• Search form

27.04.2022 | 14:08

Svetski dan igre - u slavu ljubavi jače od smrti

Svetski dan igre - u slavu ljubavi jače od smrti

Balerina Kang Sue-jin, direktorka Nacionalnog baleta Koreje i ovogodišnja autorka globalne poslanice za Međunarodni dan igre, 29. april, osvrnula se na posledice pandemije korona virusa na scensku umetnost, podsećajući na snažan umetnički odgovor koji je u slično vreme, nakon teških bolesti i nemilih događaja u Evropi, balet “Žizela” pružio 1841. godine u Operi u Parizu, prikazujući ljubav jaču od smrti.

“Od tada je ovaj balet izvođen širom sveta da uteši i ohrabri ljudske duše koje je opustošila pandemija i strah od bolesti. To je i moje razumevanje umetnosti koje je dobilo smisao u predstavi o Žizeli, slaveći veličanstveni duh balerine koja pokušava da pobegne od težine zemaljskih nevolja”, poručila je Kang Sue-jin u poslanici Svetske alijanse za umetničku igru (World Dance Alliance) koja je pre tačno 40 godina, u okviru Međunarodnog pozorišnog instituta pri UNESCO-u (ITI UNESCO), pokrenula obeležavanje Međunarodnog dana igre.

Prema njenim rečima, katastrofa zvana Covid-19 zaustavila je život kakav smo dobro poznavali i učinila da usred tragedije dobijemo vreme za preispitivanje značenja igre i igrača.  

“U dalekoj prošlosti, igra je bila primarno sredstvo izražavanja i komunikacije putem gestova. Razvijajući se kao scenska umetnost, postigla je umeće da gane dušu i inspiriše publiku.

Igra je umetnost trenutka, koju je teško vratiti u prvobitni oblik kada je završena, baš zato što je nastajala u sinergiji tela i duše. Igru čine efemerni momenti, pa su igrači predodređeni da budu u pokretu zauvek. Ipak, Covid-19 je ograničio, pa čak i zaustavljao igru u njenom originalnom obliku. Iako se situacija popravlja, predstave i dalje podležu mnogim ograničenjima. Ovo čini da negujemo dragocena sećanja na vreme kada su igra i igrači blistali poput dragulja, prenoseći ljudske želje i strepnje, volje i nade u život, čineći lepšim naš svet”, navela je Kang Sue-jin. “Kao igrači, mi verujemo da treptaji naših krila daju nadu srcima onih koji vole umetnost i ulivaju hrabrost dovoljnu da se prevaziđe i ova pandemija. Moje srce već počinje da udara!”, navela je Kang Sue-jin u poruci koju je prosledila potpredsednica Svetske alijanse za igru za Evropu Aja Jung, osnivačica Beogradskog festivala igre.

Poruku povodom Svetskog dana igre uputilo je i Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), koje tradicionalno tim povodom savke godine takođe prosleđuje poslanicu odabranog domaćeg umetnika ili poslenika iz sfere umetničke igre. Svetski dan igre svečano se obeležava i 200. izvođenjem baleta “Ko to tamo peva” na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, predstavom Dah teatra “Drveće pleše” u Studentskom parku, te gala koncertom “Praznik igre” studenata Instituta za umetničku igru i kompanije Balet mladih u Operi i teatru Madlenianum u Zemunu.

Prof. dr Vera Obradović Ljubinković, koreografkinja, koreorediteljka i redovna profesorka Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, istakla je u nacionalnoj poslanici umetničku igru kao “imetak čovečanstva”, podsećajući na značaj Mage Magazinović.

“Igra je zdravlje i veselost kojom se pokazuje i nadilazi vlastita individualnost. I sve što ljudsku dušu tišti, uzburkava, progovara se telom koje u zanosu pleše i time sebe revitalizuje. Igrom oduvek ostvarujemo i učvršćujemo pripadanje zajednici. Iskazujemo odnos prema čudu života i svim životnim ciklusima. Ona je jezik skrivenih suština i imetak čovečanstva. Jezik nastao pre govora pomoću koga se ostvaruje mistični dijalog sa prirodom i ljudima. U svakome biva utisnuta dvostruko: kao neizbrisiv deo kolektivnog pamćenja i kolektivno nesvesnog. Igra je svet i svet je satkan u njoj. U svakom odigranom pokretu sadržane su i prepliću se sve epohe i svi narodi. I više od toga. Platon je u kretanju nebeskih tela prepoznavao igrače u kolu. Nisu li drevni igrači oponašali vrhovnu kosmičku srazmernost i nije li ih podučila priroda? Igra jeste umetnost čiji je instrument dat svakom ljudskom biću, a čija sazvučja emaniraju duhom vremena. Igrom lako i neosetno doprinosimo sveopštoj društvenoj harmoniji. Maga Magazinović je ukazivala da se plesanjem stiču psihička i etička obzirnost. Upravo ona, u Srbiju je, početkom XX veka, donela novu umetnost i kulturu pokreta – modernu igru. Upisivala je harmoniju slobodnim bosonogim igranjem, kada još nismo uhvatili stilizovani geometrijski korak pretočen u klasičan balet. Uz Magu Magazinović preskočili smo čitave vekove, ceo period razvoja baletske umetnosti i prihvatili avangardno u pokretu, te su u nas prvo zaigrale bosonoge devojke, pa tek kasnije bele labudice na prstima. Srbija je po tome jedinstvena, jer je razumela i primila modernizam u umetničkoj igri bez prethodne pripreme.

U 2022. godini – kada se navršava 40 godina od kada je Međunarodni dan igre počeo da se slavi – obeležava se 140 godina od Maginog rođenja, 115 godina od rođenja Smiljane Mandukić i puni 100 godina od prvog baletskog prikazivanja Glumačko-baletske škole na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Budimo učesnici u radosti i zaigrajmo nekonvencionalno i autentično, kako su i one činile. Zaigrajmo za sveopštu harmoniju i dobro. Zaigrajmo ne bi li obnovili duboko zapretenu povezanost sa prirodom od koje smo odbegli. U ovom vremenu drastično izmenjenih načina komunikacije to je potrebnije nego ikada pre. Zato zaigrajmo u skladu sa drugima i sa svešću da igračkim korakom učestvujemo u društvenom i kosmičkom ritmu!”, poručila je Vera Obradović Ljubinković, autorka monografije “Jovanka Bjegojević: Ptico, ne sklapaj svoja krila”, u izdanju UBUS-a, koja će uskoro biti objavljena i kojom će započeti obeležavanje jubileja sto godina baleta u Srbiji.

Poslanicu u ime UBUS-a do sada su pisali istaknuti umetnici i poslenici Sonja Lapatanov, Vladimir Logunov, Milica Zajcev, Ivanka Lukateli, Ašhen Ataljanc, Svenka Savić, Ana Pavlović, Isidora Stanišić i Sanja Ninković.

*Naslovna fotografija: Jail Souen

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r