Šta je sa dobrim životom?

Oktobarski salon u Beogradu, najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Srbiji, posvećen je ove godine izneverenim i napuštenim obećanjima modernosti, a prema koncepciji kustosa Branislava Dimitrijevića i Mike Hanule (Hannula), biće održan od 22. septembra do 4. novembra u Geozavodu, zgradi prepuštenoj propadanju koja je poslužila kao “intrigantan kontekst za umetničke intervencije i stvaranje specifičnog prostornog i konceptualnog iskustva suprotstavljenog poražavajućim i ponižavajućim efektima savremene društvene, političke i ekonomske krize”.

U znaku finansijske krize je i sam 53. Oktobarski salon, čiji je budžet još manji od prošlogodišnjeg, takođe jednom u nizu recesionih.

Na projektu 53. OS “Gud lajf / Good Life” (fizički narativi / prostorne imaginacije) sarađuje oko 40 učesnika iz Finske, Nemačke, Švedske, Slovačke, Turske, Bugarske, Hrvatske, Estonije, Holandije, Velike Britanije i Srbije, kao i niz saradnika u mnogim kolaborativnim projektima koje ta izložba inicira. Njihovi radovi ili prilozi povezuju različite forme vizuelnih i tekstualnih praksi - skulpture, instalacije, filmove, priče, eseje, slike, fotografije, intervjue, stripove, intervencije, dokumente, istraživanja, javne diskusije, kao i jedan čitav parlament, saopšteno je 27. avgusta na konferenciji za novinare.

       Aleksandar Jestrović Jamesdin

Među učesnicima 53. OS nisu samo vizuelni umetnici, već i književnici, istoričari, antropolozi...

To su: Vladimir Arsenijević, Mladen Bizumić, Biljana Đurđević, Mirjana Đurđević, Expodium - Bart Witte & Nikos Doulos, Annika von Hausswolff, Vlatka Horvat, Ana Hušman, Villu Jaanisoo, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Anssi Kasitonni, Karsten Konrad, Jukka Korkeila, Wolfgang Krause i Silvia Lorenz, Ana Krstić, Svebor Midžić, China Mieville, Vladimir Miladinović, Nebojša Milikić, Ahmet Ogut, Slobodan D. Pešić, Saša Rakezić Zograf, Branislava Stefanović, Mladen Stilinović, Branimir Stojanović/Slobodan Šijan/Milica Tomić, Dubravka Stojanović, Samuil Stoyanov, Annika Strom, Pilvi Takala, Berit Talpsepp, Raša Todosijević, Miloš Tomić, Sreten Ugričić, XYZ - Matei Gavula i Milan Tittel, te Marko Živković.

Branislav Dimitrijević je istakao da je izložba isključivo site specific projekat, ali se ne bavi zgradom Geozavoda, već ulazi u komunikaciju sa njom.

Prema rečima Mike Hanule, koji živi u Berlinu, a profesor je umetničkog istraživanja na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta u Geteborgu, napuštena zgrada Geozavoda “nudi fantastične mogućnosti i čeka da bude iskorišćena”. Dodao je i da bi 53. OS trebalo da pokaže šta je to uopšte dobar život i kako ga umetnici vide.

      Samuil Stoyanov

Prostor Geodetskog zavoda jedan je od najlepših, ali i najzapuštenijih reprezentativnih istorijskih objekata u Beogradu.

Istorija te zgrade u Karađorđevoj 48, izgrađene početkom XX veka za berzanske i bankarske poslove Beogradske zadruge, a danas prepuštene postepenom propadanju, predstavlja istoriju 20-vekovne Srbije u malom, naveo je Dimitrijević u najavnom tekstu.

Projekat će, stoga, nastojati da uspostavi odnose između poimanja prostora (fizičkog i društvenog), kao zatečenog i statičnog stanja, i mesta kao privremenog, promenljivog i zavisnog od društvenih procesa. Otuda je za koncepciju izložbe, kako je navedeno, upravo od centralnog značaja odnos prostorne i društvene imaginacije, mogućnost transformacije prostora u mesto, ali i "pasivne" pripovesti u aktivno fizičko prisustvo.

Prema navodima Dimitrijevića, neispričana pripovest o toj zgradi polazišna je tačka za reflektovanje društvenih procesa, ambicija, obećanja i zabluda, koji su karakterisali ovdašnji “slučaj” pokušaja, napretka, zastoja i sloma društvene modernizacije. Modernu epohu više je nego išta karakterisala sposobnost vizije budućnosti u odnosu na koju se danas uglavnom zauzima relativistička pozicija skepse i ironije. Međutim, osnovno obećanje modernosti, a to je, pojednostavljeno rečeno, dobar život za sve, ostalo je nesvodivo mesto povezivanja individualnih želja i društvene imaginacije u procesu stalne cirkulacije.

       Karsten Konrad

Umesto kataloga izložbe 53. OS, biće objavljena knjiga u kojoj će, osim vizuelnih priloga, biti objavljene priče i eseji značajnih pisaca, kao i intervjui koji iskazuju relevantne intelektualne i istraživačke pozicije i postavljaju pitanja krize dominantnog društvenog imaginarijuma u odnosu na navodnu nezamislivost transformativne društvene imaginacije.

Priprema 53. Oktobarskog salona, inače, i ove godine je kasnila, pre svega iz finansijskih razloga.

Prema rečima Dimitrijevića, pozvan je da bude jedan od kustosa krajem marta, ali se “sa novcem radi tek sedam dana”, budući da je tek sada uplaćena prva tranša.

“Zato su mene i zvali, jer su znali koliko ima malo vremena”, rekao je Dimitrijević, ističući da bi na novom izdanju OS trebalo da se radi odmah po završetku prethodnog.

        Vlatka Horvat

Skupština grada, osnivač Oktobarskog salona, obezbedila je 21 milion dinara (oko 200.000 evra), a Ministarstvo kulture Srbije - četiri miliona, što je za oko milion manje nego 2011. godine, rekao je predsednik Saveta Oktobarskog salona Aleksandar Peković.

Iako se budžet za OS smanjuje već godinama, Peković je rekao da, bez obzira na krizu i društveni kontekst, Oktobarski salon mora da se nastavi.

“Očekujemo da 53. OS bude provokacija”, dodao je Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu i predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.

I direktorka Kulturnog centra Beograd Mia David, u ime organizatora Oktobarskog salona, osvrnula se na krizu i njene posledice.

“Očekuje se da proizvodimo vrhunski kvalitet, a sredstva se smanjuju svake godine”, konstatovala je Mia David, dodajući da to nisu uslovi koji se podrazumevaju za profesionalan rad.

       Mladen Bizumić

Inostranu pomoć za 53. OS obezbedili su FRAME, Mondriaan Foundation, Association SAHA, IASPIS, ambasade Švedske i Finske, a Mia David je zahvalila i na podršci Pravosudne akademije, čije je sedište u zgradi Geozavoda (u ingerenciji je Ministarstva pravde).

Za potrebe izložbe 53. OS tako neće biti plaćan prostor, pa je veći deo sredstava mogao biti usmeren na produkciju umetničkih radova, čiju su važnost istakli i organizatori i kustosi.

Produkcijom novih radova, između ostalog, povećava se i kolekcija OS, a jedan njen deo biće predstavljen i u pratećem programu 53. Salona.

Oba kustosa 53. OS, inače, imaju iza sebe niz značajnih međunarodnih izložbi i projekata, a rade i kao profesori i autori su stručnih radova i publikacija.

Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost i na Novoj akademiji u Beogradu, a aktivan je i kao pisac i kustos. Stalni je saradnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), gde trenutno vodi kurs “Umetnost i kultura u socijalističkoj Jugoslaviji”. Objavljuje eseje o savremenoj umetnosti, filmu i teoriji vizuelne kulture. Priredio je više publikacija i kataloga, uključujući i “O normalnosti: Umetnost u Srbiji 1989-2001”.

Među njegovim izabranim kustoskim projektiima su: “Ubistvo1” (CKZD, Beograd 1997), “Konverzacija” (MSUB, 2001), “Situated Self: Confused Compassionate, Conflictual” (Helsinki City Museum; MSUB, 2005), “U raskoraku - Izmeštanje, saosećanja i humor u savremenoj umetnosti u Britaniji” (MSUB, 2007), “FAQ Serbia” (ACF, Njujork, 2010), “No Network - Time Machine” (Atomski bunker Konjic, BiH, 2011).

Bio je dva puta kustos jugoslovenskog/srpskog paviljona na Bijenalu u Veneciji - 2003. i 2009.

Magistarsku tezu u oblasti istorije i teorije umetnosti odbranio je 1995. na Univerzitetu u Kentu, a doktorsku tezu o “Potrošačkoj kulturi u socijalističkoj Jugoslaviji” na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012.

Mika Hanula, rođen u Turkuu, a živi u Berlinu, profesor je umetničkog istraživanja na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta u Geteborgu. Radio je kao profesor umetnosti u javnom prostoru na Akademiji umetnosti u Helsinkiju i bio direktor Akademije od 2000. do 2005 i predsedavajući Nordijske mreže umetničkih akademija (KUNO).

Odbranio je doktorat u oblasti političkih nauka, a među knjigama koje je objavio su: “Rock the Boat: Localized Ethics, the Situated Self, and Particularism in Contemporary Art” (Salon Verlag, 2003), “Artistic Research: Theories, Methods and Practices” (Kuvataideakatemia and Göteborg Universitet, 2005), “Politics of Small Gestures: Chances and Challenges for Contemporary Art” (Art-ist Publishing, 2006) i “Politics, Identity and Public Space - Critical Reflections in and through the practices of contemporary art”. Takođe, priredio je knjigu “Self-Organization: Counter-Economic Strategies” (Sternberg Press, 2006).

Bio je kustos više izložbi, uključujući “Songs of Freedom and Love” (Platform Garanti Contemporary Art Center, Istanbul) i estonskog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007.

Dimitrijević i Hanula su i urednici knjige 53. OS, uz Svebora Midžića, a autor vizuelnog identiteta je Andrej Dolinka.

Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom poluvekovne istorije menjao je i koncepciju i oblike organizovanja.

Od 2001. godine imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept.

Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada i Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković Dimitrijević, Juan Puset, te Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorič iz Ljubljane, koje su 2011. godine osmislile 52. OS “Vreme je da se upoznamo”.

(SEEcult.org)