Snaga meke moći

Značaj kulturne diplomatije nekad i sad, uz fokus na ulogu festivala, a posebno Bitefa kao mosta između Istoka i Zapada u hladnoratovskom periodu, tema je knjige “Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopolitika”, u izdanju Deska Kreativna Evropa Srbija i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Promocija te knjige, koja pruža sveobuhvatan uvid u istorijske i savremene aspekte međukulturnih susreta i kulturne razmene, uzimajući Bitef kao polazište za promišljanje uloge festivala u kontekstu kulturne diplomatije i geopolitike, održana je 22. septembra u festivalskom centru Bitefa, a krajem meseca biće predstavljena i na skupu Evropske mreže za kulturni menadžment i politiku ENCATC u Briselu, a potom i u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, te na proleće u Bosni i Hercegovini.

Prema rečima profesorke FDU dr Milene Dragićević Šešić, koja je uredila tu knjigu sa dr Ljiljanom Rogač Mijatović i dr Ninom Mihaljinac, jedno od ključnih pitanja koje je obrađeno kroz teorijske tekstove u prvom delu odnosi se na ulogu umetnosti u repozicioniranju zemlje u okruženju, Evropi i svetu.

Prilozi domaćih i stranih autora kroz različite perspektive problematizuju izmenjenu prirodu kulturne diplomatije spram hladnoratovske paradigme međunarodnih odnosa, “meke moći” i globalne međuzavisnosti.

Prvi deo knjige donosi tekstove koji se bave ključnim pitanjima kulturne diplomatije (meka moć) u svetlu novih geopolitičkih odnosa: kulture straha, poniženja i nade (Mojsi), preispitujući značaj ideologije i političkog delovanja koje instrumentalizuje kulturu. Autori (od Velike Britanije do Južne Afrike, Argentine i Turske - Jonathan Vickery, Serhan Ada, Monika Mokre, Raphaela Henze, Annika Hampel i Melissa Nisbett) pišu o izazovima savremene multi/unipolarne situacije, produbljene ekonomskom krizom i migracijama s jedne, a političkim populizmom s druge strane.

Drugo poglavlje posvećeno je festivalima kao platformama kulturne diplomatije, uz fokus na Bitef, koji je bio tema i prošlogodišnje međunarodne konferencije “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, koja je osvetlila značaj tog festivala na razmeđi Istoka i Zapada, ispitujući ujedno delovanje Mire Trailović i Jovana Ćirilova koje je 60-ih i 70-ih upisalo Beograd na svetsku pozorišnu i političku mapu.

Prema rečima umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice, značaj tog festivala u kontekstu kulturne diplomatije još uvek nije celovito sagledan, ali se potvrđuje u najrazličitijim prilikama. Između ostalog, na nedavnom predstavljanju 51. Bitefa u Kulturnom centru Srbije u Parizu, u kojem je otvorena i izložba festivalskih plakata od osnivanja do danas, dugogodišnji direktor Avinjona rekao mu je u neformalnom razgovoru da je upravo na Bitefu i shvatio koliko je značajan vizuelni identitet.

“Nekih tekovina kulturne diplomatije nismo ni svesni”, rekao je Medenica, koji u drugom poglavlju knjige pisse o Bitefu i kulturnoj diplomatiji danas, dok se dugogodišnja selektorka Bitefa Anja Suša osvrće na Bitef u novom milenijumu i krize kroz koje je prolazio, Aleksandra Jovićević piše o festivalima između popularnog i subverzivnog, Ksenija Radulović o osnivanju Bitefa 1967. godine i kulturnoj diplomatiji Socijalističke Jugoslavije, a Ivana Stefanović o tranziciji festivalskih ideja. Darko Lukić autor je teksta o inkluzivnim praksama festivala izvođačkih umetnosti, Ana Žuvela o dijalektici kulturne diplomatije na primeru Dubrovačkih letnjih igara...

Poseban segment knjige su novi trendovi u oblasti kulturne diplomatije, uključujući gastronomiju i modu.

Četvrti deo knjige, koji je predstavio Dimitrije Tadić, predstavlja rezultate ekspertskih “radnih stolova” održanih posebno za različite oblasti kulture (muzika, izvođačke umetnosti, književnost itd.) u aprilu 2016. godine na inicijativu Deska Kreativna Evropa Srbija. Zadatak svakog radnog stola bio je da donese konkretne preporuke za razvoj međunarodne saradnje u Srbiji.

Poslednje, peto poglavllje, daje pregled međunarodne saradnje kulturnih organizacija Srbije (2010-2016), uključujući pregled projekata podržanih od Kreativne Evrope. Ta podrška, kako je rekao Tadić, vredna je tri miliona evra, koliko je izdvojeno za 72 projekta ustanova kulture i organizacija civilnog društva od kada je Srbija pristupila Kreativnoj Evropi.

Na promociji knjige “Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopolitika” u Skoplju, kako je rečeno, učestvovaće i ministar kulture Robert Alađozovski, a postoji i želja da se objavi prevod tog izdanja na makedonski. Interesovanje za promociju knjige izrazio je i crnogorski ministra kulture Janko Ljumović, a biće predstavljena krajem godine i u Rijeci na konferenciji o participativnoj kulturnoj politici, dok će u Sarajevu biti promovisana na proleće u Mikser hausu.

(SEEcult.org)