ULUS: Prvo ugovor, pa radna grupa za Cvijetu

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) saopštilo je da će se priključiti Radnoj grupi za rešavanje problema u vezi sa Umetničkim paviljonom “Cvijeta Zuzorić” tek nakon obnavljanja ugovora o korišćenju tog prostora.

Navodeći da je putem medija saznalo da je Ministarstvo kulture 23. novembra donelo rešenje o obrazovanju i imenovanju Radne grupe za rešavanje problema u vezi sa korišćenjem Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”, ULUS je naveo u saopštenju da za obnavljanje ugovora o korišćenju tog prostora “nije potrebna radna grupa, već da nadležne institucije savesno preuzmu poslove koje su u delokrugu njihovih odgovornosti”.

ULUS-u, kao pokretaču inicijative za izgradnju Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, učesniku u sakupljanju sredstava za izgradnju i korisniku tog prostora od njegovog osnivanja, ne može biti osporeno legitimno pravo na raspolaganje ovim prostorom, a čije se rešavanje izbegava već više od 10 godina. Po obnavljanju ugovora, čime će se obezbediti formalni preduslovi, priključićemo se Radnoj grupi koja će se baviti svim neophodnim detaljima vezanim za radove rekonstrukcije i sanacije Paviljona, saopštio je ULUS.

Ministarstvo kulture saopštilo je da će Radna grupa koju je imenovalo imati zadatak da razmotri, ispita, obrazloži i predloži nadležnim organima rešenje za rekonstrukciju objekta i adekvatan smeštaj ULUS-a e tokom rekonstrukcije UP “Cvijeta Zuzorić”, kao i da “predloži ugovor kojim će se regulisati korisnik, uslovi i vremenski period korišćenja predmetnog prostora”.

Za predsednika Radne grupe imenovan je Zoran Vapa, posebni savetnik potpredsednice Vlade i ministarke kulture Maje Gojković, a članovi su: sekretar Ministarstva Vukica Kilibarda, predsednik Upravnog Odbora ULUS-a Vojislav Klačar, članica UO ULUS-a Vahida Ramujkić, te direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković, sekretar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Branislav Orlić i samostalni savetnik iz Republičke direkcije za imovinu Jelisaveta Petošević.

ULUS je pozvao 10. novembra Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i Republičku direkciju za imovinu na potpisivanje ugovora na osnovu kojeg bi, uz poštovanje određenih uslova, počelo hitno rešavanje izrazito lošeg stanja tog važnog spomenika kulture. U međuvremenu je pokrenuo onlajn peticije za podršku zahtevu te umetničke organizacije za sklapanje ugovora sa nadležnima u vezi sa upravljanjem i korišćenjem “Cvijete”, odnosno za rešavanje imovinsko-pravnog statusa tog zdanja.

Zbog izostanka obnavljanja ugovora, kojim bi se garantovalo pravo ULUS-a da upravlja Paviljonom “Cvijeta Zuzorić” na ime višedecenijskog prisustva u tom prostoru i činjenice da je izgrađen uz doprinose građana i građanki Srbije 1928. godine kako bi bio trajan dom umetnika, ULUS je pozvao sve zainteresovane da se pridruže i potpišu peticiju upućenu Vladi Srbije.

ULUS organizuje i 24. novembra u 18 časova javni razgovor sa svojim pravnim zastupnikom Nenadom Vladićem o korišćenju, upravljanju i vlasništvu nad Paviljom, a poziva zainteresovane da se pridruže. Vladić će kroz uvid u zakonodavne okvire dati jasniji pregled aktuelnog formalno-pravnog statusa objekta.

Ujedno, ULUS nastavlja da dobija i podršku za svoje zahteve.

Zadužbina Ilije M. Kolarca podržala je ULUS u naporima razrešenja nerešenog pravnog statusa u korišćenju Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", naveo je rukovodilac Sekretarijata Kolarčeve zadužbine Darko Opačić u pismu ULUS-u.

Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) takođe je podržao ULUS-ovu borbu na pravo za ostvarivanje ugovora o upravljanju i korišćenju Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", kao i za hitnu sanaciju izuzetno lošeg stanja u kojem se Paviljon nalazi.

Profesorka emerita Univerziteta umetnosti dr Milena Dragićević Šešić takođe je podržala ULUS, navodeći u pismu da Paviljon "Cvijeta Zuzorić" u kolektivnom sećanju građana Beograda i Srbije ima posebno mesto, pre svega kao mesto godišnjih i sezonskih susreta (Prolećna i Jesenja izložba) sa savremenom umetnošću i umetnicima – novim trendovima i kretanjima. Ali, to je i mesto evaluacije, rezimiranja – prostor u kojem je bilo moguće mnogim umetnicima da naprave svoje retrospektivne izložbe – od Miodraga Tabačkog do Vesne Knežević. Istovremeno, to je bio i prostor otvaranja, od američkih izložbi koje su donosile novo i drugačije pa do bitefovskih performansa koji u drugom prostoru ne bi ni mogli biti doživljeni, poput ovogodišnje litvanske ”predstave” koja je svakako obeležila poslednji Bitef, navela je prof. Dragićević Šešić, UNESKO ekspertkinja za Konvenciju 2005. i ekspertkinja za kulturnu politiku Kompendijuma kulturnih politika Evrope.

"Cvijeta je i mesto razgovora, debata o umetničkoj sceni, o kulturnoj politici, o različitim umetničkim praksama koje organizuje ULUS, ULUPUDS, i druga udruženja
građana, poput Bure (Beogradske umetničke radionice) koja septembra 2018. pored izložbe organizuje i seriju događaja, performansa, projekcija, razgovora – 'inicijacija' u kojima sučeljava umetnike, psihologe, antropologe, kulturne radnike. Zaustavljam se, a da sam tek dotakla mnoštvo aktivnosti koje su izuzetno mnogo značile kulturnom životu Beograda i Srbije, ne bih li ukazala na ono najznačajnije. Zgrada Cvijete Zuzorić građena je ”samodoprinosom” građana, uz podršku države, i održavana sve ove godine velikim (nevidljivim) doprinosom umetnika samih, takođe uz podršku države i grada Beograda, nekad veću, nekad manju – ali kontinuiranu, koja je omogućavala da institucija uprkos dotrajalim instalacijama, poplavama i požarima – ipak funkcioniše… No u jednom trenutku je neophodno napraviti rez, i odlučiti se za ozbiljnu rekonstrukciju. A da bi to bilo moguće, mora se napraviti ugovor između države (titulara svojine) i korisnika prostora, u ovom slučaju Udruženja likovnih umetnika Srbije. Ova institucija – Paviljon 'Cvijeta Zuzorić', sa svojim imenom, sa svim svojim sećanjem, treba da nastavi da živi i da se  razvija. ULUS je pokazao da može i da hoće da čuva sećanje i na one koji su delovali pre njega (pa je u tom smislu najveća pažnja i poklonjena mećuratnom periodu kao periodu najveće dinamike, samoorganizacije i uticaja, ali da pre svega ima viziju sopstvenog razvoja i razvoja savremenog koncepta institucije 'paviljona' kao mesta susretanja i dijaloga, izlaganja i kritike, transdisciplinarnih projekata u skladu sa zahtevima savremenog trenutka", istakla je prof. Dragićević Šešić.

Stoga je, kako je naglasila, poslednji momenat da se potpiše ugovor sa jedinim nacionalnim reprezentativnim udruženjem koje deluje u Beogradu i koje jasno iskazuje svoju posvećenost razvoju umetnosti i kulturnog delovanja, koje podrazumeva etiku odgovornosti, brige i posvećenosti.

Zahtev ULUS-a za hitno potpisivanje ugovora sa nadležnima o upravljanju i korišćenju Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu dobio je prethodno podršku Univerziteta umetnosti u Beogradu, UNESCO Katedre za kulturnu politiku i menadžment pri UU, Srpskog književnog društva, kao i Međunarodne asocijacije umetnika (IAA), ali i mnogobrojne publike koja pozdravlja napore ULUS-a na društvenim mrežama.

(SEEcult.org)