• Search form

27.09.2019 | 00:27

Trijumf Horvata na 53. Bitefu

Trijumf Horvata na 53. Bitefu

Gran pri 53. Bitefa dodeljen je predstavi “Ali: Strah jede dušu” Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, u režiji Sebastijana Horvata, koji je osvojio i Politikinu nagradu za najbolju režiju, a ta predstava, zasnovana na istoimenom filmu Rajnera Vernera Fazbindera, proglašena je najboljom i glasovima publike. Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov”  pripala je predstavi “Nemoralne priče: 1. deo – Kuća majka” Fije Menar iz Francuske.

Iako se radnja predstave “Ali: Strah jede dušu” događa u Nemačkoj 70-ih, izbor korišćenih materijala relevantan je i za današnje vreme, istakla je predsednica žirija Kristin Amon-Sirežol na ceremoniji dodele nagrada 53. Bitefa u Luci Beograd, u kojoj je i igrana Horvatova predstava, zasnovana na filmskom scenariju koji ispituje rasizam, ksenofobiju i predrasude, odnosno porast populizma, posebno u Evropi, posle dolaska migranata u Grčku, Italiju i na istočne granice Evrope.

Žiri je istakao kvalitet adaptacije (Milan Marković Matthis) te melodrame o ljubavi nemačke udovice i marokanskog migranta, narativne glasove iz više perspektiva, dizajn i moćne elemente uključene u produkciju, te izbor neutralnog i netipičnog pozorišnog prostora, kao i njegovu transformaciju tokom pauza. Posebno je istaknuto to što je publika u potpunosti uključena u dramsku akciju, čime se Horvatova predstava uklopila i u glavnu estetsku liniju 53. Bitefa koja se bavila brisanjem granice izvođača i gledalaca i istraživanjem različitih oblika imerzivnosti u pozorištu.

"Iako ovaj komad izgleda jednostavno i suptilno, kompleksan je u svojoj strukturi, što vidimo u oba glavna lika i njihovom ponašanju", istakla je Kristin Amon-Sirežol, profesorka emeritus na Sorboni, čitajući poduže obrazloženje žirija, u kojem su bili i spisateljica i performerka Olga Dimitrijević iz Srbije, reditelj Ersan Mondtag iz Nemačke, koji nije bio prisutan na ceremoniji, rediteljka, izvođačica i predavačica Sanja Mitrović iz Belgije i pozorišna kritičarka i profesorka na Teksaškom univerzitetu Doroti Čanski.

Članice žirija, foto: Bojan Kovačević - SEEcult

Olga Dimitrijević, sumirajući na srpskom odluke žirija, koji je odlikovala različitost po profesionalnom iskustvu, političkim ubeđenjima i etničkoj pripadnosti, istakla je i posebnost svake od 12 predstava u glavnom programu u širokom tematskom dijapazonu od očaja i nade. Bilo je tu i pozorišta, i plesa, i cirkusa, i instalacija, podsetila je ona, ukazujući na složenost odlučivanja o najboljima. Olga Dimitrijević pohvalila je Bitef zbog značajnog prisustva žena – rediteljki i glumica u 53. izdanju tog festivala, koji je tematskom linijom upozorio na raspad društvenih zajednica na svim nivoima, ali ponudio i moguće alternative tom stanju.

“Glavna tema festivala - zajednica, predstavljena sloganom ‘Počnimo ljubav iz početka’ i cilj predstavljanja imerzivnog pozorišta, bio je veoma ambiciozan, te nije bilo lako Bitefu da promoviše ovaj socijalni paket u momentu kada se i sami nalazimo u njemu", rekla je Olga Dimitrijević.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica i članica žirija Olga Dimitrijević, foto: Vesna Milosavljević - SEEcult

Horvatu, koji je gostovao i na 50. Bitefu predstavom “Nad grobom glupe Europe”, u produkciji HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, pripala je i 42. nagrada Politikinog žirija za najbolju režiju na 53. Bitefu, uz obrazloženje da u pobedničkoj predstavi višeznačno istražuje društveno osetljive teme, ali i samu pozorišnu igru kroz njeno otvaranje prema publici.

“Režija diskretno i uspešno spaja melodramska i politička značenja, iskrenu emotivnost i društveno osetljiva pitanja – sveprisutni primitivizam, zavist, klasne i etničke predrasude. Režija je na izvanredan način vodila glumce koji sa naročitom snagom, preciznošću i efektnom suzdržanošću istovremeno izazivaju jake emocije gledalaca ali i njihov racionalni pogled na događaje”, naveo je žiri Politike, koji su činili pozorišni reditelj Milan Nešković (predsednik), urednica kulture Gordana Popović, teatrološkinja i pozorišna kritičarka Ana Tasić, novinarka Borka Trebješanin Golubović i urednica kulturnog dodatka Marija Đorđević.

Specijalna nagrada žirija 53. Bitefa “Jovan Ćirilov”, koja se tradicionalno dodeljuje predstavi koja se ističe nekom od karakteristika, pripala je instalaciji “Nemoralne priče: 1. deo – Kuća majka” francuske koautorke i izvođačice Fije Menar, u produkciji kompanije Non nova, kojom je počeo četvorodnevni deo Bitefa u Luci Beograd. Mukotrpnom izgradnjom čitavog antičkog hrama od kartona, koji se pod uticajem “kiše”  urušava pred očima bespomoćne publike, Menarova je upozorila na opasnost od klimatskih promena, ali i na raspad vrednosti zapadne civilizacije uopšte.

Ceremonija dodele nagrada 53. Bitefa završena je koncertom Beti Đorđević, koja je proslavila pesmu “Počnimo ljubav iz početka” autora Aleksandra Koraća, a dobila je veliki aplauz i horsku podršku zvanica u jednom od tri festivalska hangara u Luci Beograd.

Pobednička slovenačka predstava osvojila je i publiku 53. Bitefa, dok se na drugom mestu našla predstava francuskog novog cirkusa “Retke ptice”, čija je repriza bila poslednje festivalske večeri u šatoru Cirkobalkane, a na trećem “Tartif” Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Igora Vuka Torbice.

Festivalski program završen je belgijskom predstavom “Pozvani” Sepea Bajensa i briselske trupe Ultima vez, najimerzivnijom produkcijom na 53. Bitefu, koja podrazumeva aktivno učešće gotovo celokupne publike, koja je pomešana sa izvođačima različitih godina, pola, porekla… U toj predstavi fizičkog teatra učestvuju tri muzičara i 12 izvođača u starosnom rasponu od 12 do 85 godina, koji pozivaju publiku da im se pridruži na različite načine na sceni – u dodiru, trčanju, preskakanju, ili pak u nošenju ogromnog plavog konopca teškog oko 200 kilograma i dugačkog 65 metara, na kojem se u većem delu predstave sedi.

Publika počinje i sama da odlučuje kada će da se pridruži izvođačima na sceni, a u jednom trenutku ostaje sama, pa predstava postaje isključivo njena odgovornost. Izvođači kompanije Ultima vez vraćaju se u zavisnosti od reakcija publike, a u ovom slučaju suočili su se sa erupcijom kolektivne energije, završene dugim međusobnim aplauzima.

Pozvani, Ultima vez, 53. Bitef, foto: Vesna Milosavljević - SEEcult

U publici je bio i šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici, koji se i sam prihvatio nošenja teškog konopca u Bajensovoj predstavi “Pozvani”, a prethodno je na koktelu povodom zatvaranja Bitefa ponovio da je poziv Srbiji za članstvo u EU otvoren, te naglasio važnost saradnje u kulturi i posebno izrazio zadovoljstvo podrškom manifestacijama kao što je Bitef.

"Nemojte misliti da EU ne voli Srbiju, naprotiv", poručio je Fabrici, ističući da je ljubav, koju naglašava i inspirativan festivalski slogan, potrebna svima na putu ka boljoj budućnosti. Povodom te poruke u znaku nove energije, otvorenosti i različitosti, Fabrici je podsetio i na veliki odziv na nedavnim evropskim izborima, ocenjujući da je to dobar znak i pokazatelj optimizma u zajedničku budućnost čitavog kontinenta.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica zahvalio je EU na podršci drugu godinu zaredom, koju je nazvao već tradicionalnom, našalivši se na račun domaćeg običaja olakog proglašavanja tradicijom svega što se ponovi još jednom.

Ivan Medenica i Sem Fabrici, koktel povodom zatvaranja 53. Bitefa, Luka Beograd, foto: Vesna Milosavljević - SEEcult

Medenica je istakao i da Bitef nikada nije bio politički nesvestan i naivan, pa zna i da ljubav nije lako početi iz početka, što pokazuje i ovogodišnjim vizuelnim identitetom sa tanjirom sa dva noža koji takođe i upozorava, i budi nadu, s obzirom da se noževi mogu upotrebiti i za deljenje hrane, ali i za ubijanje jedni drugih.

Dok je većim delom predstava u glavnom programu Bitef upozorio na izazove sa kojima se suočava savremeno društvo širom sveta, poslednje dve predstave - "Retke ptice" i "Pozvani" predstavljaju festivalski doprinos afirmisanju humanističkih vrednosti koje su uveliko zaboravljene, a podrazumevaju dodir, saradnju, razmenu, empatiju, zajedništvo...

Ivan Medenica, zatvaranje 53. Bitefa, Luka Beograd, foto: Bojan Kovačević - SEEcult

Svečanom zatvaranju 53. Bitefa prisustvovali su, osim Fabricija, i ambasadori Belgije Konrad Adam, Češke Tomaš Kuhta, Francuske Frederik Mondoloni, Italije Karlo Lo Kašo, Nemačke Tomas Šib, Slovenije Istok Jarc, Švajcarske Filip Ge i drugi predstavnici diplomatskog kora i stranih kulturnih centara koji su pomogli realizaciju Bitefa, kao i brojne druge ličnosti kulturnog i javnog života, uključujući biznismena Milana Beka kome je Medenica posebno zahvalio za ustupanje prostora Luke Beograd za četvorodnevnu završnicu festivalskog programa.

53. Bitef obeležen je i intenzivnim i angažovanim pratećim programom koji je, uz jubilarnu, 20. Bitef Polifoniju i svojevrsni festival unutar festival - Cirkobalkanu, ponudio i novo izdanje Filozofskog teatra - razgovor Srećka Horvata i nemačkog pisca i publiciste Normana Olera o vezi narkotika i fašizma, ali i kapitalizma. Takođe, realizovan i razgovor o nastupu Srbije na Praškom kvadrijenalu projektom objedinjenim temom “Samo(iz)gradnja”, a u Novom Sadu predstavljen je i pobednički projekat PQ “Ova zgrada govori istinu” kustoskinje Ivane Vaseve i umetnika Filipa Jovanovskog iz Severne Makedonije.

53. Bitef, Luka Beograd, foto: Bojan Kovačević - SEEcult

Između ostalog, 53. Bitef je odao počast i nedavno preminuloj dramaturškinji Borki Pavićević, jednoj od prvih voditeljki okruglih stolova na tom festivalu, na kojem je bila od osnivanja. Program Borka na Bitefu obuhvatao je predstavu “Autentična tumačenja: ‘68”, u režiji Ane Miljanić, koja je izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju koji je Borka Pavićević osnovala i vodila do smrti. U CZKD-u je održan i razgovor o njenom učešću na Bitefu.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r