Umetnička istina i odgovornost
Učesnici konferencije “Umetnost i sećanje - umetnička istina i odgovornost”, održane 6. i 7. aprila u Sarajevu u okviru programa “Modul memorije”, zaključili su da umetnici imaju posebnu ulogu u procesu pomirenja i predstavljanja istine, jer se upravo samo oni bave singularnim istinama i individualnim narativima, koji mogu oslobađati pojedince i društvo u celini.
Učesnici konferencije “Umetnost i sećanje - umetnička istina i odgovornost”, održane 6. i 7. aprila u Sarajevu u okviru programa “Modul memorije”, zaključili su da umetnici imaju posebnu ulogu u procesu pomirenja i predstavljanja istine, jer se upravo samo oni bave singularnim istinama i individualnim narativima, koji mogu oslobađati pojedince i društvo u celini.
Ta potreba mora biti ispunjena posebno u uslovima društvene situacije u kojoj je javnost lišena empatije za žrtve, zaključeno je na konferenciji koju su organizovali Međunarodni teatarski festival MESS i Fond za humanitarno pravo iz Beograda, u okviru MESS-ovog programa “Modul memorije”.
Direktor MESS-a Dino Mustafić rekao je da odgajanje kulture sećanja, demonumetalizovanje istorije, borba s revizionizmom i zastupanje kritičke refleksije i autorefleksije, predstavljaju obavezu umetnika, saopšteno je na sajtu sarajevskog festivala.
Otvorena na dan početka rata u BiH pre 18 godina, koji je obeležen i u Beogradu koncertom mladih beogradskih grupa i podsećanjem na antiratni sastav Rimtutituki, dvodnevna konferencija završena je temom o inicijativi REKOM koja se zalaže da žrtve rata budu u centru pažnje i da se činjenice o ratnim zločinima utvrde i prihvate u svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije.
Direktorka FHP-a Nataša Kandić, opisujući regionalnu koaliciju REKOM, kao “naš izlaz iz prošlosti”, konstatovala je i da, na žalost, za utvrđivanje istine o nedavnoj prošlosti ne postoji interesovanje ni javnosti, ali ni intelektualaca i umetnika.
Među učesnicima su bili i Svetlana Slapšak iz Ljubljane, Branimir Stojanović iz Beograda i Jasmina Husanović iz Tuzle, koji su predstavili projekte regionalne umetničko-teorijske grupe “Spomenik”, zatim Slobodan Šnajder, Suada Kapić...
Među učesnicima prvog dana konferencije bili su i sarajevska filmska rediteljka Jasmila Žbanić, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, profesor na ilozofskom fakultetu u Sarajevu Sulejman Bosto, pozorišna rediteljka Tanja Miletić-Oručević.., a diskusiju je moderirao profesor Muhamed Dželilović koji je naglasio u uvodu da je svaki umetnik suočen s ogromnim problemom zaobilaženja klopki vezanih za različite, ideološki konstruisane istine o nedavnoj prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije, te da pravo pitanje stoga nije vezano za zaborav, nego je pravo pitanje - kako pamtiti.
Učesnicima je prikazan i film “Opsada Sarajeva”, u produkciji kuće FAMA, kao i kratki film o projektu Zijada Gafića, koji je fotografisao lične predmete žrtava iz masovnih grobnica pored Srebrenice.
Direktor MESS-a ukazao je da je za vreme rata uloga umetnika bila “organska potreba” građanima Sarajeva, a istakao je kao posebno bitno što “umetnička scena nije pukla na nacionalnoj osnovi i imala je jaku etičku dimenziju”.
Navodeći da su u posleratnom periodu podele umetnika uočljive na prvi pogled, te da o tme najbolje svedoči Mostar u kojem je nakon 60 godina zatvoreno Narodno pozorište na jednoj strani Neretve, a i Hrvatsko narodno kazalište na drugoj obali ima ozbiljne finansijske probleme, Mustafić je rekao da je to simbolički dokaz da umetničke podele vode do degradacije suštine i ideje umetnosti.
Osim konferencije, ovogodišnji program “Modula memorije” obuhvata do 24. aprila i filmske projekcije, predstave, radionice, izložbe i promocije knjiga.
Osnovni cilj tog projekta MESS-a je da očuva sećanje na tragičnu prošlost, te da prepozna sve vrednosti koje je taj period proizveo.
Između ostalog, otvorena je izložba fotografija Sandre Vitaljiić “Neplodna tla”, čiji se rad iz Jasenovca nalazi na ovogodišnjem plakatu “Modula memorije”.
Publika može da pogleda i filmove “Ubiti sona” (Allberto Arce i Mohammed Rujailah) o poslednjim izraelskim napadima na pojas Gaze, te “Srce Jenina” (Leon Geller i Marcus Vetter).
Za završnicu “Modula memorije”, 23. i 24. april, najavljena je u Narodnom pozorištu premijera predstave “Sarajevska pozorišna tragedija” Predraga Kojovića, u režiji Gorčina Stojanovića iz Beograda, nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta Sarajevo i MESS-a.
Ulazi na sve programe “Modula memorije” su besplatni, osim za pozorišnu predstavu.
Sajt MESS-a je www.mess.ba, a program “Modula memorije” nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
