Ubiti Đinđića, u Beogradu
Beogradska premijera hvaljene predstave “Ubiti Zorana Đinđića”, u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, biće održana 12. marta u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić”, na desetogodišnjicu atentata na srpskog premijera.
Nastala prema motivima istoimene drame Rajka Đurića i Zlatka Pakovića, u Pakovićevoj adaptaciji i režiji, predstava “Ubiti Zorana Đinđića” dobila je pohvale domaće pozorišne kritike, a prema rečima reditelja, predstavlja “osvetu svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili”.
Navodeći da na atentat na Đinđića treba gledati đinđićevski, jer se istina ne nalazi u motivima za njegovo ubistvo, već u rezultatima tog ubistva, Paković ističe da je vreme da se govori o korisnicima atentata.
“Predstava ‘Ubiti Zorana Đinđića’ je osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili. Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni. Predstava je poput sna, poput onog sna iz kojeg se budimo od sopstvenog smeha. Ali, buđenje je košmarno, jer se budimo u jalovoj stvarnosti, bez perspektive za one koje volimo. Ovde i sada hoćemo da dostignemo ironiju koja ume osvetnički da likuje nad grozom i da razveselimo Đinđićevu sen”, naveo je Paković povodom te predstave, koja je premijerno izvedena 2012. godine u novosadskoj Fabrici.
Predstava je dobila pohvale stručne javnosti, pa je Teofil Pančić u “Vremenu” naveo da je “jednočasovni brehtijanski dramski igrokaz, igran na periferiji Novog Sada, logično zatvaranje jednog tematskog kruga”, a Goran Cvetković sa Drugog programa Radio Beograda da je reč o važnoj i moćnoj predstavi koja izražava snagu “sinkretičkog i kritičkog pozorišta - gde je svaki element važan i dinamički usklađen - u kontrapunktu i u redosledu - sve to, iako pokazuje crnu sliku stvarnosti - osvetljava je superiornim kritičkim i kreativnim svetlom koje obećava, traži i garantuje - optimizam”.
Igor Burić naveo je u novosadskom “Dnevniku” da, iako sasvim odgovarajući Brehtovoj ideji političkog teatra, namenjenog buđenju kritičkog u publici i buđenju angažmana, Pakovićev kabare ne poseže samo za živopisnim scenama, songovima i koreografijom”, zabavi još grotesknijoj, užasnijoj zbog teme o kojoj govori, nego “podstiče i osećaj bliskosti među istomišljenicima kojima u društvenoj realnosti ne preostaje ništa drugo nego da se dozivaju u tami”. “Taj osećaj je pojačan poslednjom scenom u kojoj se emituje Đinđićeva poruka da on veruje u budućnost u kojoj ćemo se videti. Njega više nema, ima li budućnosti?!”, upitao je Burić.
Književnik i kolumnista Svetislav Basara primetio je u “Danasu” da u predstavi “Ubiti Zorana Đinđića” politika nijednog trenutka nije nađačala umetnost, iako su na scenu izvedene “sve ključne personae dramatis iz devedesetih i sa početka dvehiljaditih”. “Više je, međutim, udarao po znanim nam i kobnim patriotskim matricama koje u ovoj zemlji prikrivaju mnoga nepočinstva. Paković ih je prikazao onakvima kakvi vaistinu jesu - kao opasne klovnove, a ne onako kako si oni laskaju sebi - kao istorijske ličnosti”, naveo je Basara, dok je reditelj Gorčin Stojanović ocenio za Slobodnu Evropu da je ta predstava “potvrda da pozorište ima moć, isključivo i samo onda ako je samo pozorište”.
Novica Milić naveo je za peščanik.net da Pakovićeva predstava "...priziva demone koji se kikoću, cere, bauljaju, divljaju, šmrču, felaciraju, slave, urlaju i seru od sreće kroz fabričku halu u kovitlacu ‘mračnog kabarea’ ovog pozorišta koje ne zna za milost. A i zašto bi? Demoni su pobedili, srpska Valpurgija je u svom čistom elementu. Đinđiću odajemo poštu ćutanjem dužim od minuta, tokom kojega svako od nas iz publike zabada pogled u beton i stidi se, za sve ostale, oduvek i zauvek”.
U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević.
Scenografiju je uradio novosadski umetnik Nikola Džafo, muziku je komponovao Božidar Obradinović, a songove je napisao Tomislav Marković.
Prva beogradska repriza je 14. marta u UK "Vuk".
(SEEcult.org)
