Tragikomedija o 80-im
Predstava Kroz prozor Fabrike "Jedan zarez nešto", inspirisana tekstovima Predraga Matvejevića, premijerno će biti izvedena 11. decembra na sceni Kult Ustanove kulture “Vuk Karadžić”, a prati istoriju bivše Jugoslavije kroz pogled dvoje komšija, dece rođene 1983.
“Jedan zarez nešto” govori o dvoje dece iz generacije rođene 80-ih. Generacije “neizbežno naredne, u korenu usporene kada joj je namenjeno da nasledi“ (Derida, Specters of Marks) - generacije kojoj nedostaje upravo to nasleđe.
Prema sinopsisu, nekoliko godina posle Titove smrti, zemlju vode mlađe generacije, koje nisu učestvovale u prvim bitkama, i ona se menja. Deda jednog od dva deteta, stari komunista, pokušava, kroz pripovedanje, da ih sačuva u svetu za koji oseća da mu preti kraj. Deca su usvojila predstavljeni model pravde. Obećavaju jedno drugom da će ostati verni tim vrednostima, da će rasti zajedno i postati pioniri i da će jednog dana izgraditi još lepšu zemlju nego što je sad.
Na prelazu u 90-te, međutim, ideal se raspada. Oni su prva generacija koja neće postati pioniri. Sledeće godine Slovenija proglašava nezavisnost, Hrvatska je sledeća, nastaje rat prvo između susednih republika i, na kraju, u okviru njih. Dolazi do kraja SFRJ.
Postepeno, uprkos zakletvi koju su dali jedno drugom, deca se razdvajaju. Ulaze u tinejdžersko doba kada se poriču dečji snovi, nipodoštavaju bajke. Deda je preživeo sve ove godine, čekajući kraj, “da nema izlaza”. Umro je dan posle Dejtonskog sporazuma, na kraju rata koji je uništio sve u šta je verovao.
Predstava govori o generaciji mladih ljudi iz bivše Jugoslavije koja ne samo da se bori u provaliji (“razmišljanja u kršenju”, kaže Arent), nego pokušava da shvati spektralan opstanak sveta koji nije stigla da vidi kako nestaje, da pokuša da shvati nesigurno nasledstvo koje joj je predato, pogrešan prenos, sećanje koje je dostupno samo ako se ponovo izmisli, a to je ono što pozorište može: da ponovo izmisli sećanje (za nas).
“Iza nas - spaljena zemlja. Jaz između mladih i starih ostaje skoro nepremostiv. Očevi i deca koji gledaju kako da zatrpaju prazninu pomoću simbola prohujalih vremena - simbola kojima su njihove veze prekinute - i čiji smisao i sami slabo poznaju - čas komičnim, čas tragičnim: povratak u prošlost je priviđenje, povratak prošlosti - nesreća”. (Predrag Matvejević, Svet-ex).
Reditelj predstave je Žan-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny, a asistentkinja reditelja Sanja Maljković.
U predstavi glume Ana Jovanović i Boško Petrov, a tekst je napisao ceo tim Kroz prozor fabrike, u saradnji sa Igorom Ripakom, koristeći tekstove Matvejevića i Krisa Markera.
Scenografiju, dizajn i video potpisuje Sanja Maljković, a zvuk i dizajn svetla Žan-Batist Demarinji i Ana Lakčević.
(SEEcult.org)
