Tanović otvara 19. SFF
Filmom “Epizoda u životu berača željeza” scenariste i reditelja Danisa Tanovića, koji progovara o diskriminaciji manjina u Bosni i Hercegovini, posebno romske zajednice, 16. avgusta biće otvoren 19. Sarajevo Film Festival (SFF).
Novi Tanovićev film osvojio je na 63. Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, Srebrnog medveda za film i najboljeg glumca - naturščika Nazifa Mujića. Takođe, dobio je i specijalno priznanje Ekumenskog žirija.
Direktor SFF-a Mirsad Purivatra izrazio je zadovoljstvo što sarajevski festival nastavlja tradiciju otvaranja domaćim filmom, a istakao je da je zadovoljstvo utoliko veće, jer se radi o novom filmu bosanskohercegovačkog oskarovca Tanovića, koji je nagrađen prestižnim priznanjima Berlinala.
“Mislim da je potrebno da ova priča bude viđena, ne samo da bi se pokrenule diskusije o našem društvu i svim vrstama otuđenja i diskriminacije koje su u njemu prisutne, nego da se kroz emocionalno shvatanje stanja žrtve dođe do momenta u kojem ćemo sami sebi postaviti pitanje: Kakvi smo to ljudi postali?”, rekao je Tanović, saopštio je SFF.
Tanović i ekipa filma na 63. Berlinalu
Film “Epizoda u životu berača željeza”, nastao u koprodukciji BiH, Francuske i Slovenije, baziran je na istinitom događaju, a govori o otuđenju i diskriminaciji u savremenom društvu u BiH kroz priču o romskom paru.
Glumci u Tanovićevom filmu - Senada Alimanović, Nazif Mujić, Sanda Mujić i Šemsa Mujić, autentični su akteri jednog od najvećih skandala u zdravstvu u BiH.
Film prikazuje kako Nazif izdržava porodicu skupljajući staro gvožđe, ali jedva sastavlja kraj sa krajem. Svaki dan on skuplja otpadni metal, dok njegova supruga Senada brine o njihovom domu i dvoje dece. Treće dete je na putu. Nakon dugog radnog dana, Nazif se vraća kući i zatiče Senadu na krevetu i u bolovima. Narednog dana, posuđuje auto kako bi je odvezao u najbliži dom zdravlja. Senadina dijagnoza je spontani pobačaj - petomesečni fetus koji nosi je mrtav. Stanje je kritično i Senadi je potrebna hitna operacija u gradskoj bolnici. Senada nema zdravstveno osiguranje i bolnica traži od nje da za tretman plati 980 konvertibilnih maraka (oko 500 evra), što je celo bogatstvo za skromnog skupljača starog gvožđa. Uprkos Nazifovim molbama, Senadu ne žele operisati i ona se mora vratiti kući. Narednih deset dana, Nazif će uraditi sve što je u njegovoj moći da spasi Senadin život - očajnički skupljajući još otpadnog metala, tražeći pomoć od nevladinih i državnih institucija... Narednih deset dana Nazif i Senada će u potpunosti iskusiti okrutnost savremenog društva.
To je peti igrani film Tanovića koji je debitovao “Ničijom zemljom” 2001. godine - filmom koji je dobio više od 40 internacionalnih priznanja, što ga čini najnagrađivanijim debitantskim filmom u istoriji. Film “Ničija zemlja”, čija je priča smeštena u vreme rata u BiH 1993. godine, nagrađen je Oskarom i Zlatnim globusom za najbolji strani film, te nagradama za najbolji scenario Filmskog festivala u Kanu i Evropske filmske akademije.
Tanović je režirao još dva filma koja se bave ratom i njegovim posledicama - “Cirkus Columbia”, smešten u period neposredno pre rata, i “Trijaža”, sa Kolinom Farelom (Colin Farrell), koji se bavi post-ratnim traumama.
Svetskom premijerom filma “Cirkus Columbia”, u kojem igraju i zvezde bivše Jugoslavije Predrag Miki Manojlović iz Srbije i Mira Furlan iz Hrvatske, bio je otvoren 16. SFF 2010 godine.
Tanović je rođen 1969. godine u Zenici, a odrastao je u Sarajevu, gde je studirao režiju na Akademiji scenskih umetnosti. Nakon što je Sarajevo palo pod opsadu, proveo je dve godine na prvim linijama odbrane snimajući za vojsku. Materijali koje su Tanović i njegove kolege snimili korišćeni su za brojne filmove i medijske izveštaje o ratu u BiH.
Tanović je 1994. godine u Belgiji nastavio edukaciju na INSAS filmskoj školi i počeo da radi kratke i dokumentarne filmove. Godine 2005. snimio je igrani film na francuskom jeziku “Hell (L´enfer) u kojem su uloge ostvarili neki od najznačajnijih glumaca francuskog filma (Emmanuelle Beart, Karin Viard, Marie Gillain, Guillaume Canet, Jacques Gamblin, Jacques Perrin, Carole Bouquet, Jean Rochefort...).
(SEEcult.org)