitaocima.
Sajt projekta je www.goethe.de/wagnis-der-erinnerung
(SEEcult.org)
