Stop! Pesma ujeda!

Jubilarni Svetski dan poezije, koji već desetu godinu doprinosi promociji čitanja, pisanja, objavljivanja i učenja poezije, biće održan od 20. do 22. marta u Kulturnom centru Beograda (KCB) i na nekoliko punktova u gradu, pod sloganom “Stop! Pesma ujeda”.

Jubilarni Svetski dan poezije, koji već desetu godinu doprinosi promociji čitanja, pisanja, objavljivanja i učenja poezije, biće održan od 20. do 22. marta u Kulturnom centru Beograda (KCB) i na nekoliko punktova u gradu, pod sloganom “Stop! Pesma ujeda”.

Autorka ovogodišnjeg koncepta je pesnikinja Ana Ristović.

U nekoliko programskih celina (Opasan uspon, Pokretni most i U oba smera) publici će se predstaviti autori iz Srbije, ali i pesnici iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije, Izraela i Amerike.

Manifestacija počinje 20. marta u 18 sati ispred KCB-a, gde će poeziju čitati pesnici iz Srbije, a gosti će biti slikar Uroš Đurić, rok novinar Žikica Simić, muzičar Vudu Popaj i strip crtač Aleksandar Zograf.

Potom će se u Galeriji Artget predstaviti izraelski pesnik Amir Or (1956, Tel Aviv), čije je pesme na srpski preveo David Albahari, a večernji program je rezervisan za poetsko-muzički performans “Autodidakt” pesnikinje Jelene Bogavac, koja će svoju poeziju govoriti uz autorsku muziku kompozitora Marka Grubića.

Gost iz Izraela Amir Or je u mladosti bio pastir, građevinski radnik i restaurator, da bi potom studirao filozofiju i uporednu religiju na univerzitetu u Jerusalimu, gde je kasnije predavao starogrčku religiju. Objavljivao je eseje o poeziji, antici i religiji, a poeziju je predavao na univerzitetima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Japanu. Pokrenuo je 1990. časopis i izdavačku kuću Društvo Helikon, a 1993. osnovao je arapsko-hebrejsku školu poezije Helikon. Or je uredio i nekoliko antologija hebrejske poezije na evropskim jezicima, osnovao je međunarodni festival poezije Šar, a trenutno je nacionalni koordinator projekta Pesnici za mir, koji je pod pokroviteljstvom UN.

Za svoju poeziju dobio je brojne međunarodne nagrade: Bernštajnovu nagradu, Fulbrajtovu stipendiju, kao i stipendije Univerziteta u Ajovi i Fondacije „Hajnrih Bel“, između ostalih. Preveden je na tridesetak svetskih jezika.

Drugog dana festivala pesnici će od podneva govoriti svoju poeziju u tramvaju na liniji 2 (Dina Vuković, Sonja Šljivić, Jasna Milićev, Petar Matović, Dejan Ilić, Danica Vukićević, Milan Vukelić, Željko Mitić..), a potom i u prodavnicama u Knez Mihailovoj ulici (Time-out I P .... S).

Od 18 sati u KCB-u biće predstavljeni pesnici iz regiona Stanka Hrastelj (Slovenija), Asja Bakić (Hrvatska), Faruk Šehić (BiH) i Igor Isakovski (Makedonija), dok je večernji termin rezervisan za rumunsku pesnikinju Anu Blandijana, jednu od najznačajnijih evropskih pensikinja danas.

Prevedena je na sve evropske jezike, dobitnica je Herderove nagrade, a više puta bila je u užem izboru za Nobelovu nagradu.

Godine 1990. Blandijana je ponovo osnovala rumunski PEN klub, čija je bila predsednica. Osnivačica je i predsednica Građanske akademije. Članica je Evropske akademije poezije, kao i Akademije poezije „Stefan Malarme“ i Svetske akademije za poeziju pri UNESKO-u.

Pored brojnih prevoda po časopisima, na srpskom jeziku postoje dva izbora iz poezije Ane Blandijane: Svedoci (1993) i Anđeli i biljke (2009), kao i knjiga kratke proze Potreba za pričom (2000).

Među gostima iz regiona su i Faruk Šehić (1970), koji je bio teško ranjen kao pripadnik Armije BiH (1992-1995). Ratna iskustva tematizovao je na više mesta u svom opusu, zbog čega ga kritika smatra najizrazitijim predstavnikom tzv. pregažene generacije na prostoru bivše Jugoslavije.

Književne radove objavljuje od 1998. godine. Piše poeziju, prozu, eseje, književne i likovne kritike. Novinske reportaže, kolumne i druge tekstove objavljivao je u magazinu Start, u Oslobođenju i onlajn magazinu Žurnal (www.zurnal.info), te beogradskim e-Novinnama (www.e-novine.com) i Betonu (www.elektrobeton.net). Tekstovi su mu prevođeni na engleski, francuski, italijanski, nemački, mađarski, holandski, slovenački, ukrajinski, makedonski i poljski jezik.

Član je Društva pisaca BiH i PEN centra u BiH. Radi kao novinar i kolumnista u sarajevskom magazinu "BH Dani", a živi u Sarajevu.

Igor Isakovski (1970) pisac, pesnik i prevodilac, završio je studije svetske i komparativne književnosti Univerziteta Ćirila i Metodija u Skoplju, gde je sada na doktorskim studijama. Magistrirao je u Centru za evropske studije (Rodovi i Kultura) u Budimpešti. Osnivač je prvog makedonskog e-časopisa: "Blesok - književnost i druge umetnosti" (www.blesok.com.mk). Radi kao glavni urednik u svojoj izdavačkoj kući Blesok.

Na makedonski je preveo više od 40 knjiga, a pesme i priče su mu objavljene u dvadesetak zemalja. Na srpskom jeziku 2003. objavljen je izbor iz njegove poezije "Sejanje smeha", a u Crnoj Gori 2007. izbor iz poezije “I to je život”. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu.

Stanka Hrastelj (1975) je studirala teologiju na Univerzitetu u Ljubljani. Do sada je objavila dve zbirke poezije: “Niski tonovi” (2005) za koju je dobila nagradu za najbolji debitantsku knjigu pesama na sajmu knjiga, i “Gospodine, imamo nešto za vas” (2009), koja je bila nominovana za najprestižniju nagradu za poeziju u Sloveniji, Jenkovu nagradu. Na festivalu Urška 2001. godine proglašena je za najbolju mladu pesnikinju Slovenije, a na Danima knjige 2007. godine osvojila je titulu Vitez poezije. Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljena je u više domaćih i stranih antologija.

Asja Bakić (1982), rođena u Tuzli, gde je završila studije bosanskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu, objavljivala je poeziju u književnim časopisima s prostora bivše Jugoslavije. Krajem 2009. objavljena je njena prva knjiga pesama “Može i kaktus, samo neka bode”, koja je nominovana za nagradu Kiklop u kategoriji za najbolju debitantsku knjigu. Bavi se književnim prevođenjem. Autorka je blogova „U carstvu melanholije“ i „Vlastita soba“. Članica je redakcije Vox Feminae (www.voxfeminae.net), sajta za koji najčešće piše polemičke tekstove. Trenutno radi na knjizi priča. Živi u Zagrebu.

Poslednjeg dana Festivala u Galeriji Artget KCB-a u podne će biti održana tribina “Mediji poezije” na kojoj će učestvovati Bojan Savić Ostojić, Dragan Protić Prota, Dragana Mladenović, Dragana Paunović, Dragoslava Barzut i Asja Bakić, uz moderaciju Marjana Čakarevića.

Vitalnost poezije ogleda se i u njenoj vanrednoj sposobnosti prilagođavanja trendovima epohe.

Prva decenija novog veka tektonski je uzdrmala klasične medije komunikacije i izražavanja, a poezija, uprkos predrasudama i prognozama, itekako nalazi svoje mesto u novom medijskom poretku. Pesnici i pisci starijih generacija se često žale kako nema časopisa i kako književni život ne postoji, pa ipak, nije li on življi i dinamičniji nego ikad i nije li broj onih koji učestvuju u njemu najveći u istoriji? Samo što se sada odvija na internetu: sajtovima, blogovima, portalima, u komentarima čitalaca, na Facebook-u, Twitter-u i drugim društvenim mrežama. Tu je i najzanimljiviji fenomen srpske i regionalne poezije novog veka - Pesničenje, koje je otvorilo mnoga srca i čije je srce otvoreno za sve.

Gde je danas poezija, koji su njeni mediji, ko su pesnici, a ko su kritičari, koje su prednosti, a šta su vrednosti, neka su od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici tribine.

Poslednjeg dana festivala biće predstavljena i američka pesnikinja Dženifer Skapetone, koja je i teoretičarka i predavačica jezika i kreativnog pisanja na Univerzitetu u Čikagu. Trenutno radi na projektu Exit 43 - arheologija zagađenih prostora i opera od pop-ap horova. Poezija joj je prevedena na nekoliko jezika, a pojavila se i u brojnim antologijama. Izbor iz njene poezije za Svetski dan poezije prevela je Dubravka Đurić.

Manifestacija je organizovana pod pokroviteljstvom grada Beograda i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije.

Unesco je proglasio 21. mart za Svetski dan poezije 1999. godine, a u Beogradu se obeležava od 2001.

Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)