• Search form

21.09.2012 | 21:59

Sporno Otkrivanje Kolumba

Sporno Otkrivanje Kolumba

Umetnička instalacija na spomeniku Kristoferu Kolumbu u srcu Menhtena izazvala je burne reakcije javnosti, posebno italijansko-američke zajednice, ali i građana koji stanuju u okolini Kolumbovog trga.

Instalacija japanskog umetnika Tacua Nišija (Tatzu Nishi) u najužem centru Njujorka predstavlja konstrukciju savremene dnevne sobe - svojevrsnog vidikovca na vrhu Kolumbove statute visoke oko 20 metara. Kolumbov spomenik je jedan od najpoznatijih simbola Njujorka, a rad je italijanskog vajara Gaetana Rusa (Russo) i podignut je 1892. povodom 400-godišnjice Kolumbovog dolaska u Ameriku.

Kružni Kolumbov trg sa okolinom, koji se nalazi na jugozapadnom obodu Central parka, dobio je spornu instalaciju velikim delom zahvaljujući sponzorstvu kompanije Tajm Vorner (Time Warner) koja u blizini ima dve ogromne kule.

        Tatzu Nishi i gradonačelnik Michael Bloomberg

Instalacija “Otkrivanje Kolumba” (Discovering Columbus) koštala je 2,5 miliona dolara, a svečano je otvorena 20. septembra, u prisustvu gradonačelnika Majkla Blumberga koji nije želeo da se osvrće na kritička pitanja novinara u vezi s tim projektom. Grubo ih je prekinuo navodeći da “neće da odgovara na glupa pitanja”.

“Njujork će ove jeseni ponovo otkriti Kristofera Kolumba na nov i uzbudljiv način, zahvaljujući kreativnosti Tacua Našija... Ovo će sigurno postati još jedna atrakcija koju neizostavno mora videti na milione turista”, rekao je Blumberg.

Očekuje se da će kroz dnevnu sobu na vrhu Kolumbovog spomenika, u kojoj se nalaze krevet, sto za kafu i lampe, proći najmanje 100.000 ljudi do polovine novembra, do kada je otvorena.

Nišijeva instalacija nalazi se na vrhu konstrukcije od skela. Posetioci mogu stepenicama ili liftom da se popnu do dnevne sobe kako bi dobili pogled na Central park i ostatak grada iz ptičje perspektive.

Stanovnici oko Kolumbovog trga ogorčeni su zbog toga što će taj deo Menhetna, koji je već preopterećen gužvom, postati još bučniji i zakrčeniji saobraćajem.

Prema rečima Isabel Madden, saradnice portala SEEcult.org koja već 36 godina živi preko puta Kolumbovog spomenika i vrlo je aktivna u lokalnoj zajednici, Kolumbov trg postaje novi Tajms skver, iako bi trebalo da ostane rezidencijalni reon.

Prema njenom mišljenju, ceo projekat je više i usmeren ka tome da stvori što veću gužvu, nego što je reč o umetnosti.

Instalacija je izazvala posebno burne reakcije pojedinih predstavnika italijanske zajednice, koji smatraju da je taj rad uvredljiv, odnosno da ismeva velikog istraživača i trivijalizuje istoriju.

“Oblaganje ove veličanstvene statue u čauru konceptualne umetnosti ponižava zajednicu i trivijalizuje istoriju”, izjavio je Rosario Iaconis, predsednik Italijanskog instituta Amerike.

Neprofitni Javni fond za umetnost, koji je naručilac sporne instalacije, tvrdi da nije dobio bilo kakve primedbe od drugih uticajnih italijanskih grupa, kao ni od italijanskog konzulata u Njujorku.

Direktor i glavni kustos Javnog fonda za umetnost Nicholas Baume izjavio je da je i očekivao različite reakcije.

Prema njegovim rečima, suština Nišijevog rada je u tome da privuče pažnju i omogući publici pristup spomenicima i njihovim detaljima koje inače ne bi mogla da vidi.

Povodom kritika da taj projekat nema nikakvu edukativnu dimenziju, rekao je da to nije istorijski projekat i da je važno razumeti da je reč o savremenoj umetnosti, a ne o umetnikovoj viziji.

Njujorške vlasti su, inače, obezbedile milion dolara za konzervatorske radove na Kolumbovom spomeniku, koji će biti obavljeni sa skela koje su postavljene i radi Našijeve instalacije.

“Discovering Columbus” je prvi Nišijev projekat u javnom prostoru u SAD.

Niši je poznat po privremenom transformisanju spomenika, a među njegovim radovima je i “Villa Victoria”, hotel koji je bio postavljen oko statue kraljice Viktorije za vreme Bijenala u Liverpulu 2002.

*Foto: Isabel Madden

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r