Srbija kolevka metalurgije?

Pretpostavka da se kolevka svetske metalurgije nalazi na lokalitetima vinčanske kulture na teritoriji današnje Srbije tema je novog velikog istraživačkog projekta partnerskih ustanova iz Velike Britanije, Nemačke i Srbije, jedne od najvećih stranih investicija uloženih u arheologiju u Srbiji ikada.

Rana metalurgija Balkana intrigira naučnike već čitav vek, počev od otkrića metalnih predmeta 30-ih godina 20. veka u Pločniku kod Prokuplja, velikom naselju vinčanske kulture. I dalje je otvoreno pitanje da li je čovek baš na Balkanu, na teritoriji današnje Srbije, došao do jednog od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u ljudskoj istoriji i da li je baš tu stekao moć da potpuno transformiše materiju.

   Pločnik

O tome gde bi mogao biti veliki metaloprerađivački i trgovački centar vinčanske kulture, gde su prvi rudari kopali rudu i kako su to radili, na koji način su je prenosili i od nje pravili alatke, jesu li postojale prave zanatske radionice i “prodavnice” za prodaju sekira, čekića, dleta, bakarnog lima... bilo je reči 9. jula na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju u Beogradu, povodom početka rada na trogodišnjem projektu “Razvoj metalurgije u Evroaziji”.

Projekat su predstavili medijima ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, britanski ambasador u Beogradu Majkl Devenport, šef odeljenja za kulturu i medije nemačke ambasade Karin Maršal, direktor UKL Instituta za arheologiju u Londonu Stiven Šenan, Tilo Reren i mr Miljana Radivojević sa UKL Instituta za arheologiju, profesor Ernst Pernicka, direktor Centra za arheometriju u Manhajmu, dr Ben Roberts sa Univerziteta u Duramu, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu dr Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja Toplice (Prokuplje) Julka Kuzmanović - Cvetković, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu mr Duško Šljivar.

    Proces topljenja metala

Rana metalurgija pokrenula je lavinu ekonomskih, društvenih i kulturnih promena i zauvek izmenila svet. Otkriće topljenja metala jedno je od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u ljudskoj istoriji, a predstavlja moć čoveka da potpuno transformiše materiju.

Dugo se smatralo da je jedinstvena veština izrade predmeta od metala otkrivena na Bliskom Istoku. Tako i dan danas misle neki naučnici, dok drugi tvrde da je metalurgija otkrivena paralelno na više mesta u svetu i kao dokaz daju nezavisnu putanju metalurgije na Balkanu. Prema tim mišljenjima, u pitanju je bio spontani revolucionarni proces do koga je došlo slučajnim otkrićem ili, što je verovatnije, putem postepenih pokušaja i grešaka.

Obilno prisustvo minerala bakra iz najranijih etapa nastanjivanja Belovoda i Pločnika sugeriše dug period u kojem su ljudi bili upoznati sa njima, mnogo pre nego što su uspešno ekstrahovali metal.

Rasprava na temu jedinstvenog ili višestrukog porekla metalurgije još traje, a odnedavno je ponovo u žiži interesovanja.

        Pločnik

Praistorijski lokaliteti Pločnik, Belovode i Ždrelo čine jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu, arheološko-tehnološki kompleks kakav, za sada, nije poznat na celom prostoru jugoistočne Evrope. Uz nalazišta Rudna Glava kod Majdanpeka, Jarmovac kod Priboja, Mali Šturac kod Kragujevca, oni pružaju dokaze o velikom značaju vinčanske kulture i razvoju najranijih oblika metalurgije. Svi zajedno čine lanac metalurških aktivnosti starih 7.000 godina.

Višedecenijski rad Duška Šljivara, Julke Kuzmanović-Cvetković i Save Derikonjića na lokalitetima Belovode, Pločnik i Jarmovac, iznedrili su dovoljno materijala čija se prava priroda otkrila detaljnim analizama Miljane Radivojević i Tila Rerena pod elektronskim mikroskopima u laboratoriji na londonskom Institutu za arehologiju. Sve to dalo je rezultate koji svojim značajem menjaju tradicionalna shvatanja.

Prema tim rezultatima, topljenje metala, prvi put u istoriji, počelo je upravo u ataru sela Veliko Laole, na lokalitetu Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i to 5.000 godine pre nove ere. Ti senzacionalni rezultati su privukli pažnju akademskog sveta, a članak o tom nalazu već dve godine od objavljivanja je na listi 10 najpopularnijih na sajtu Science Direct.

Za sada se ne može tvrditi da je Srbija kolevka svetske metalurgije. Dosadašnji dokazi ne isključuju mogućnost da se metalurgija nezavisno razvijala u još nekoliko udaljenih centara na svetu. Ali na prostoru zapadne Evroazije, Srbija ima najstarije metalurške nalaze, i shodno tome epitet kolevke metalurgije za ovaj deo sveta.

Cilj novog projekta koji finansira britanska Vlada je da tu pretpostavku proveri, da istraži da li se fenomen transformacije rude u metal javlja i na drugim lokalitetima vinčanske kulture, i u kojoj formi. Takođe, namere su da se utvrdi kako je funkcionisala jedna radionica bakra, koje rude su korišćene, odakle su dolazile, kuda je metal putovao, i koji su bili dometi trgovine metalom pre 7.000 godina.

Trogodišnja istraživanja sprovodiće partnerski Narodni muzej iz Beograda, Institut za arheologiju Univerzitetskog koledža London i Univerziteta u Duramu sa partnerima iz Nemačke (Rimsko-Nemačka Komisija iz Frankfurta i Centar za Arheometriju u Manhajmu), a kao muzeji-partneri uključeni su Narodni muzej Toplice iz Prokuplja, Narodni muzej iz Požarevca i Zavičajni muzej iz Petrovca na Mlavi.

Za potrebe projekta okupili su se najbolji evropski timovi koji se bave arheometalurgijom i tehnološkim analizama metalurških materijala, koji će uz ekpertizu srpskih kolega da pokušaju da odgovore na otvorena pitanja. U timu su i dva mlada naučnika sa suprostavljenim mišljenjima o razvoju metalurgije (poreklo iz jednog centra na Bliskom Istoku - Ben Roberts ili nezavistan razvoj u raznim delovima sveta - Miljana Radivojević).

Prema navodima mr Miljane Radivojević, na osnovu sadašnjih saznanja, metaloprerađivački centar vinčanske kulture bio je u Belovodama, a bakar sa tog lokaliteta putovao je Dunavom do Crnog Mora i prema jugu, ka lokalitetu Pločnik. Kovač sa Belovoda je znao tajnu pretvaranje zelene rude bakra u sjajni bakarni metal, mogućnost da pobedi prirodu i ovlada transformacijom prirodnih materijala. Metal u vidu ingota (komada metala izlivenog u debelu šipku ili blok) trgovinom je dospeo do naselja Pločnik, metaloprerađivački i trgovački centar vinčanske kulture, gde su ga kovači zagrevali na temperaturi višoj od 200 stepeni, i onda naizmenično kovali i grejali dok se nije postigla željena forma. Sekire-čekići, dleta, grivne i igle, bakarni lim, perle... govore o mogućim radioničarskim mestima za izradu gotovih alatki.

Iako je tehnologija rudarstva danas malo poznata, na ovim prostorima nalazi se Rudna Glava, koja je najstariji dokumentovani rudnik Evrope, ali i sveta. Takođe, rudnik bakra Jarmovac sa obližnjim vinčanskim naseljem čeka da bude ponovo otkriven u punom sjaju. Njegova okna biće trodimenzionalno snimljena, istražiće se veze rudničkih okana sa obližnjim vinčanskim naseljem.

Praistorijska okna nisu bila nalik onima danas, već su rudari pratili vijugavu bakarnu žilu do nekoliko desetina metara u dubinu zemlje. Prostora je u tom oknu bilo samo za jednu osobu, što je potvrđeno istraživanjima na rudniku iz istog perioda, Rudnoj Glavi. Na oba lokaliteta, Jarmovcu i Rudnoj Glavi, i dan danas se vide ostaci bakarnonosnih žila oko praistorijskih okana.

Bakarna ruda je odnošena u obližnja sela, gde je fino usitnjavana kako bi se pripremila za topljenje i oslobodila od nepotrebnog kvarca i ostalih nečistoća u toj rudi. Za potrebe topljenja verovatno je iskopana rupa u zemlji i obložena lomljenom keramikom kako bi se sačuvala toplota, pre nego su u nju nasuti isitnjena ruda i ugalj i onda zapaljena vatra. Metal bi se po pravilu skupio na dnu instalacije, dok je preko formiran sloj zgure koji je bilo potrebno izlomiti da bi se došlo do vrednih komada sjajnog metala bakra. Bakar je onda pretapan još jednom da se očisti od nečistoća pre nego je izliven u keramički kalup za, na primer, masivne sekire-čekiće.

Paralelna sa razvojem metalurgije na Balkanu je i pojava crne polirane keramike. Napredak u tehnologiji pečenja keramike se obično spominje kao preteča metalurške pirotehnologije. Međutim, nisu se svi minerali bakra koristili za topljenje. Rezultati sa Belovoda neočekivano ukazuju na koegzistenciju dve industrije - ruda bakra bogata manganom se koristila za topljenje, dok su se čisti minerali malahita koristili za pravljenje perli. Tekuće istraživanje ukazuje na to da su zanatske interakcije hladne obrade perli i tehnologije na visokim temperaturama možda stimulisale i oblikovale pojavu metalurgije.

Preliminarna publikacija na ovu temu, koju je izradila grupe autora predvođena Miljanom Radivojević, trenutno je najskidaniji rad sa interneta u okviru JAS-a (Journal of Archaeological Science), a pojavljuje se i u BBC History Magazine i Science News.

Pored naučnih i muzeoloških rezultata, projekat će znatno uticati na status i prezentaciju preistorijskih naselja na Belovodama i Pločniku kao izuzetno vrednih kulturno-turističkih sadržaja braničevskog i topličkog okruga.

Projekat predstavlja nastavak doktorskog istraživanja Miljane Radivojević o trenutno najstarijoj dokumentovanoj metalurgiji na svetu - staroj 7.000 godina, čiji su tragovi detektovani na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji. Takođe, nastavak je petogodišnje saradnje institucija koje istražuju tu oblast: UKL-a, Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja Toplice.

Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke (Arts and Humanities Research Council - AHRC), a u trogodišnje istraživanje biće uloženo više od pola miliona funti.

Iskopavanja će, kako je najavljeno, biti vršena tokom ovog i narednog leta, a obrada podataka i publikacija će biti završeni do kraja 2014. godine.

(SEEcult.org)