Svet Milunovića u Legatu Čolaković
Izložba “Ukrštanje / Teritorija i sopstvo” Mihaela Milunovića, otvorena 15. decembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, predstavlja poseban događaj za tog umentika, jer je na njoj, kako je rekao, prvi put objedinio sve ono što umetnički predstavlja njegov svet.
“Pristupio sam ovom projektu, promišljajući prostor Legata Čolakovic, u njegovom arhitektonskom i istorijskom kontekstu, i zatim konceptualno objedinio radove koji su nastali specijalno za njega”, izjavio je Milunović povodom otvaranja izložbe, čiji je kustos Miroslav Karić.
Izložba u Čolakoviću koncipirana je u nekoliko ambijentalnih celina uključujući i dvorišni deo, a predstavlja slike, crteže, objekte i instalacije koji su deo šire produkcije Milunovićevih radova iz proteklih deset i više godina, koja bi se ukratko mogla opisati “između snova i katastrofa”, kako je navedeno u opisu koncepta.
Milunovićeva suptilna kritička zasecanja u društvenu realnost savremenog globalnog sveta ozračenog kapitalom, koji ne ostavlja gotovo nikakvu perspektivu u pogledu humane budućnosti, traverziraju preko teritorije turbulentnih epoha, društvenih uspona i padova, otkrića i destrukcija, herojskih vremena i umrtvljenih simbola, kolektivnih činova vere i usahlih ideologija, naučnih dostignuća i ekstinkcije vrsta, sve do utopijskih vizija i košmarnih stvarnosti, navedeno je u opisu koncepta izložbe.
Poslednje tri decenije, koliko je prisutan i aktivan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni, Milunović vezuje svoju praksu za kontinuirana eksperimentisanja različitim likovnim disciplinama i vizuelnim izrazima, dok tematska interesovanja najšire usmerava na istraživanja istorijskih i savremenih fenomena manifestovanja sociopolitičkih, kulturnih i ideoloških sistema i konteksta. Milunovićevo temeljno proučavanje društvene i vojne istorije, mitologijâ, religijâ, raznolikog umetničkog nasleđa, nauke, sfera popularne i masovne kulture otvorilo mu je prostor trajnih mogućnosti u reinterpretacijama divergentnih vizuelnih, idejnih, narativnih sadržaja, na kojima gradi i dalje konceptualno razvija vrlo specifičan likovni vokabular i autorsku poetiku.
Otvaranju izložbe prisustvovali su mnogobrojni ugledni domaći i internacionalni gosti iz sveta umetnosti – kostimograf i dizajner Nikos Fakoutas, član borda Tejt Modern galerije Patrick Hessel, kustos Muzeja savremene umetnosti u Lionu Matthieu Lelievre, jedan od kustosa predstojećeg 60. Oktobarskog salona u Beogradu, kustos i influenser Christopher Michaut, slovački umetnik Peter Cvik, galerista Patrik Steinhauser, umetnička direktorka Jovana Ilić…
Direktorka Rudolfinum galerije u Pragu dr Julia Tatiana Bailey, stručnjak za hladnoratovsku vizuelnu umetnost i odnose umetnosti, politike, pokreta otpora i ljudskih prava, istakla je povodom otvaranja da ju je sa Milunovićem upoznao njegov galerista Patrick Steinhauser, koji je smatrao da bi to bio susret srodnih umova.
“Fascinirana sam Mihaelovim filozofskim pristupom i njegovom sposobnošću da kombinuje savremeno i istorijsko, da iskoristi sopstvenu umetnost da kako bi razumeo sadašnji trenutak, da referiše na čitavu vizuelnu kulturu sadašnjosti i prošlosti. Njegova umetnost je veoma dopadljiva i atraktivna, ali kada provedete dosta vremena sa njom, osećate i njen uznemirujući aspekt. Mihael kombinuje razigranost, pa čak i misteriozan način predstavljanja svog rada, sa nečim što je veoma preteće i opasno. Ta jukstapozicija različitih senzacija u njegovom radu je zaista moćna”, kazala je Julia Tatiana Bailey, britanska istoričarka umetnosti i kustoskinja.
Izložba je otvorena performansom “Hod zastava” (The Walk of Flags) u izvođenju umetnika Bitef dens kompanije Tamare Pjević, Branka Mitrovića i Jakše Filipovca, koji su bili u kostimima koje je specijalno za tu priliku osmislio dizajnerski duo LDMK (Goran Pejkoski i Nikos Fakoutas).
Goran Pejkoski, kostimograf i modni dizajner, rekao je o saradnji sa Milunovićem da voli njegov rad i simbolistički pristup. "Bilo je divno raditi s njim, jer vam daje slobodu. Ponekad vam je potrebno da vas neko vodi i reaguje na ono što radite. Moj posao je bio da razumem njegov svet. Bio sam prijatno iznenađen, jer većinu slika nisam video ranije. Poznajem njegov stil i znam priču, tako da je bilo interesantno videti kako se sve zajedno uklapa", naveo je Pejkoski.
Mihael Milunović, rođen 1967. godine u Beogradu, diplomirao je 1992. godine slikarstvo u klasi prof. Mome Antonovića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i magistrirao 1995. Specijalizirao je slikarstvo u klasi prof. Vladimira Veličkovića na L’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris (1995-1996).
Laureat je Fondacije Renoar (radio je i živeo u ateljeu Pierre-Augusta Renoira). Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Sent Etjenu i na Cetinju.
Od sredine 1990-ih Milunović je učestvovao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu, Parizu, Napulju, Kaselu, Milanu, Amsterdamu, Poznanu. Njegovi radovi se nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, među kojima su: MUMOK, Beč; MSU Beograd; Palazzo Forti, Verona; Musée d'Art et d'Industrie, Sent Etjen; Zbirka Wiener Städtische, Beč; Kolekcija Solo, Madrid; Kolekcija Azraq, Maroko; Muzej Zoya, Slovačka; Muzej Deji, Nandžing; Kolekcija LVMH, Francuska; Kolekcija Siemens, Austrija, kao i u mnogim privatnim kolekcijama. Bio je kustos i organizator više izložbi i urednik programa “Obojeni svet” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (2006), umetnički direktor drugog Mikser festivala (2010) i jedan od autora i selektora 29. Memorijala Nadežde Petrović “Limited” u Čačku 2018. godine (uz Uroša Đurića i Vuka Vidora).
Objavio je više kritičkih tekstova iz oblasti savremene umetnosti, putopisa, eseja i tekstova za kataloge.
Državljanin je Francuske i Srbije, a živi i radi na relaciji Pariz – Beograd.
Izložba u Legatu Čolaković, koji deluje pri Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je do 23. februara 2024.
*Foto: Bojana Janjić
(SEEcult.org)
