U slavu Branka Miljkovića
Osamdeset godina od rođenja Branka Miljkovića (1934-1961), princa srpske poezije - kako je svojevremeno nazvan, biće obeleženo 29. januara u Beogradu i Nišu.
Povodom 80-godišnjice rođenja Miljkovića, koji važi za jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije organizuje 29. januara u 11 sati okupljanje kraj pesnikovog groba na Novom groblju (parcela 28, grobnica br. 1 u drugom redu) u Beogradu.
Na grobu Miljkovića, tvorca antologijske pesme “Uzalud je budim”, okupiće se predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik SANU, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnih prevodilaca, kao i pisci i poštovaoci njegovog dela. Ceremoniju će, kako je najavljeno, predvoditi državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.
U Beogradu će 80-godišnjica rođenja Miljkovića biti obeležena i 28. januara u Biblioteci "Branko Miljković" na Zvezdari.
Takođe, u njegovom rodnom Nišu 29. januara biće održana svečana akademija u Narodnom pozorištu, kojoj će prisustvovati i dosadašnji dobitnici nagrade “Branko Miljković”, koju Grad Niš dodeljuje za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku.
Nagrada će biti dodeljena 43. put u okviru manifestacije “Dani Branka Miljkovića”, a konkurs je otvoren do 29. januara.
Na svečanoj akademiji povodom 80-godišnjice rođenja Miljkovića u Narodnom pozorištu u Nišu najavljena je, između ostalog, i promocija duplog CD-a “Uzalud je budim” sa autentičnim razgovorom s Miljkovićem na Radio Beogradu.
Gradske vlasti najavile su da će završiti do kraja maja zajedničku spomen-soba Miljkovića i Stevana Sremca, a za jun je predviđen naučni skup posvećen Miljkoviću.
Rođen 29. januara 1934. godine u Nišu, Miljković je za vreme Drugog svetskog rata provodio detinjstvo u porodičnoj kući na periferiji Niša. Odrastanje u porobljenom Nišu, u kojem je bio svedok strahota rata i nasilja, uticalo je najverovatnije i na temu smrti u njegovoj poeziji.
Miljković je bio učenik gimnazije “Stevan Sremac” u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu “Njegoš”. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu “Zapisi” kao 18-godišnjak. U Nišu su mu pesme objavljivanje u “Službenom glasniku”, “Glasu omladine”, “Našem putu”, “Gledištima”...
Iz Niša se 1953. godine preselio u Beograd radi studija filozofije. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1957.
Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.
Prve pesme u Beogradu objavio mu je Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo”, čime mu je otvorio vrata ostalih izdavača i brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi prva zbirka pesama “Uzalud je budim” (1956), kojom Miljkovivh postiže uspeh kod publike i kritičara. Usledile su i zbirke pesama “Smrću protiv smrti” (s Blažom Šćepanovićem, 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli” (1961)...
Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije.
Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka “Vatra i ništa” u čijoj se osnovi, pored antičkih, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu “Utva zlatokrila”.
Miljković je tragično okončao život 12. februara 1961. godine u Zagrebu.
U Nišu je 2011. obeleženo i 50 godina od smrti Miljkovića i 40 godina nagrade koja nosi njegovo ime.
Prvi dobitnik nagrade “Branko Miljković” bio je 1971. godine Milutin Petrović za knjigu “Glava na panju” (Prosveta, Beograd).
(SEEcult.org)
