Šumanović Caji Radojčiću
Nagrada za likovnu umetnost “Sava Šumanović” dodeljena je beogradskom vajaru Slavoljubu Caji Radojčiću, a direktan povod za to priznanje bila je njegova redukovana retrospektivna izložba “O herojima i antiherojima” održana u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u junu 2018.
Radojčić je 21. dobitnik nagrade “Sava Šumanović”, koju mu je dodelio žiri koji su činili istoričarka umetnosti Svetlana Mladenov, galeristkinja i menadžerka u kulturi Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov (predsednik), a biće mu uručena 8. marta u podne na Novosadskom sajmu, u okviru izložbe “Art ekspo”.
Radojčić je započeo karijeru 1967. godine, neposredno posle diplomiranja na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miše Popovića. U ranim radovima, nastalim u atmosferi modernizma, koji je 60-ih godina u jugoslovenskoj umetnost obeležen specifičnim post-socrealističkim poletom, dinamizmom i stvaralačkom slobodom, izdvajao se, kako je navedeno u obrazloženju, osobenim shvatanjem figure kao autohtone skulptoralne forme uvek oslonjene na doživljaj stvarnosti i njenih manifestacija.
Radojčićeva skulptura se od tada do danas “razvijala tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta tokom kojeg je umetnik izgradio specifičan skulptorski diskurs u kojem večito funkcioniše čvrsti spoj forme i sadržaja, to jest sintetički odnos estetskih i etičkih načela. Ta i takva sinteza rezultira radovima nabijenim osobenim utiskom tihe dečačke igre dovedene do drastične poetike apsurda. Ova skulptura se, zapravo, kritički odnosi prema svetu u stanju epohalne krize kojom smo obuhvaćeni tokom svih ovih godina i decenija. Pri tome treba reći da čitava filozofija Radojčićevih radova nije zasnovana na anegdotici, nego da svi ti specifični sadržaji proističu iz karaktera forme, iz njene autohtonosti te iz njene označenosti jednim posve specifičnim personalnim izrazom i duhom”, naveo je žiri, ističući da je Radojčić po tome i jedinstven u savremenoj umetnosti u Srbiji.
Direktan povod za dodelu nagrade “Sava Šumanović” Radojčiću bila je izložba “O herojima i antiherojima” u Likovnoj galeriji KCB-a, kojom je “ostvaren sublimni i suštinski prikaz autentičnog karaktera” njegove umetnosti, kako je to i zapisala u katalogu likovna kritičarka Gordana Stanišić: “Skulptura Slovoljuba Radojčića zabavlja, ali zavodi i intrigira svim onim sporednim pričama, koje uvek nadžive velike ideale, ali isto tako i velike utopije. Ona je sukcesija svih istorijskih protivrečnosti, paradoksa i aluzija, poverenja i sumnji, ali i emiter optimizma, koji najčešće preživi upravo na marginama svih imperativa”.
Radojčić je diplomirao vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je završio i poslediplomske studije 1967. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku skulpture od 1971-2008. Stručno se usavršavao u Nemačkoj kao stipendista DAAD 1977, na Koledžu za umetnost u Edinburgu 1990. i na Aristotelovom univerzitetu u Solunu 2003. Bavi se skulpturom, crtežom i grafikom. Priredio je od sredine 60-ih više od 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih izložbi srpske i jugoslovenske umetnosti u zemlji i van nje. Autor je više spomenika i skulptura u slobodnom prostoru, kao i memorijalnih spomenika značajnim ličnostima u gradovima na prostoru bivše Jugoslavije.
Dobitnik je više nagrada, među kojima je i Politikina nagrade za 1999. za izložbu “Titanik” u Likovnoj galeriji KCB. Radovi mu se nalaze u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Nagradu za likovnu umetnost “Sava Šumanović” ustanovili su 1999. godine Art expo Novosadskog sajma, Galerija “Bel art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” iz Novog Sada, u cilju afirmisanja i ukazivanja na značaj dela Save Šumanovića. Istovremeno, nagrada teži da podsticajno i delotvorno doprinese dinamičnom razvoju umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni.
Dosadašnji dobitnici su: Dragomir Ugren (1999); Zdravko Mandić (2000); Mrđan Bajić (2001); Dušan Otašević (2002); Miodrag B. Protić (2003); Živko Grozdanić (2004); Milan Blanuša (2005); Mileta Prodanović (2006); Balint Sombati (2007); Dragoljub Raša Todosijević (2008); Mira Brtka (2009); Vladimir Veličković (2010); Radomir Damnjanović Damnjan (2011); Zvonimir Santrač (2012); Olga Jevrić i dr Jerko Denegri (2013); Slobodan Kojić (2014); Čedomir Vasić (2015); Marija Dragojlović (2016); Rastislav Škulec (2017) i Igor Antić (2018).
*Foto: O herojima i antiherojima, Likovna galerija KCB, jun 2018, SEEcult
(SEEcult.org)
