Sve se može kad država hoće

Dok zemlje u regionu najviše brinu kako da pomognu pre svega privrednom sektoru da se izbori sa posledicama pandemije korona virusa, pa je kultura ponovo na margini, zemlje širom sveta obećavaju pomoć i kulturnom i kreativnom sektoru, smatrajući ga posebno pogođenim, ali i važnim za razvoj čitavog društva.

Važnost kulturnog sektora pokazao se već na samom početku pandemije, kada su italijanski građani spontano izašli na balkone u vreme strogog karantina, izazvavši muzičkim nastupima talas sličnih reakcija i u drugim delovima sveta, te pokazavši da je kultura izuzetno važna za očuvanje mentalnog zdravlja.

Od Italije do siromašnog Madagaskara, kako primećuje britanski Gardijan, aktiviraju se finansijski paketi za oporavak kulture od posledica pandemije, s obzirom da su mnoga pozorišta, bioskopi, muzeji i druge umetniče institucije na pragu ekonomskog kraha zbog zatvaranja i gubitka publike. Dok pojedini veruju da se kultura može oporaviti u vremenu posle pandemije, ima i onih koji smatraju da će posledice biti duročne i neizbežne, te da će doći do velikog egzodusa iz tog sektora.

Italija je formirala fond u iznosu od 245 miliona evra za podršku kompanijama i radnicima u sektoru scenskih umetnosti tokom restriktivnih mera, što je bila dragocena pomoć u teškom periodu krize u jednoj od evropskih zemalja koje su najteže pogođene pandemijom korona viursa. Ipak, i dalje se strahuje da povratak publike neće biti brz, posebno zbog neizvesnosti u vezi sa daljim tokom pandemije.

Nemačka prednjači u pogledu pomoći kulturnom sektoru, počev od obećanja milijardu evra – što je polovina regularnog godišnjeg budžeta za kulturu – fondu za podršku radu pozorišta, muzeja i drugih aktera na sceni, kako bi mogli što pre ponovo da otvore vrata za publiku po okončanju prinudne pauze u radu, kako je istakla ministarka kulture i informisanja Monika Gruters, koja smatra da je očuvanje kulturne infrastrukture "ključno za stvaranje radnih mogućnosti za umetnike i kreativce širom zemlje“.

Ipak, ni u Nemačkoj nisu svi zadovoljni, smatrajući da ni odobreni budžet nije dovoljan za jačanje industrije sa oko 1,7 miliona zaposlenih, koja ostvaruje godišnji promet od 170 milijardi evra, kako se procenjuje. Kao primer se navodi nacionalna avio'kompanija Lufthansa, koja će dobiti devet milijardi evra državne podrške, uprkos odluci da smanji broj zaposlenih za čak 22.000 radnih mesta.

Francuski predsednik Emanuel Makron još u junu je najavio zdušnu pomoć sektoru kulture, a taj fond povećan je i krtajem leta, i odnosi se na nezaposlene glumce, izvođače, muzičare i tehničare. Osmišljen kao način zaštite umetnika koji rade na kraće rokove, taj fond garantuje im mesečnu isplatu ako rade najmanje 500 sati kod priznatog poslodavca u oblasti umetnosti tokom 12 meseci. Francuske vlasti odlučile su tako pomognu opstanak industrije koja zapošljava 1,3 miliona ljudi širom zemlje.

Predsednik Makron najavio je i poseban fond za podršku vredan sedam milijardi evra za nadoknadu gubitaka nastalih otkazivanjem nastupa, snimanja filmova, kao i za podršku festivalima i malim preduzećima u oblasti kulture i umetnosti, kao i dodatnih 50 miliona evra podrške za muzičku industriju.

Kanadska vlada takođe je reagovala na apele kulturnog sektora, pa je posle peticije 65 uglednih umetničkih institucija i organizacija odlučila da formira fond za ublažavanje posledica pandemije u oblasti kulture, umetnosti i sporta u iznosu od 500 miliona dolara.

"Potrebni su nam umetnici da nas i dalje usrećuju, da čine da i dalje sanjamo, posebno u mračnim vremenima“, rekao je premijer Džastin Trudo.

Novi Zeland je, kako podseća Gardijan, pokrenuo fond vredan 175 miliona tamošnjih dolara za podršku sektoru umetnosti i muzike, koji zapošljava oko 90.000 ljudi. To obuhvata i mere za pomoć 2.000 kreativaca u pronalaženju "održivog rada", a direktno podržava i pop muziku, koja je naročito pogođena krizom.

"Zdrav sektor kulture ima mnogo pozitivnih efekata na druge važne delove privrede, kao što su proizvodnja tehnike, ugostiteljstvo i domaći turizam“, kazala je premijerka Džasinda Ardern.

Irska vlada najavila je poseban fond za umetnike vredan 20 miliona evra, ali ima i onih koji smatraju da je to nedovoljno i "uskogrudo". 

Predsednica Nacionalne kampanje za umetnost (NCFA) Angela Dorgan upozorila je namogući "egzodus" u oblasti umetnosti. "ima užasnih primera da ljudi napuštaju bendove i odlaze iz pozorišta", rekla je ona, dodajući da su, međutim, mnogi umetnici spaseni upravo zahvaljujući izdvajanjima za nezaposlene tokom pandemije. NCFA se stoga nada da će zaista dobiti predložena sredstva.

Španski ministar kulture Hose Manuel Rodrigez Uribes izjavio je da je pandemija pokazala važnost kulture. Ako je država išta naučila tokom krize, to je da bi trebalo da radimo zajedno na konsolidaciji važnosti kulturne politike u evropskoj agendi, izjavio je Uribes, koji je još u junu predstavio paket pomoći za kulturu vredan 76 miliona evra, a namenjen zaštiti "jednog od suštinskih sektora". Takođe, najavljena je posebna pomoć u iznosu od 780 miliona evra kako bi se pomoglo sektoru kulture.

U pojedinim zemljama umetnici izlaze na ulice kako bi zatražili pomoć Tako je u Grčkoj više od 2.000 umetnika protestovalo zbog isključenja iz državnog paketa pomoći za ublažavanje posledica pandemije korona viursa.

Iako jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, Madagaskar je odlučio da pomogne umetnicima u naturi - distribucijom vreća sa pirinčem.

Vlada Južne Afrike izdvojila je oko sedam miliona funti za pomoć umetnicima i drugima koji rade u sektoru kulture, a ustanovila je i paket grantova za jačanje ekonomije za koje mogu da se prijave i mnogi umetnici ili male firme u sektoru kulture.

Više od sto afričkih intelektualaca, inače, zatražilo je još u aprilu od čelnika afričkog kontinenta da iskoriste priliku izazvanu pandemijom i, kako su naveli u otvorenom pismu, obnove afričku "intelektualnu slobodu i sposobnost stvaranja".

(SEEcult.org)

*Funded by the International Relief Fund of the German Federal Foreign Office, the Goethe-Institut, and other partners