Srpske neženje u Amsterdamu
Među filmovima 23. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) našla su se i dva iz Srbije koja na različite načine govore o problemima seoskih neženja da nađu sebi životne saputnice.
Među filmovima 23. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) našla su se i dva iz Srbije koja na različite načine govore o problemima seoskih neženja da nađu sebi životne saputnice.
Film Srđana Šarenca “Selo bez žena”, koji je domaću premijeru imao na nedavnoj šestoj Slobodnoj zoni u Beogradu, te “Oženiću celo selo” Željka Mirkovića, izabrani su za program “Panorama” 23. IDFA, koji van konkurencije predstavlja ostvarenja provokativne forme ili teme. U tom programu je i film “Run for Life” Mladena Matičevića o trojici maratonaca iz Etiopije, dok je u takmičarskom programu debitanata dokumentarac “Cinema Komunisto” Mile Turajlić o jugoslovenskoj kinematografiji za vreme vladavine Josipa Broza Tita.
“Selo bez žena” dirljiva je priča o trojici braće Jankovića u selu Zabrđe na jugoistoku Srbije, koja je prikazana ove godine i na ZagrebDoxu, a nastala je u produkciji Rekreative (Srbija), Les Films du Balbari (Francuska) i Mainfraimea (Hrvatska).
Jankovići sa starim, neoženjenim susedom Velimirom, jedini su stanovnici nekada žive seoske zajednice. Uslovi za život su teški, braća dele istu spavaću sobu, a najmlađi još od majčine smrti radi sve ženske poslove. Kuća im je puna fotografija razgolićenih žena sa duplerica modnih ili erotskih časopisa, pa pronaći ženu postaje pitanje opstanka i smisla njihovog života.
Najstariji brat, Zoran, odlučuje da, poput nekih poznanika, krene u obližnju Albaniju u potragu za suprugom, ali se ispostavlja da ni to nije lako, s obzirom da su u ponudi žene angažovane preko jedne agencije, očigledno nespremne za težak seoski život.
Film “Selo bez žena”, koji je proglašen 2008. najboljim na pičing forumu ZagrebDoxa, postavlja i pitanje mogućnosti funkcionisanja mešovitog srpsko-albanskog braka, o čemu i sama braća imaju podeljena mišljenja - dok Zoranu ne bi smetalo da oženi mladu Albanku, najmlađi brat je apsolutno protiv takve ideje. U filmu je na crnohumoran način prikazano i kako profesionalne “provodadžije” iz organizacije koja odvodi srpske neženje u Albaniju zanemaruju nekadašnje sukobe dva naroda.
Šarenac je rekao na Slobodnoj zoni da su Jankovići i dalje neženje, a izrazio je nadu da će im projekcija njegovog filma na IDFA i budućim festivalima pomoći da pronađu mlade.
Sličnom temom bavi se i dokumentarac Željka Mirkovića “Oženiću celo selo”, priča o harmonikašu Peci koji je odlučio je da oženi sve neženje u Matvejevcu na jugu Srbije.
Prema rečima Mirkovića, to je dokumentarna bajka o srpskom selu.
Matvejevac ima više od 300 neoženjenih muškaraca, što je gotovo svaki treći meštanin. Selo je udaljeno samo deset minuta vožnje od Niša, u kojem živi oko 400.000 građana, ali žene ne žele na selo.
To nije problem samo u tom kraju - cela Srbija je prepuna neoženjenih mušakraca i žena, ali oni nikako da se spoje. Sela se gase, gradovi se pune, a brakova sve manje...
Glavni junak Mirkovićevog filma, neoženjeni Harmonikaš Peca (Predrag Nikolić), odlučio je da uzme stvari u svoje ruke u svom selu, odnosno da sprovede veliki projekat čiji je cilj da oženi i stare i mlade, kao i da privuče žene u selo. Njegov moto je: "Oženiću celo selo, makar mi preselo".
Prema rečima Mirkovića, njegov novi film je na granici realnosti, jer prati neverovatnu priču, ispunjenu gotovo zaboravljenim optimizmom i željom jednog junaka da se zaista nešto uradi, ma koliko to delovalo nemoguće.
“Ovaj film predstavlja dokumentarnu bajku, jer su prave vrednosti danas postale samo deo predanja za koje je retko ko u stanju da se lično angažuje, a što je najstrašnije - sve je manje onih koji i da zaista veruju u njih”, naveo je Mirković.
Snimanje filma “Oženiću celo selo” na lokacijama u i oko Gornjeg Matejevca naišlo je posle početne uzdržanosti na opšte simpatije meštana sela i upravo je veliko interesovanje za taj projekat dovelo do formiranja udruženja istoimenog naziva.
Jedna od poruka filma je da bi društvo konačno trebalo da shvati da se ne treba baviti teritorjiama kao geogafskim pojmom, već kvalitetom života ljudi kao pitanjem biološkog opstanka i u sklopu toga - vraćanjem selu onog mesta i one uloge koju zaslužuje posle svih nedaća u novijoj istoriji.
Film “Oženiću celo seo”, u produkciji kuće Optimistic Film, podržali su Ministarstvo kulture Srbije, Jan Vrijman Fund, Grad Niš i niška opština Pantelej.
Amsterdamski festival predstavlja u 23. izdanju oko 280 filmova izabranih među 3.200 prijavljenih, a mnogi, kao i do sada, predstavljaju sumornu sliku današnjice, te ličnih i kolektivnih sudbina.
Program 23. IDFA obuhvata 84 svetske premijere, a osim više od 40 holanadskih filmova u različitim sekcijama, najviše ih je iz SAD (oko 60), Nemačke, Francuske, Britanije, Švedske...
Sajt IDFA je www.idfa.nl
(SEEcult.org)
