Sting lautista, ipak i s gitarom

Koncert Stinga i bosanskog lautiste Edina Karamazova 8. februara u Sava centru u Beogradu, u okviru Gitar art festivala, predstavio je frontmena grupe Polis (The Police) u nesvakidašnjem svetlu - kao pripovedača burnog života elizabetanskog kompozitora Džona Daulenda (John Dowland) i pevača i izvođača njegove melodične renesansne muzike povremeno uspavljujućih tonova.

Koncert Stinga i bosanskog lautiste Edina Karamazova 8. februara u Sava centru u Beogradu, u okviru Gitar art festivala, predstavio je frontmena grupe Polis (The Police) u nesvakidašnjem svetlu - kao pripovedača burnog života elizabetanskog kompozitora Džona Daulenda (John Dowland) i pevača i izvođača njegove melodične renesansne muzike povremeno uspavljujućih tonova.

Publika se, međutim, posebno oduševila tek u drugom delu koncerta, kada je za vreme tri bisa dobila i nesvakidašnje, elizabetanske obrade nekih od velikih hitova Stinga i Polis, počev od “Fields of Gold” i “Message in a Bottle”.

Posle jednočasovnog nastupa sa Karamazovim i predstavljanja njihovog uspešnog albuma “Songs From the Labyrinth” s muzikom Daulenda iz 16. veka, Sting je izveo na prvom bisu i nekoliko kompozicija drugih omiljenih autora iz 19. i 20. veka, ali i “Message in a Bottle”.

Posebno burne aplauze dobio je tokom drugog bisa, kada je zamenio lautu gitarom, navodeći da je ipak tako jednostavnije, a da će Karamazov morati navodno da improvizuje, jer ne zna navodno nijednu od tri pesme koje je najavio - “Every Breath You Take”, “Roxanne” i “Fragile”.

S obzirom da na turneji promovišu pre svega album Daulendove muzike, publika nije uspela da ih i četvrti put izmami na scenu, pa je koncert završen nesvakidašnjim izvođenjem bluza na lauti.

Sting je ukratko ispričao između pesama život Daulenda, pominjući i kako su muzičari i umetnici nekada morali da budu zapravo sluge bogatih, a najprestižnije je i bilo raditi na dvoru kraljice Elizabete u Londonu.
Daulend nije mogao da nađe posao, a smatrao je da ga na protestantskom dvoru ne vole, jer je katolik. Napustio je Englesku i potom se našao u novim burnim događajima, putujući u Italiju i kasnije u Španiju.

Prema romansiranoj verziji Daulendove biografije, koju je Sting dramaturški predstavio čitanjem pisama tog kompozitora, umetnici su u 16. veku, s obzirom da su putovali više od drugih, bili i najpogodnija grupa za vrbovanje za špijunažu, pa to ni Daulenda nije mimoišlo.

Iako je Daulend u svoje vreme bio jedan od najboljih lautista u Evropi, zbog čega je bio i dobro plaćen, tek je zapravo 400 godina kasnije, zahvaljujući zvezdi 20. i 21. veka, stekao svetsku slavu. Album “Songs From the Labyrinth”, snimljen u Stingovoj kući i studiju u Toskani, dospeo je 2006. godine na prvo mesto Bilbordove liste klasičnih albuma, nadmašivši kompozitore kao što su Bah i Betoven, a dobro, 24. mesto stekao je odmah i na listi pop albuma, ostavivši iza sebe nova izdanja Razorlajta (Razorlight) i Sizor Sisters (Scissor).

Sting je u lauti i Daulendovoj muzici našao novi izvor energije, nakon istraživanja vorld muzike i borbe za spasavanje brazilskih šuma. U međuvremenu je održao i svetsku turneju s ponovo okupljenim Polis, koji su 2008. nastupili i na beogradskom Ušću.

Sting je od tada zaboravio pojedine izraze na srpskom, ali je i publici u krcatom Sava centru poželeo “dobro veče”, a uz pomoć Karamazova je kasnije i zahvalio na burnim aplauzima.

Sting se zainteresovao za lautu nakon što je dobio taj stari instrument - preteču današnje gitare, od argentinskog gitariste Dominika Milera (Dominic Miller). Kada je upoznao Karamazova, počeo je da razmišlja i o albumu Daulendove melodične muzike s fantastičnim stihovima, čiji je fan bio već dvadesetak godina.

Daulendove pesme "Flow My Tears" i "Weep You No More, Sad Fountains" sličnih su melanholičnih nota kao pojedini klasici Stinga i Polis, poput "Can't Stand Losing You".

Iako je album “Songs from Labyrinth” dobio pomešane ocene kritike, odlične pozicije na listama obnovile su interesovanje za Daulendovu muziku, što je i bila Stingova želja, u pokušaju da je predstavi kao pop 16. veka.

Sting i Karamazov će, posle Beograda, nastupiti 10. februara i u Bukureštu, a 11. u dvorani “Lisinski” u Zagrebu.

Karamazov je jedan od najvećih virtuoza na lauti, a rođen je 1965. godine u Zenici. Školovao se kao klasični gitarista kod Sergija Selibadačea, a virtuozno umeće sviranja barokne laute stekao je u tradicionalnoj švajcarskoj školi “Cantorum Basiliensis” kod majstora Hopkinsona Smita.

Nastupao je sa priznatim ansamblima rane muzike (Hillard Ensemble i Hesperion XX), a objavio je nekoliko zajedničkih izdanja sa virtuozom Andreasom Šolom (Andreas Scholl) i prošle godine solo album “Lute is a Song”.

Među zvezdama jubilarnog, desetog GAF-a je i čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone (Ennio Morricone), koji će sa orkestrom Roma Sinfonieta nastupiti u Beogradskoj areni 14. februara, na Dan zaljubljenih.

Među zvezdama jubilarnog GAF-a je i etno trio sa Balkana koji čine Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosije Spasov, a nastupiće 13. februara u Sava centru, nakon čega će se, u pratećem programu “Midnight Guitar Art Caffe” u Domu omladine, predstaviti i kao DJ-evi.

GAF obuhvata i četiri festivalske večeri na Kolarcu, od 9. do 12. februara, gde će nastupiti najbolji klasični gitariste iz 14 zemalja, među kojima su i Alirio Dijaz, Kazuhito Jamašita i Dušan Bodanović.

Početak GAF-a obeležio je 7. februara španski virtuoz Visento Amigo, koji ima reputaciju autentičnog naslednika Paka de Lusije, a gostovao je u Beogradu i 2005. godine.

Sajt GAF-a je www.gaf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org